(20 godina kasnije)

Nisam želeo da pišem o Njemu sada, na tužnu 20-godišnjicu od njegove pogibije, jer sam o Seni i F1 pisao i detaljnije i argumentovanije, a mrzim patetiku (tipa: “nikad više žute kacige” i slično). Međutim, toliko je ovih dana o Seni (svašta!) pisano da moram da reagujem, bar da pokušam da ga odbranim od mnogih njegovih fanova koji su ga toliko voleli da posle njega “F1 nikad nisu gledali” – ni jednu jedinu trku nikad više! Ajde?! A zapanjujuće je da ga najviše (i sve više!) vole mnogi koji ga nikad nisu gledali?!

Stičem utisak da je “in” voleti Senu. Poznajem čak lično jednog kolegu (istina, koji ga je gledao), tolikog fana da ga svi zovu “Sena”. U celom gradu svi ga znaju kao Senu, malo ko po imenu i prezimenu. I on je, naravno, posle Imole 1994. “prestao da gleda trke F1”. Ali nije prestao da žučno polemiše o svakom Šumijevom “podlom” potezu na trci tokom karijere, ili da pljuje po… Fetelu?! Kao, ne gleda F1. Ajde?!

Pre neko veče me, recimo, napade momak rođen tek 1996. godine, dve godine posle Senine tragedije, koji je Senu silno voleo – iako ni jednju njegovu trku nije gledao.

Dragi prijatelji, i Askari je poginuo, ali niko ne rangira Alberta ispred Huana! Nije Fanđo kriv što je Askari poginuo! Kao što nije Džeki Stjuart kriv što je Džim Klark poginuo! Ali je Šumi za sve kriv, a sada već i - Fetel?!

Ja nisam gledao Askarija – kad je Alberto poginuo tek sam se rodio. Džima Klarka se jedva, kao kroz maglu, sećam, iako sam imao 15. godina kada je poginuo. Rinta već znatno bolje pamtim. Ali Žilove sve trke napamet znam. I Pironijeve. I sve Senine, naravno.

Uostalom, u čitavoj plejadi F1 vozača najviše sam bio ljubomoran što je Sena vozio Lotus i McLaren, a ne moj omiljeni Ferrari. A ljubomora je posledica zavisti! Stoga ću pokušati da malkice, iz svog ugla, opišem Senu. A vi, koji ste gledali Askarija, opišite Alberta (akcenat na poslednjem "a").

Sena je… Monako 1984. I Toleman-Hart! To je Sena! A ne superiorni McLaren Honda kojim je sve tri titule osvojio. Sena je i “kilavi” Lotus u kojem je po kiši razbijao. Stoga, za sve vas koji tu trku 1984. niste gledali, ovako je bilo:

Na kvalifikacijama je neki nepoznati Sena u Tolemanu izborio start na 13. poziciji, ali je tokom trke po mokroj stazi, nemogućoj za preticanje i po suvom, počeo obilaziti većinu vozača. Ma sve redom ih je nanizao. U 19 krugu je prestigao drugoplasiranog u trci, tada već dvostrukog, kasnije (upravo te godine, zbog te trke) i trostrukog svjetskog prvaka Laudu, a zatim pojurio vodećeg Prosta - i prvo mesto u trci. Ali kiša je toliko onemogućila dalje nadmetanje da je trka prekinuta u 31. krugu - baš kad je obišao i Prosta! Slučajno? Ajde?! Svim vozačima koji su do trenutka prekida trke bili u bodovima oni su prepolovljeni (računao se plasman iz kruga pre). To je imalo nesrećan ishod po - Prosta. Pola bodova koje je zaslužio “poklonjenim” prvim mestom (4,5 umesto 9) nisu bili dovoljna za osvajanje titule te godine, jer da je osvojio sve bodove za drugo mesto (6), imao bi bod i po više - taman dovoljno da postane šampion, prvi put u karijeri. Bilo je potrebno odvoziti još nekoliko krugova do 2/3 trke i da se ona proglasi kompletno odvoženom. Ovako je za svega pola boda izgubio od Laude (72:71,5) na kraju sezone.

Eto šta ti je sudbina: Sena nije osvojio GP Monaka te godine, ali je bio brži u nejakom Tolemanu i od Laude i od Prosta u tada supernadmoćnim Barnardovim McLaren-Porsche (TAG Turbo) bolidima MP4-2. Tako Sena ima pobedu manje, Lauda titulu više… a Prost nema 5 titula, nego “svega” četiri. Od te trke sve je zapravo počelo, a najviše legendarno rivalstvo između Sene i Prosta. Uostalom, najbolje Senu poznaje - Prost! Koji mu sve oprostio.

Kako je svoju prvu GP pobedu ostvario po kiši u Portugaliji sledeće godine vozeći Lotus, stekao je nadimak Rain Man (Kišni čovek), kojeg je s pravom ponosno nosio! Jer stvarni format F1 vozača najbolje se vidi po kiši – kad ne pomaže ni najbolji bolid nego jedino znanje. A Sena ga je imao na pretek!

Neću vam dalje nabrajati, sve je poznato: 3 tutule šampiona F1 i 41. GP pobeda. Ali i fantastičnih 65 “pol pozicija”!!! Jer, bio je najbrži vozač kojega smo do tada gledali. Bio je opasno brz – ali i opako agresivan! Možda koliko i… Žil Vilnev.

