Nakon nevremena dan se prolepšao. Povetarac je jurcao majsko sunce koje se čas skrivalo, a čas virilo iza oblaka kad smo se zaustavili u ulici 9. maja na malom parking prostoru.

Ispred nas zamućeni žućkastozelenkasti talasi otkrivali su u svojoj lepoti jedno od hiljadu lica 10.6 hektara velikog, autohtonim ribama bogatog jezera Čepel. Oko jezera bujna vegetacija se uzdizala gordo, a koja je još bila i zavijena u ptičji cvrkut. Iza priobalnih bagremova i brestova s vremena na vreme  namigivalo je na nas svetlucavo vodeno ogledalo.

Naprosto ova voda je koketirala sa nama. A kad smo ugledali  na njoj i štegove ušuškane u otvore lelujajućih prstenova od zelene trske, osetili smo toplo žmirkanje i neodoljivu želju da se smestimo na jezeru. Opšti utisak nam je bio da smo stigli do pecaroškog raja, koji je pravi Vojvodjanski dragulj.

Kako do tamo?

Jezero „Čepel”  nalazi se u Banatu sedamdesetak km udaljeno od Beograda i pedesetak km od Novog Sada. Kroz Zrenjanin je put označen informacionim tablama koje upućuju posetioca ka reviru. Tako da i bez GPS-a se do njega stiže lako, iako se prolazi krivudavim ulicama. Jezero se nalazi skroz na kraju zrenjaninskog prigradskog naselja Mužlja.

Istorijat jezera

U lepom stogodišnjem selu nadomak Zrenjanina koje se zove Mužlj, i koja je sagradjena na terenu gde kopači na samo dva metra dubine nailaze na fin i kvalitetan pesak iz kojeg izvire voda, skoro od nastanka naselja se crpi pesak. Vremenom broj, kao i veličina  jama se povećavala i kap po kap ona su se pretvarala u čarobna peščana jezera. U jezerima se pojavile i ribe, prvo karaši, zatim šarani, štuke a i somovi... Ali, kao što uglavnom biva kod nas, nažalost, krivolov i nebriga je uništavala ta jezera godinama, i polako ova prirodna blaga pretvorila su se u divlje deponije smeća. Na onim jezerima, gde se zbog ekonomske računice prestalo sa crpljenjem peska, samo pljusak,  jačina vetra, zub mraza i ruka vremena se brinula o njima. Dok su jezera vapila za domaćinom.

Takvu sudbinu je doživelo i “Čepel”.  Reč je o najstarijem mužljansko-zrenjaninskom peščanom jezeru, koje je nastalo još davnih šesdesetih godina crpljenjem finog peska, koji se po knjigama ali i po funkciji beleži kao »Peskara I«, ali kojeg su meštani-pecaroši još davno iz milošte nazvali Čepeli. Po njima taj naziv je dosledniji za ovo, ko morsko oko providno, prelepo kristalno čisto jezero, jer dok su pumpe crpeli pesak voda je polako izvirala iz dubine i ono je nastajalo kap po kap, i raslo kap po kap. Inače u ovom naselju žitelji su bilo pretežno Mađjari, a kap se na madjarskom kaže čepp, dok Čepeli je reč koja asocira da je jezero nastalo od kapi. I upravo ovo jezero se našlo u januaru 2005. godine, u rukama najboljeg mogućeg domaćina, kojem se moglo nadati, a koje je konačno dočekalo svojih 5 minuta.

Bili su to mladi momci iz ŽRSK »Banat« koji su imali jasnu viziju. Želeli su da se brinu o ovoj peskari, da bi se Zrenjaninci uključili u savremeni način ribolova »uhvati i pusti«. Tada u saradnji sa »Ribolovačkim savezom Vojvodine« su izdejstvovali da ta peskara bude izuzeta iz Ribarskog područja Tamiš i da se proglasi za šaranski revir. Sledili su godine napornog rada, u kojoj su, osim članova kluba, učestvovali i volonteri, ljubitelji čiste okoline i šarandžijskog sporta. Prvo preko učestalih radnih akcija je očišćen priobalni deo od bačenih starih šporeta, delova bicikala, probušenih šerpi, plastičnih flakona i ko zna još kakvog smeća, kao i od divljeg rastinja. Napravljena su ukupno osamnaest pecaroških mesta, postavljena je rasveta na obali, izgradjen je objekat za čuvarsku službu, postavljeni su poljski sanitarni čvorovi, nivelisana je i uredjena obala, zasadjeni su rasadi sibirskog bresta, lipe i bagrema, izgradjen je objekat za okupljanje pecaroša...

