Huso i Haso krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.

- Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući - reče udovica.

- Ne brinite, mi ćemo prespavati u štali, a čim se vreme popravi, odlazimo!

Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vreme popravilo i oni odoše na put. Oko devet meseci kasnije, Huso je iznenada dobio pismo od nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Hase, pa ga pita: - Haso ba, sećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja? - Da, sećam se. - odgovori Haso.

- Jesi li ti možda usred noći ustao i posetio gospođu?

- Pa, jesam. - reče Haso zacrvenevši se jer ga je Huso prokužio.

- I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?

- Da, jesam, izvin ba jarane stari. Zašto pitaš?

-Hvala ti jarane moj, nedavno je umrla i sve mi ostavila u nasledstvo