Legendarni aforističar Vladimir Bulatović ViB jednom je napisao: „kod nas je jedna godina sušna, druga kišna, ali je svaka istorijska“. Kada se pogledaju ove fotografije jasno je da je tako, a znamo i zašto je tako – zbog (ne)ljudi kojima je ekologija poslednja rupa na svirali, koje baš zabole što su planetu pozajmili jer nemaju nameru da je vrate. Stoga ovaj jetki osvrt na ekologiju duha. Jer još ne znam zbog čega će i ova godina, siguran sam, biti istorijska, i kod nas i u svetu. A biće…
Stravično beše nabujala Drina decembra “daleke” 2010. Čak je odnela i zaštitni znak Bajine Bašte – kućicu na steni.
A sad pogledajte kako je izgledala sledeće godine, u oktobru 2011. – plitka kao da će da presuši.
Upozoravajuće izgledaju apsolutni minimumi i maksimumi reka – možete li zamisliti kako izgleda ako je razlika u vodostaju između maksimuma i minimuma preko 8 metara! Kućica na steni ilustruje kako to izgleda – ali ni to kao da nije bilo dovoljno upozorenje!
Nasipi! Da, oni mogu zaštiti od visoke vode, ali šta (u)činiti da ne budu ovoliko niske? Možda ekolozi imaju odgovor – ali ko njih šiša. A 21. vek je, logično bi bilo da je i svest o „pozajmljenoj planeti“ na visokom nivou, ravnopravna tehnološkom napretku. Ali avaj, ne! O budućnosti misle jedino oni koji ni na šta ne mogu da utiču, jer, nažalost, o svemu odlučuju jedino oni koji računaju samo (na) profit. Dokle tako, videćemo. Ako nešto ne preduzmemo naje..ćemo. Ko (previše) nabije po nosu (kad-tad) dobije!
Glavno je da su nam svima usta puna „ljudskih prava“. E, upravo zbog „ljudskih prava“ je, kao, bombardovana i razorena Libija, a ne zbog nafte. Ajde?! Sada su Libijci oslobođeni diktatora, sada se rasplamsao mir. Sada se zna i čija je libijska nafta. Ali se ne zna ko koga ubija. Dokle više, bre!
Zašto su ljudska prava važnija od prava Zemlje na opstanak? Tačnije, prava prirode da opstane u svoj svojoj lepoti. A životinje? Imaju li i one neka prava? Ili ribe? Ali ribe ćute jer su neme. Ćute, trpe – i nestaju.
Ribokrađa, zagađene vode, prekomeran izlov... nisu jedini razlozi opšteg smanjenja riblje populacije. Jedan od bitnih uzroka je zasipanje mrestilišta i – nasipi! Da, nasipi, zaštitni bedemi kojima smo okovali reke tako da nema više, kao nekada dunavaca, rukavaca, plavnih ritova, mesta gde se riba mrestila, ali i gde se voda izlivala kada reka nabuja. To su bili prirodni sigurnosni ventili. Međutim, mi smo ventile zablombirali nasipima, nesvesni da je i najviši odbrambeni bedem - nizak. Jer nema nasipa dovoljno visokog da se okuje čitav Dunav. Uostalom, i kućica na drinskoj steni je bila na sigurnom - sve do decembra 2010.
Može se nasipima okovati neki grad, kao Nju Orleans recimo, ali uvek ima onih koji stanuju nizvodno, one sirote raje koja još uvek živi u varošima i po selima. Šta mislite, ako bi Dunav zapretio Novom Sadu da li bi razbili nasip i poplavili Futog - ili Ujvidek? Koga je “Ketrin” uglavnom potopila – bogate belce ili sirote crnce?
Rajna-Majna-Dunav. Sada sve kontrolišemo kanalima, nasipima, ustavama i prevodnicama. Silne akumulacije napravismo i, možda je sreća, napravili bi ih još - ali nemamo novaca. Međutim, tu je MMF i krediti – zadužićemo se još, ispregrađivaćemo svaku reku u rečicu, ispregrađivaćemo celu Drinu, Lim i Taru, zbog električne struje. Struja nam treba zbog kompjutera. Kompjuteri zbog Fejsbuka. A Fejsbuk zbog druženja.
Jer samo nas „lajkovanje“ spasava.
Dragan Jovanov Glod
