U talasastom ataru jezero snova

Salaši na severu Bačke strpljivo i uporno čuvaju duh prohujalih vremena, sa čvrstom željom da dočaraju novim generacijama kako se nekada radilo, nadalo, snevalo i volelo. A kada gost uđe u neki od salaša bajka tek počinje. Zbog dobrog gazdovanja, kao i zbog bogatog i raznovrsnog ribljeg fonda, i za Čonopljansko jezero mnogi kažu da je salaš – i to salaš kapitalaca na severu Bačke. Koliko se ovde poštuje i ceni riba pokazuje i jedinstveni spomenik na obali koji je podignut u čast njenom veličanstvu štuki.

Severoistočno, na petnaestak kilometara od grada Sombora u talasastom ataru medju blagim peščanim uzvišenjima, gde se kilometrima i kilometrima ne sreće ništa drugo osim prašnjave i plodne ravnice izležava se pecaroški biser i izletnički raj – Čonopljansko jezero. Do njega se stiže putem koji prolazi kroz naselje Čonoplja, i koji se iza sela pretvara u „atarsku magistralu“. Vozeći ovim putem stigli bi sve do Alekse Šantića, ili pak do Pačira da se ubrzo, ko neki semafor u pustinji ne ispreči s leve strane puta jedna velika drvena tabla. Na njoj stoji krupnim slovima ispisano USR „Šaran“ a ispod tog natpisa se nalazi jedna slikovita strelica putokaza. Ta strelica nije ništa drugo, nego iscrtani krupni šaran, glavom okrenut prema Čonopljanskom jezeru, te se ova pecaroška voda naprosto ne može da se promaši. Kraj vozikanja se završava na samom početku jezera, na malom parkingu ispod krošnji drveća, odakle već počinje prostor priobalja, gde automobili nemaju šta da traže.

Čonopljansko jezero je nastalo još pre četvrt veka, kada je davne 1984. godine napravljena brana na kanalu Trista, da bi se tu akumulirala voda i služila za navodnjavanje. Potopljavanje je uradjeno po planu, medjutim od projekta se nešto kasnije odustalo, pa se zadesilo da novonastalo jezero ostane napušteno. Upravo tada stupa na scenu preduzimljivo udruženje sportskih ribolovaca „Šaran” iz Čonoplje, koje uz saglasnost DPP Bačke i u saradnji sa JVP „Vode Vojvodine” preuzima brigu o jezeru. Usledile su potom godine napornog rada, gde je vredni domaćin krenuo u doterivanje obale, u poribnjavanje, izgradnju objekata na obali, kontrolu kvaliteta vode, čuvanje ribljeg fonda... Ukoliko primetimo da je baš ovo udruženje bilo prvo u našoj zemlji koje je prihvatilo principe »uhvati i pusti« načina ribolova, koje je na svom jezeru na krupnim ribama i primenjivalo, nije nikakvo čudo što Čonopljansko jezero danas obiluje kapitalnim primercima i šarana i amura, štuka, smudjeva...

Bez komešanja sa obale, platforme i iz čamca

Čonopljansko jezero je uzdužnog oblika i prostire se na 36 hektara. Ima prosečnu širinu od oko 160 metara, dok mu je prosečna dubina 2,5 metara (najveća dubina je 6,5 m). Dno je uglavnom tvrdo, osim na sredini gde se provlači stari kanal i gde je umereno muljevito. Imajući u vidu karakteristike jezera članovi USR »Šaran« iz Čonoplje osmislili su ribolov na takav način da na jezeru sva fela pecaroša može da uživa. Naravno, pod uslovom da se pravila poštuju.

desna strana obale

Tako je desna strana obale (računajući od brane) u dužini od 600 metara prilagodjena onim ribolovcima, koji žele da pecaju sa obale (odvojeno je i posebno pecaroško mesto, koje je uvek rezervisano ze osobe sa posebnim potrebama tj. za invalide). Na ovom potezu stasiti jasenovi, sibirski brestovi, breze, četinari i dudovi krase priobalni pojas izmedju kojih su podignuti drveni stolovi i klupe, a gde je izgradjen i mali restoran. Trava se ovde redovno kosi, i svuda su postavljene korpe za otpatke koje se redovno prazne. Uredjivanje ovog dela se neprekidno nastavlja, tako da je u planu i izgradnja rekreacionog centra za decu, i da se napravi peskoviti odbojkaški teren...

