(Tri decenije – četiri dominacije)

U zimskoj pauzi, dok čekamo predstavljanje bolida za narednu sezonu, pravo je vreme da se malo upustimo u analize i storijat Formule 1. Pre ovih decenija dominacije trke su (bar meni) bile zanimljivije, posebno 70-ih godina, jer je retko koji tim uspevao da dve godine uzastopce dominira. Recimo, smenjivali su se Lotus ’72, Tyrell ’73, McLaren ’74, Ferrari ’75, McLaren ‘76, Ferrari ‘77, Lotus ‘78, Ferrari ‘79, Williams ’80, Brabham ’81, Williams ’82, Brabham ‘83… I tako sve do 1984. Međutim, postepeno su se ugasile legende F1 kao Lotus, Tyrell, Brabham… pa su u poslednjih 30-ak godina, pobeđivali vozači u istim timovima, po dva puta zaredom vrlo često: Prost, Sena, Šumaher, Hakinen, Šumaher, Alonso... Fetel. A najdosadniji period F1 bilo je 5 uzastopnih titula Šumahera (ili 6 Ferrarija), čak i njegovim navijačima, pa i tifozima. Pa da malo analiziramo…
1984. McLaren (Lauda) Kup konstruktora McLaren
1985. McLaren (Prost) Kup konstruktora McLaren
1986. McLaren (Prost) Kup konstruktora Williams
1987. Williams (Pike) Kup konstruktora Williams
1988. McLaren (Sena) Kup konstruktora McLaren
1989. McLaren (Prost) Kup konstruktora McLaren
1990. McLaren (Sena) Kup konstruktora McLaren
1991. McLaren (Sena) Kup konstruktora McLaren
1992. Williams (Mensel) Kup konstruktora Williams
1993. Williams (Prost) Kup konstruktora Williams
1994. Benetton (Šumaher) Kup konstruktora Williams
1995. Benetton (Šumaher) Kup konstruktora Beneton
1996. Williams (Hill) Kup konstruktora Williams
1997. Williams (Vilnev) Kup konstruktora Williams
1998. McLaren (Hakinen) Kup konstruktora McLaren
1999. McLaren (Hakinen) Kup konstruktora Ferrari
2000. Ferrari (Šumaher) Kup konstruktora Ferrari
2001. Ferrari (Šumaher) Kup konstruktora Ferrari
2002. Ferrari (Šumaher) Kup konstruktora Ferrari
2003. Ferrari (Šumaher) Kup konstruktora Ferrari
2004. Ferrari (Šumaher) Kup konstruktora Ferrari

2005. Renault (Alonso) Kup konstruktora Renault

2006. Renault (Alonso) Kup konstruktora Renault
Kada pogledate rezultate pobednika (vozače i timove) od 1984. do 2006. sve je jasno: timovi daju šampione! Lepo se vidi dominacija prvo McLarena (7 titula, 6 kupova), pa Williamsa (5 titula, 7 kupova), i na kraju Ferrarija (5 titula, 6 kupova). Ti rezultati su postizani u serijama, gotovo svake godine uzastopce, što znači da kada se napravi najbolji bolid skoro da je svejedno ko ih vozi (naravno, ne baš neko ko nije prva klasa), i da je ta konstrukcija suport za nekoliko sledećih pobedničkih generacija vozila. Međutim, kada se stane, kada prestane dominacija, prođu godine, pa i čitave decenije, dok se ne sklopi novi pobednički bolid..
Retko kad se dešavalo da neko iskoči samo u jednoj sezoni i izbije na prvo mesto. Mensel i Pike su 1986. prvo osvojili Kup konstruktora za Williams, pa tek sledeće godine i titulu i kup, što potvrđuje pravilo da je prvo stvoren dobar bolid. Ali Šumaher (a ko bi drugi?) opet sve pokvari: on je presekao dominaciju Williamsa i osvojio titulu sa Benettonom (motor Ford-V8), a tek sledece godine, kad je Benetton dobio moćan Renaultov motor od 10 cilindara, i Kup konstruktora. Potvrda da je, ipak, tih sezona Wiiliams sa strašnim Renault V10 motorom bio dominantan bolid su i titule i kupovi Hila i Vilneva, kad je Šumaher prešao u raštimovani Ferrari. No da se nije desilo to što se desilo, pitanje je da li bi Williams i 1994. dominirao, jer nisam siguran da li bi Šumaherovih 20:0 prednosti u bodovima bilo dovoljno nedostižno za velikog Senu.

