(Žigosanje ulkova!)
Nema potrebe da posebno ističem koliko je veliko francusko jezero Kasien značajno u svetu šaranskog ribolova. Godišnje ga posete mnogobrojne šarandžija iz raznih zemalja i većina njih postuje ono što im jezero i okolina pružaju. No, ko i u svemu drugom, uvek ima “pametnjakovića” koji nista ne poštuju i zbog toga je bilo neophodno da nekoliko lokalnih ribolovaca organizuje udruženje koje bi “nadgledalo i kontrolisalo situaciju”.
Ovo ističem ne iz razloga što bi udruženje “Police de la peche” trebalo da se bori sa ribolovcima koji ne poštuju propise vezane za ribolov, već iz razloga što je osnovni smisao njihovog postojanja borba protiv nedostatka kućnog vaspitanja i osnovne kulture pojedinih ribolovaca. Trenutno najveći problem na Kasienu je bacanje otpadaka na sve strane, vršenje nužde po žbunju i sakaćenje ribe!
Za vreme jednog svog nedavnog boravka na Kasienu, pecao sam na severnom kraku, tačno na gornjem delu, i to mi je bio drugi ili treći put da pecam na tom mestu. Količina ljudskog izmeta u žbunju koje okružuje taj deo je prosto - neverovatna?! Tolko toga ima da nisam bas siguran da li ću ikada više tamo otići! Ali ne pričam o govnima koja se vide, već posebno ističem one “majstore” koji to obave i onda, kobajagi, sve to zakamufliraju sa po dva tri lista. Pa zar nemaju toliko pristojnosti da zakopaju svoj brlog? Tri puta sam nagazio na “paštetu” za vreme ovog pecanja; jedan par cipela sam morao da bacim, jer tolika je bila gomila u koju sam zagazio da nije bilo šanse da ih očistim; sam dragi Bog zna šta je taj jeo?! (Pa ako je toliko nasrao verovatno je to i jeo - op. D. J.) Kasien nije samo šarandžijska voda, to je turistička meka, koju poseti mnogo više onih koji uživaju u prirodi nego nas, koji smo tu zbog pecanja. Tačno se zna da sav otpad koji ostaje na jezeru ostaje iza pecaroša! Stvarno mi nije jasno da li je toliki problem iskopati malu rupu i u nju zakopati svoj izmet a ostale otpatke potrpati u džak, odneti, i baciti u kontejner? Ukoliko se ponašanje pecaroša ne popravi, sledi nam vrlo skora zabrana bilo kakvog pecanja na Kasienu! To je ipak nešto što niko od nas ne bi voleo da doživi.
Kao da ovo što sam do sada naveo nije dosta, u poslednje vreme smo svedoci još jedne neverovatne mode: sakaćenje ribe! To potvrđuje sve vise fotografija velikih šarana sa Kasiena saoštećenim repovima?! Naravno da se poneki šaran ozledi tako što sklizne sa dušeka dok se otkačinje udica (poznato je da su obale Kasiena baš nezgodne, naročito u periodima niskog vodostaja kad je obala sva u kamenu (kao na slici), ali sa sigurnošću mogu da tvrdim da je većina ozleđenih riba osakaćena od strane ribolovaca koji im - otsecaju repove?!
I kao što stalno ističemo probleme sa krađom i premeštanjem velikih šarana, tako se istim žarom moramo posvetiti i borbi za tretiranje ribe na dostojanstven način. Šarani sa Kasiena su postali legendarni, baš kao i šarani sa Redmire-a i Yateley-a i td. Kako može bilo ko da sebe nazove ljubiteljem šarana i šaranskog ribolova ako uživa u sakaćenju ribljih repova?! Zašto to, ti takozvani, “ribolovci” rade - meni stvarno nije jasno? Izgleda da je u pitanju neka vrsta sekte holandskih šarandžija, koji na taj način označavaju onu ribu koju su uhvatili. Nažalost po Holanđane, kao što Britance bije glasda su “lopurde”, koji kradu ribu, pa je iz Francuske i Belgije švercuju u privatna jezera po Britaniji, tako su oni ovde označeni kao sektaši koji sakate riblje repove!
Molim vas, u ime svih ljubitelja šaranskog ribolova, pomozite da stanemo na put ovakvim stvarima! Pa zar nije dobra fotografija najbolji način da se utvrdi da li smo tog šarana već hvatali - ili ne? Za to nam, u svakom slučaju, nisu potrebne “recke” na šaranovom repu!
Simon Crow (Carpworld)
