Danas je 29. novembar a ja umesto da koljem (taj praznik je bio Dan republike Jugoslavije, ali u narodu poznatiji kao dan za svinjokolju) kontrolišem strujomer i plinomer, pa zavrćem grejanje. Jer i grejanje je postalo luksuz, ko i hrana. Stoga pratim “akcije” i kupujem splačine – mesne proizvode bez mesa, ili sa što manjim procentom – bojim se holesterola. Zato kupujem kiselo mlako sa što manje masnoće, em je jeftinije, em zdravije, a rok trajanja mu je pola godine?! Pa od čega li je to mleko, kad je nekada trajalo svega tri dana? Ali kako slabim tako mi je hladnije – moram da pojačam grejanje… a ja ga zavrćem?!

U ovoj zemlji mnogo toga nije normalno! Eto, zar nusu koliko zimus oni koji su na vlast došli bagerom sneg čistili... tenkovima?! Pa valjda treba obrnuto! Tenkom na vlast, a bagerom na sneg! Ili ja to možda nisam normalan...

Kako li će nam biti februara niko se ne usuđuje da prognozira. I koliko će koštati grejanje? Pa bre, našta ćemo se grejati ove zime? Da pitam vrača?

Elem, u poznatom vicu, Indijanci su masovno počeli da seku šumu jer im je vrač rekao da će zima biti duga i hladna. Međutim, zima je bila kratka i topla. Besni što su nepotrebno posekli onoliku šumu spremajući ogrev, Indijanci žestoko izudaraše vrača... Jer, indijanci su ekologozi.

Dođe sledeća jesen, Indijanci ga ponovo pitaju za zimu. Vrač pogleda u svoj „softver“, koske i zmijske kože razbacane po pepelu, pa im reče: biće duga i hladna! Indijanci ponovo počeše da besomučno seku šumu...

Međutim, sada se vrač zabrinuo, šta ako je opet pogrešio. Stoga ode u grad, u meteorološku stanicu, da se raspita. Meteorolozi mu potvrde: biće zima i duga i hladna. Vrač ih upita po čemu su zaključili, na osnovu čega su dali takvu prognozu, a oni odgovoriše:

Indijanci već danima seku šumu!

Tog vica sam se setio čitajući apokaliptične vesti: te biće ledena zima, te Golfska struja najavljuje novo ledeno doba, te... Mogu da vam priznam da sam se momentalno smrzao – i počeo da „sečem šumu“. Jer, minus 30 nije šala. Samo, čime se grejati?

Sećam se 60-tih, kada smo zatvarali rudnike (gledali ste „Petrijin venac“), pa se grejali na lož ulje. Iako je bilo van pameti da je jeftinije grejanje na uvoznu naftu nego na domaći ugalj! Naravno, nafta je uskoro poskupela…

Naftarice smo smestili u šupe, a kupili termoakumulacione peći – počeli smo da se gospodski grejemo na jeftinu domaću struju. Međutim, nije je bilo dovoljno – počele su restrikcije...

Smrznuti, za sledeću zimu smo se spremili – uveli smo plin. I lepo smo se grejali nekoliko zima, jer je plin bio jeftin, naš, domaći, banatski! Zaista, čiji su banatski nafta i gas – naši, ili ruski? Banatski, ili beogradski, novosadski? Jer sada je banatski plin postao preskup za Banaćane! Džaba smo krečili, tj. uvodili plin.

Srećom, termo-peći nismo bacili, jer su zdravo teške. Ostavili smo ih za ne daj bože. I dobro smo uradili, eto sada je struja opet najjeftinija za grejanje. Međutim, bude li zima kakva se prognozira, biće restrikcija. Stoga sam onomad prefarbao moju staru termo-pećku, ali sam i očistio plinsku, produvao dizne. Sada tražim još „smederevac“ na čvrsto gorivo i... mirna Bačka – grejaću se iz tri izvora. I, verovatno, ugrejati... ako nađem ugalj, ili drva.

Samo, ko će to sve da plati? Na sreću, belosvetski bankari su sentimentalni stvorovi, izaćiće nam u susret, daće nam povoljne kredite sa malom zelenaškom kamatom, od svega 4-5% mesečno, u devizama, naravno.

Ja sada tražim onog vrača s početka priče, da mi bude – žirant!

A za klopu sam se nekako snašao: diskonti i gigamegašopovi daju klopu na odloženo, od 4 meseca do čak godinu dana. Samo potpišeš ček, i oni te čekaju. Zato se i zove ček. Samo ček bre, kako da dobijem te čekove? Jer banke daju jedino solventnim klijentima, redovnim platišama, onima koji nisu u minusu, a znate li nekog takvog?

Narod je u minusu, bar da zima bude u plusu. No, kako god bilo, najvažnije da nam ekonomija cveta – eto svakodnevno na vestima gledam otvaranje novih pogona i nasmejane radnike. A kad već njih pominjem, evo još jednog vica.

Razgovaraju dva novokomponovana mlada vlasnika fabrika. Prvi će:

- Moji radnici su čudo, smanjujem im plate, ukidam tople obroke i regres, a oni sve vredniji – rade, rade, rade… po 12 sati na dan.

- Ja mojima i ne dajem platu već mesecima, ali oni i dalje redovno dolaze na posao i rade. Šta da radim? – pita se drugi.

- A šta misliš da im naplaćijemo ulaz u fabriku – opet će prvi.

- Ne vredi, i to sam probao, ali se snašli, da ne bi plaćali ulaznice sada dolaze ponedeljkom ujutru a odlaze petkom uveče.

Eto, 29. novembar je, Dan republike, rođendan Jugoslavije. Socijalističke! A ja umesto da koljem – zavrćem grejanje. Jer nam cenama zavrću uši.

Ali, samo se jednog bojim: da umesto svinjokolja uskoro ne bude nekog drugog klanja. Jer je previše sranja.

Srećan vam Dan republike, bivši moji zemljaci, ma gde da ste!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Postoji još jedan savet za grejanje i zdravlje: brza šetnja, što duža. Jer ukoliko dovoljno dugo šetate kad tad ćete stići do granice… Samo je problem što se Evropa bez granice pretvorila u EU od bodljikave žice!