I poribljeno je! Najveći šaran koji se našao u peščanom jezeru težio je 22 kilograma a pustio ga je u vodu naš svetski prvak Predrag Šimšič.

Čepel danas

Jezero Čepel spada danas u najlepša jezera u Vojvodini, ako nije i najlepše. Sama vodena površina je 330 metara dugačka i oko 300 m široka a jezero je pravougaonog oblika. Ima prosečnu  dubinu od 5,5 metara a najveća dubina mu je 11 metara.

Kako od članova i uprave KSR Banata saznajemo, od prošle godine voda je promenila upravljača i sada je u nadležnosti javne ustanove Rezervati prirode Zrenjanin, a KSR Banat ima ugovor o poslovnoj tehničkoj saradnji sa upravljačem. Da bi se ovo jezero negovalo i da bi se ovaj malecni, specifični biodiverzitet sačuvalo postavljena je žičana ograda oko njega, a da se sklad u prirodi ne bi narušio istovremeno zasadjena je u celoj dužini žičane ograde živa ograda. Radi stabilnosti kvaliteta vode duž središnje linije jezera postavljena su četiri aeratora. Izgradjena su na obali dva letnjikovca. Jedan na severozapadnom, a drugi na jugoistočnom delu jezera, tako da oni posetioci koji odluče da dodju ovde da kampuju, dok borave na jezeru, imaju mesto gde da pripremaju hranu, gde da peku i roštilj i gde mogu u prirodi, ali ipak u urbanoj sredini, na čistini sa pokošenom travom, sedeći oko drvenih stolova u vidikovcu da ručaju. Komotno,  porodično.

Na obali izgradjeni su moderni sanitarni čvorovi, a u samom objektu postoji i tuš kabina... Planira se na jezeru i izgradnja novog sanitarnog čvora sa druge strane jezera, ali i gradnja novog objekta sa klupskom salom i pratećim prostorijama.

A ribe i pecanje?

O jezeru Čepel brine KSR Banat. Kako od njih saznajemo pecanje je moguće na jezeru i to prevashodno šaranski ribolov sa šarandžijskom tehnikom. To ne znači da ne može da se zabaci i na plovak ili na neku drugu ribolovnu metodu, no na ovoj vodi zabranjeno je korišćenje praškaste hrane i hranilice.

Osim šarana love se i grabljivice, u jesen se organizuju i takmičenja u ribolovu štuke. Trenutno su dešavanja poprilično gusta, konstantno se radi na poboljšavanju uslova na jezeru, zato oni koje žele da ga u skoroj budućnosti posete to mogu, ali najbolje je da se prethodno informišu.  Iz tih razloga otvoren je i profil na facebook stranici gde KSR Banat konstantno informiše potencijalne posetioca o dešavanjima na jezeru Čepel.

Dodatna ponuda

Na »Ribarskom području Peskara« poseban akcenat se stavlja na rad sa decom. Tako je prošle godine uz pomoć NIS-a sprovedena Eko škola ribolova na kojoj je učestvovalo 160-oro mališanaa iz svih osnovnih škola sa teritorije Zrenjanina. A ove godine već se prijavilo preko 200 učenika u Eko radionicu. Na ovim radionicama deca će naučiti osnov rekreativnog i sportskog ribolova, snalaženje u prirodi,  učiće o ekologiji, odnosno zaštiti čovekove okoline – objašnjava nam cilj ove škole, Vojislav Arsenov predsednik KSR Banata.

Prvi komšija jezera Čepel (nema ni sto metara) je drugo pesčano jezero „Didula”, na kom je uredjena plaža za kupače sa kafanama, bifeima itd.. Pošto se jezero Čepel nalazi baš na rubu, ali još uvek u Zrenjaninu posetiocima  su dostupni svi sadržaji grada na Begeju, koji je vekovima poznat po svojoj gostoljubivosti, lovačkoj i ribolovačkoj tradiciji i dobrom jelu. 

I na kraju da citiram reči jednog člana KSR Banata: -Treba što više boraviti u prirodi i više vremena provesti pored vode i svima nama će biti bolje. Zapamtite da u našoj peskari, u ovom banatskom dragulju sa hiljadu lica, žive krupni šarani i stasite grabljivice, te ako odlučite da jednom posetite Mužlju želimo Vam prijatan boravak i prijatan ribolov.

Ištvan Kazi