Kultna emisija RT Beograd zvala se „Kino oko“. Uvek je tema bila nešto iz svakodnevnog života običnih ljudi. Prvo se emituje igrani film posvećen temi a potom se u studiju pred gledaocima vodi razgovor sa uglednim gostima: psiholozima, novinarima, filozofima... zavisno od teme – političari nikad nisu bili pozivani u studio! E, jednom je „Oku“ tema bila „Sreća“.
Posle filma započe razgovor. Uglavnom se svodio na filozofiranje o sreći itd. U jednom trenutku, posle brojnih „smorova“ koji udaviše definicijama sreće, reč uze legendarni Zuko Džumhur. Ne citiram ga direktno nego prepričavam po sećanju:
- Sjedim ja jedog letnjeg podneva u nekom bosanskom seocetu ispred dućana i na klupi ispod drveta i pijem hladno pivo. Utom prolazi neki sjedi đed i nosi fićok (čokanj) rakije. Upitah ga gde će po ovoj vrućini, a starina mi odgovori:
„Vidiš li ono brdo, a ispod vrha livadu. Eto na kraju livade drveta. Idem tamo, da se popnem i u hladu baš ispod tog drveta popijem ovu rakiju“.
Studijom se razlegao aplauz! Gledaoci su shvatili pojam sreće.
---------------------------------------------------------------------------
Setio sam se svega toga s razlogom. Naime, uranim oko 5 i 15, najkasnije u pola 6, kako kad, pa popijem kafu i pravac bašta, okopavam povrće. Kopam tako dok sunce ne upeče, obično do pola 10, deset, kako kad. Potom sednem u hlad terase, srčem kafu, pušim, i pijuckam natenane domaću iz čokanja – sve vreme gledajući zelene vrste i crnu zemlju između njih, bez ijedne travke u okopanoj bašti. Moja sreća se ne da opisati...
Dobro de, ne tvrdim da oni koji žive u betonskoj džungli nisu srećni. Mogu i oni iz bloka 45, lamela 82, zgrada 56, sprat 14, stan 113, da pijuckaju iz čokanja i sede na terasi – ukoliko imaju. Samo šta oni vide, ušta gledaju? U beton i ptice... koje lete ispod njih.
------------------------------------------------------------------------------
Koliko se sećam, u jednoj anketi bilo je pitanje „ko je najsrećniji Jugosloven“? Ubedljivo su pobedili upravo pominjani Zuko Džumhur i, naravno Momo Kapor (eto kome se nekad zavidelo). Stoga, ukoliko već niste, pročitajte „Zelenu čoju Montenegra“, ne može da škodi.
Dragan Jovanov Glod