McLareni su u eri dominacije koristili Porsche i Honda turbo motore, a kasnije Hondin V10. Tu dominaciju je zaustavio Williams sa Renault motorima (dokaz snage tih motora je i Beneton iz 1995, kad je osvojen jedini kup za taj tim). Od velike trojke Beneton se razlikuje što nije nikad više – ni pre ni posle Šumahera – osvojio neku titulu ili kup, pa čak nije dao ni vicešampiona vozača ili tim! Znači, knjiga je spala na samo tri slova.
McLaren s Mercedosovim motorom je dominirao dve sezone, tačnije jedne, jer je (realno gledajući) Ferrari još 1999, preuzeo Kup konstruktora, a što Šumaher nije već te godine postao šampion je samo sticaj okolnosti. Potom je Ferrari totalno dominirao.
Nadu u zanimljivost i neizvesnost Formule 1 vraća Renault 2005. i 2006. koji već sledeće godine predaje štafetu Ferrariju, a Ferrari odmah potom McLarenu. Zatim se pojavio Brown. Sezona 2009. nije obećavala, jer je Baton u prvih 7 trka 6 puta lako pobedio. Baton ili Brown? Da li bi u dominantnom Brown bolidu pobeđivao i, recimo, Kubica? Naravno, a da i ne pominjem Hamiltona, Raikonena ili Alonsa!
Tehnologija je toliko napredovala da sada vozač treba samo da ne greši (u pritiskanju dugmića). Naravno, i danas ima boljih i lošijih vozača. Stoga najzanimljivije sezone postaju one u kojima se naprave silne greške, kao sezona 2007. gde je McLaren pravio silne gluposti, ili 2008. Ferrari takođe brojne budalaštine.
Sve u svemu, ne pamtim da neki vozač nije osvojio bar jednu titulu šampiona ukoliko je vozio bolid koji je bio dominantan dve sezone uzastopno. To se desilo jedino 1982. i 1983. kada je Ferrari dve godine uzastopce osvajao Kup konstruktora, ali su, nažalost, ’82. nastradali te, skoro do kraja sezone, vodeći Pironi i Vilnev, a ’83. Arnu i Tambe ipak nisu bili vozači ranga jednog Pikea, koji je uvek umeo pametno da sakuplja bodove. Uostalom, zar Pike nije 1987. postao šampion ispred klupskog kolege Mensela sa samo 3 pobede – Mensel ih je te sezone nanizao 6, duplo više, ali nedovoljno.

Da li bi Baričelo postao šampion F1 2002. i 2004. godine? Svakako, da nije bilo Šumahera! Međutim, nikako ne bi bio šampion 2000. ili 2001. a tek ni slučajno 2003. Kao što Irvajn nije uspeo 1999. ni pored toga što je bio prvi vozač u odličnom bolidu, jer je Šumaher mnogo trka pauzirao zbog slomljene noge. Rubens je imao priliku za popravni i 2009. godine – ali ga je oduvao klupski kolega Baton u (sve)moćnom Brownu.

Prema tome, postoje vozači F1 podeljeni u dve klase. Tačnije, postoje trkači i vozači. Najbolja potvrda su Fetel, Veber i Red Bull. Jer da nije Fetela, još dve titule bi imali Alonso i Ferrari. Nažalost, mnogi još uvek, i pored svega, ne vide šumu od drveća – to jest od Red Bula ne vide Fetela!

2010. Red Bull (Fetel) Kup konstruktora Red Bull

2011. Red Bull (Fetel) Kup konstruktora Red Bull

2012. Red Bull (Fetel) Kup konstruktora Red Bull

2013. Red Bull (Fetel) Kup konstruktora Red Bull

Sada više nema “velike trojke” i njihove dominacije, sada postoji “velika četvorka”. I četvrta uzastopna godina dominacije Fetela i Red Bula. Da, baš tim redom! Jer bez Fetela za volanom ne bi bilo 4 godine trijumfa, uprkos dominantnom Njuijevom bolidu.

A da li bi Fetel 2010. i 2012. u Ferrariju bio šampion? To je pitanje svih pitanja! Verujem da bi bio bar jednom – 2012. verovatno!

Ko što bi, siguran sam, šampion 2007. i 2008. bio Šumaher – i to bez problema! Jer kad je neko vrhunski trkač, dovoljno mu je da vozi I ravnopravan a ne baš superioran bolid. Ali kad takav trkač sedne u superioran Formula 1 postaje dosadna i monotona. Ko nedavno sa Mihaelom. I kao sada sa Sebastijanom.

Sve u svemu, dvostrukih uzastopnih šampiona bilo je ne tako malo. Ali trostrukih, ili četvorostrukih uzastopnih svega trojica: Fanđo, Šumaher i Fetel. Da li to znači i da su oni najbolji vozači Formule 1 svih vremena?

Ko je najbolji teško je reći. Jedino se zna ko je najuspešniji – onaj koji je osvojio najviše titula. A najbolji je onaj koji je ostvario najviše Grand Prix pobeda!

FjodorD