Sena je bio kao Žil – željan pobede po svaku cenu! Brojni incidentni, izletanja, eksplozije motora, pa čak namerni sudari krasili su tog Brazilca kroz čitavu karijeru. Zbog toga smo ga svi voleli! Zbog (su)lude agresivnosti, tolike da vam je trebao maltene duplo bolji bolid da biste ga prestigli! A ne što je bio “smeran vernik”.

Kada se pomene Senina “religioznost” – muka mi je! Jer mu je, kao, Bog pomagao dok je vozio. To nije fer. Nije fer prema Seni. Jer ispada da su drugi “ateisti”uspevali i bez Božije pomoći?!

Ne mešajte privatni život sa trkama. Nije se Sena uzdao u Boga dok se trkao nego u sebe, svoje fantastične reflekse i suptilan prefinjen osećaj dokle se sme. Bio je hrabar, bio je brz, bio je spreman na rizik – a vozio je uvek na nož, po samoj ivici. Onoj tankoj, tanušnoj, koja razdvaja kvalitetne vozače i rasne trkače.

Kada je tog 1. maja u 3. trci sezone poginuo… vodio je. Ali mu je za vratom dahtao jedan mladi “Kišni čovek” već poznat kao Regenmaister (Gospodar kiše) koji u prve dve pobedio. E, Njemu sada jedino Bog može pomoći! Stoga se i molim, iako sam ateista.

A molim se i zbog ostrašćenih, nesvesnih da svojom primitivnom patetikom vređaju sve ostale legende Formule 1, od Askarija, preko Žila do…

Smrt je sastavni deo Formule 1 – toga su svi vozači, sklupčani u svojim karbonskim školjkama, i te kako svesni. Jer ako u životu nisu svi podjednaki, bar su u smrti jednaki. Samo što, nažalost, mi, voleći mrtve mrzimo žive. Po tome ispada je bolje biti mrtav – jer je slava veća.

Slava im – svima! I hvala! I mrtvima i živima.

Jer neki nisu imali sreće ni koliko Sena, recimo jedan (mnogima ljubiteljima F1 nepoznati) Stefan Bellof koji je na istoj toj mokroj stazi u Monte Karlu 1984. fenomenalno vozio – briljirao - ali ga je malo ko zapamtio. A poginuo je već iduće godine...

Znate, Šumaher je poobarao sve rekorde u Formuli 1:

Prvo je potukao Prostove 51. GP pobede – nanizao ih je 91.

Potom Fanđove 5 tutule – osvojio ih je 7 (5 zaredom).

Ali najviše se namučio sa Senine 65. pol pozicije – sakupio ih je 68.

Možda to najbolje svedoči kakav je Sena bio vozačina! A kako su obojica bili majstori nad majstarima po kiši ja ih i zbog toga najviše cenim, i izdvajam od ostalih. Istina, priča se i da je Leteći Škotlanđanin bio fenomanalan po mokroj pisti. Ne znam, nisam ga gledao, a i Džim Klark je poginuo, prerano da bih ga zapamtio i poredio.

Eto, kako Šumi nije poginuo na vreme bio sam primoran da sve ovo napišem. No, divno je što je (još uvek!) živ – jer čak bi i smrt sada bila uzaludna, ni ona ga ne bi smestila ispred Sene. Jer Sena je mit – a mit ne možeš pobediti.

Naročito to ne dozvoljavaju oni koji Šumaheru nikad nisu opostili što je Senu nasledio.

I nadmašio - baš te godine prvi put.

No ni ja Seni nisam oprostio što nikad u Ferrari nije seo. A posebno mu nisam Suzuku 1990. kad je (najavljeno!) namerno u Prostov Ferrari udario. U stvari, lažem - sve sam oprostio, ali ne i zaboravio!

Verujte, znam da svi znalci koji vole Senu i te kako cene Šumahera – ma šta pričali. Jer vole fajtere u Formuli 1.

Bar isto onoliko koliko i mi, Šumijevi fanovi, cenimo Senu - jer volimo paklene borce.

I još nešto imamo zajedničko – svi volimo Žila!

Bar mi stariji, koji smo svu trojicu gledali.

A vi mlađi, koji niste - ne preterujte. Nije Sena bio neki fini romantićni vozač nego neviđeveno agresivan trkač - zver za volanom! Trkač na sve ili ništa, i po svaku cenu!

Mladi ste pa ne znate da čitate između redova. Naročito zabunu unose neki uobraženi novinari "F1 znalci" koji pišući o "žutoj kacigi" u stvari veličaju... sebe.

Plus, Senine godine se, nažalost, podudaraju i sa ratnim na ex-YU prostorima, stoga sumnjam da su i neki stariji mogli da baš sve Senine trke gledaju. Pa ni tragičnu Imolu '94. Stoga toliko otužne patetike.

Nije Sena bio neki verski fanatik koji je više klečao pred oltarom nego što je sedeo za volanom!

Ne, on je za volanom bio sasvim suprotno - pravi đavo. A kakav je bio privatno... ne znam, nisam ga poznavao. A i baš me briga šta je činio kad nije vozio.

Stoga, ukoliko “može biti samo jedan” glasam za…

FjodorD