Sve lepe životne priče počinju na isti način i nisu interesantne, one ružne i tragične su vrlo originalne, neponovljive. Nemojte da budete akter takve životne priče, ne dozvolite da jesen ikada uvuče svoje šuštavo lišće u vaše srce i da osetite miris starosti, raspadanja i nestajanja. Pesnici miris jeseni najavljuju kao kraj života, ali to su oni boemi koji poput Bodlera i našeg Branka utehu nalaze u čašici pića. Ali,i među piscima ima zdravih i srčanih sportista, ali pazite, ne u cvetu mladosti, već u zreloj starosti.
Haruki Murakami trči u svojoj 87 godini, prevazilazi sebe kao starac iz romana Starac i more. Sve je moguće, granice ne postoje, jesen života je onda kada smrt pokuca na vaša vrata, ali o tome ne treba razmišljati. Mlad si koliko se osećaš, sam krojiš svoj dan i gospodar si sveta koji te okružuje, sam bojiš svoje raspoloženje i praviš kolekciju prijatelja i neprijatelja. Kao u crtanom filmu, dok trčiš, vraća ti se ceo film u glavi, ubrzano, kao na filmskoj traci. Ne treba ti psihijatar da te vrati u normalu, pivo i bensedini da se osećaš kao oni normalni, a i šta to znači? Čuvaj svoje patike, kao zenicu oka svoga…. ne dozvoli nikom da te obeshrabri da u hladnim mesecima ne potrčiš.
Zašto je jesen dobra za trčanje?
Imam mali stan, pravi golubarnik, mislim da će stvari i kutije da počnu da mi padaju na glavu, sudaram se sa ukućanima. Onda mi pukne film, navučem patike i izluftiram se, očas posla brzinsko čišćenje misli u glavi. Ne treba da se peru samo sudovi i veš, sređuje kuća… niste razmišljali da vam često treba i čišćenje nervnog sistema od ovog urbanog ludila? Nema bolje terapije za hiperaktivne, neurotične i depresivne.
Ne volim jesen jer…
Neprijatan osećaj, kažete nije zadovoljstvo kada vas vetar reže a vi jurcate po ulicama, pa još ugazite u baru, ona hladna, smrdljiva a patike nove… pokvarićete frizuru, džabe ste se fenirale? Izgradite svoju dušu, indirektno, preko tela jer u zdravom telu je zdrav duh. Kada naučite sebe da radite neuobičajne stvari, koje drugi ne rade, osetićete zadovoljstvo promene. I nije bitno da li se ponašate po standardu, kao konformisti. Budite svoji, ne dozvolite da vas par stepeni ispod, kišica koja rominja i vetar koji duva ometa u vašoj omiljenoj rekreaciji, sportu, ritualu. Pa baš zato i treba da odradite svoj trening u lošijim uslovima.
Setite se Santjaga iz romana Starac i more…. prevazilaženje sebe bez obzira na okolnosti, svaki dan je pomeranje granica, testiranje. Koliko možeš da izdržiš, koliko si jaka, da li tu granicu možeš da pomeriš… koliko si spreman da se suprotstaviš onom negativnom glasu koji ti govori, ostani u krevetu, jao baš me mrzi, hladno je, prehladiću se….
Mislite da vam ukućani misle dobro kada vas odgovaraju od treninga po pljusku? Ne, oni su samo robovi urbanih predrasuda. Kako su ljudi u praistorijskom dobu preživljavali goli i bosi razne vremenske nepogode? Nismo mi svileni i osetljivi tako stvoreni, već od sebe pravimo urbane debile koji samo slušaju tuđe glasove, a ne umeju da oslušnu sebe. Naučite da osluškujete svoje potrebe i da se disciplinujete duhom, pogotovo oni koji trče maraton.
Mislim da nisam iskoristila sve svoje kapacitete, iako imam blizu pedeset, sigurna sam da mogu bolje, mada mlađi imaju bolje uslove za ostvarivanje rezultata. Ali baš zato hoću više da postignem, jer je dosadno stagnirati, zaostajati, lepo je boriti se čak i kada te stopala bride, stomak grči, vetar udara u lice. Osetićete zadovoljstvo jesenjeg jutra kada trčite parkom sami, a oko vas se ne čuje skoro ništa osim šuštanja lišća. Prijaće vam ta praznina i tišina pred radni dan koji vas čeka.
Ne jutarnje trčanje na jesen nije šok terapija!
Izgovor vam je da nećete stići sve da se organizujete. Jutarnji sati su za odmaranje pred napornu nedelju. Kada istabanate sat vremena, sami, zabride vam šake, zacrveni se lice, istuširate se i pet minuta legnete, osetićete zadovoljstvo jutarnjeg napora koji ne može da se meri pred onim što vas čeka u toku dana.
Ne dozvolite da vas bilo šta sputava i ograničava jer vi ste vlasnik svoga života. Trkač može biti pobeđen, ali ne i poražen, život može biti gorak, ali ko kaže da ne može da se zasladi.
Dobro jutro vredni trkači, ali ono jesenje, tmurno i kišno! Sušim patike na radijatoru, planiram da kupim neke, makar kineske za kišu, popravljam frizuru jer za tri minuta moram na posao… i osećam se čilo, odmorno, sveže. Trčanje… hvala ti što postojiš!
Snežana Jovicki
