I to bilo to - gotovo. Ili još nije? Poginuli su ožaljeni ćutanjem pa tek potom trubači i žurka - zna se valjda red. A kad je prase pojedeno, paprikaš olizan, đuskanje završeno, Novosađani su se vratili u tople stanove a beogradski studenti ostali u hladnom kampu(SU) da kampu(SU)ju, da prehlađeni leče popucale žuljeve, upaljene mišiće i krvave tabane. Meni ih je iskreno, onako ljudski žao, znam kako im je kad se osveste i shvate u kolikoj su zabludi bili i skontaju da su ih stariji kurvanjski navukli. Opila ih "snaga" hipnotisane ulične mase koja se osetila "moćnom" i "važnom" usled brojnosti Novosađana i gomilom ostalih građana koji su kolima i skupim motorima - ne pešice - posetili Novi Sad da bi potpomogli revoluciju. Žao mi ih je (BG i NS taksisti, ko Boga vas molim, vratite ih!) jer sam i sam bio mlad, naivan i zaluđen. I ja sam verovao da hipici mogu promeniti svet, i za mene je brojnost na Vudstoku bila opijajuća moć, a razlika između mene nekada i njih sada je jedino u tome što ja ni tada nisam bio glup - nikad ne bih pešačio 90 kilometara jer znam koliko je to metara. Naravno, mene je otac na vreme spakovao u JNA a vojska ošišala i resetovala na fabričko podešavanje, hehehe. Eh, kad bi ovi pešaci imali roditelje kao što su bili moji. I kad bi ovi u vojsku išli, pošto su kondiciju već dobrano stekli.

 

 

I sad, eto, oni koji su crtali krvave dlanove imaju krvave tabane - ali ne nacrtane! Meni ih je žao, ali da li je žao i njihove starije prefrigane kolege sa plenuma, da li je žao podmukle profesore i dekane kojima su ti naivci izboksovali veća primanja - da li je žao licemernim roditeljima koji svojoj deci nikad ne bi dozvolili da krenu pešice na toliki put? Ne znam, mislim da nije, baš ih briga za zavedenu i zanesenu šaku studentarije - dovoljno je što eto navijaju za njih, i bodre ih da izdrže. No, ima jedna dobra stvar u svemu ovome: neće pešaci više pešice ni od Novog Beograda do Zemuna, a kamoli "na februarski igmanski marš" na koji ih je anonimni "Tito" uputio.

Naravoučenije: i u šahu su pešaci u prvom redu i uvek budu žrtvovani zarad kralja koji sedi bezbedan u drugom redu.