Zatrpavan očajem, birao sam on-line prijatelje prema hobiju. Računajući da će bar ribolovci ili maketari, veliki sanjari, bol da mi ublaže. I bi tako… jedno vreme.
Međutim, jedan fanatični ribolovac, kojeg i lično poznajem, poče da na svom profilu objavljuje stihove. Malo-malo, pa vapaj…
Avaj! A meni đavo ne da mira pa mu zvirnem u dušu. Gane me, zvekne stihom ko maljem, pošaljem mu poruku – odgovori mi pesmom. Kažem mu, Patak bre, odštampaj knjigu - podeli tugu s nekim, biće ti lakše.
Poslušao me, ili više nije mogao da izdrži ni pored pecanja, tek… stiže mi onomad poklon: “Male istine lažljivog dečaka”.
Dobro, odavno sam postao imun na ljubavnu poeziju, ali njegovu sam pročitao. Uostalom, kako ne čitati kad prvi stih ovako počne:
“Da li prosut mozak po podu,
razmišlja kao da je ceo…”
I eto, umesto da ga banujem, s ponosom škorpionov bol objavljujem!
Predrag Patijarević je rođen u Valjevu 11. novembra 1976. godine.
Živi skoro ceo svoj vek u Lazarevcu, oženjen, otac dvoje dece, ćerke i sina.
Osnovnu i srednju školu završio je u Lazarevcu. Zaposlen u RB Kolubara.
Velika ljubav od detinjstva mu je ribolov, za koji često kaže da više nije hobi, već neizlečiva bolest.
Voli da čita poeziju. Piše od srednjoškolskih dana. Iz puke radoznalosti rešio da objavi svoju prvu knjigu pesama, pod nazivom „Male istine lažljivog dečaka“.
I eto, Ivica peva, Patak piše… biće, ipak, i od nas pecaroša-džabalebaroša neke vajde…
Dragan Jovanov Glod