Za razliku od uredjene desne strane, leva obala ostavljena je netaknuta. Ona je okovana trskom, ali zato ispred trščanog zida redjaju se platforme koje su podignute u vodi. Ove platforme su napravljene za one pecaroše, koji češće dolaze na jezero a vole da zabacuju sa svog, uvek istog mesta. Platforme su veličine 2,5 m x 5 metara i ima ih tridesetak. Iako ima dovoljno vodenog prostora izmedju pecaroša platformaša i onih prekoputa na uredjenoj obali, domaćinu ne pada teško da u ribolovnoj sezoni postavi bove na sredini jezera da bi svako mogao da se drži svog sektora.

leva strana obale

Ko voli da peca iz čamca na jezeru, nek izvoli. Na jezeru i za čamdžije ima mesta. Samo treba da odveslaju iznad 600 metara u gornji deo jezera, jer upravo taj deo je predvidjen za njih. Gornji deo jezera već polako prelazi u kanal i predstavlja pravi nedirnuti prirodni raj.

Ono što je važno još napomenuti, na Čonopljanskom jezeru svaki sportski ribolovac je zaštićen od uznemiravanja, jer članovi USR »Šarana« sami obavljaju čuvarsku službu.

Love se ribe o kojima se sanja

Voda jezera obiluje krupnom ribom počevši od šarana, amura, smudja i štuke, preko bele ribe i babušaka, pa sve do velikih somova.

– Ovde se love ribe o kojima ribolovci samo mogu sanjati. Od ulova koji se pamte, je ulov jednog ribolovca iz Subotice ko je baš ispred čarde ulovio soma od 41 kilograma. A pretprošle godine i sam sam bio prisutan na vodi, kad je Milana Lakatuša i njegovog pomoćnika Fahrudina Brkića, ko u filmovima nasred jezera sa čamcem zajedno vukla riba. Na kraju uspeli su da izvuku soma, i kad smo ga izmerili saznali smo da je dugačak 1,55 metara i da ima tačno 30 kilograma. Pamtim i ulov tolstolobika kapitalca. U leto 2009 godine Vinko Vratariću iz Šantića je pošlo za rukom da upeca grdosiju od 46 kilograma. Prošle godine na jezeru zagrizla je udicu štuka od 13,900 kilograma, amur od 22,5 kilograma, ali i četiri različita šarana od preko dvadeset kilograma. Najveći šaran je težio 22,400 kg. Došli smo u situaciju da za šarane od 10-12-14 kg ribolovci znaju da kažu da je riba mala – pokazuje fotografije i priča nam o pecaroškim uspesima legenda udruženja Djura Vukelić.

– Voda je fenomenalna, što se čistoće tiče dugi niz godina nadzor jezera vrši naš istaknuti stručnjak Mr. Ribarstva Željko Djanić. Zahvaljujući takvoj vodi i smudjevi su narasli. Sećam se devedesetdevete, baš kad je bilo bombardovanje bogojevačkog mosta, tog dana smo prvi put postavili smudjevska gnezda u jezero. Posle toga pet godina bilo je zabranjeno loviti smudjeve, a otkad smo ukinuli tu zabranu na jezeru se hvataju smudjevi i do 5 kilograma, dok primerak ispod kilograma je velika retkost. Mnogo lepih i krupnih riba ima u jezeru, no ne treba se zanositi, jer ne daju se tako lako upecati – dodaje Momir Kostić, bivši predsednik i sekretar USR »Šarana« iz Čonoplje.

Spomenik njenom veličanstvu štuki

Da bi se sačuvao ambijent ispod vode, pogotovu kapitalne ribe, na Čonopljanskom jezeru važe posebna pravila. Dozvoljeni dnevni ulov ovde može biti jedan šaran, som, smudj, štuka, tolstolobik ili amur ili 5 kilograma ostale ribe. Zabranjeno je odnošenje kući štuke od 6 kilograma naviše, i šarana preko 5 kilograma. Amur ispod 5 kg vraća se u vodu, a može se nositi sa jezera ako je težak od 5 kg do 15 kg. Ko želi da peca iz čamca mora biti bar 3 godine član udruženja.

– Jest, da u jezeru žive veliki šarani, somovi, tolstolobici i amuri, ali smo spomenik ipak podigli štuki. Jer štuka je proslavila ovo jezero. Naime, jezero smo u početku poribili sa 700 štuka, koje se nekoliko godina nisu pecale i kad smo konačno dopustili njen izlov, pecaroši su pohrlili na jezero i to nas je proslavilo – objašnjavao nam je sekretar udruženja Momir Kostić, razlog podizanja velikog i jedinstvenog spomenika zubatoj grabljivici, koji stoji ispred čarde kod samog ulaza na jezero, a na kojoj piše »Njenom veličanstvu zahvalni ribolovci«.

Da su ribolovci uistinu zahvalni ovom salašu kapitalaca u talasastom ataru, koji im je omogućio ostvarenje njihovih pecaroških snova, dokazuju i kamenčići iz četrdesetak mesta iz različitih krajeva naše zemlje, ali i iz inostranstva, koje su oni komad po komad sa sobom donosili i stavljali u gomilu ispod spomenika posvećenom štuki.

Ištvan Kazi