Mnogo je raznih faktora koji utiču na naš uspeh u ribolovu, a meteorološke (ne)prilike su, svakako, jedan od tih faktora - a vetar je jedan od uticajnijih.
Pojava vetra posledica je promene vazdušnog pritiska i temperature vazduha. O uticaju vetra (kao i o svemu drugom), mišljenja ribolovaca su različita, pa dok jedni tvrde da šaran sledi vetar i da je bolje pecati sa “vetrom u lice”, drugi su mišljenja da pravac vetra nema uticaj na uspeh u ribolovu. Ja uticaj vetra shvatam ovako: Vetar izaziva strujanje vode, talase (a na taj način se voda obogaćuje kiseonikom) brže hladi ili zagreva vodu a utiče i na pokretanje raznih sitnih životinjica, kojima se riba hrani.
Na mestima sa manjom dubinom jaki talasi zamutiće vodu i smanjiti vidljivost u njoj a buka koju prave talasi smanjuju uticaj buke sa obale, pa time i opreznost ribi, pa je rezultat da prilazi obali bliže, nego po mirnom vremenu. Pecajući u raznim situacijama, primetio sam da upravo po jakom vetru i talasima mogu ribu uloviti i na mestima gde inače danju, po lepom i mirnom vremenu nemam gotovo nikave šanse.
Pre nego pređem na situacije kada vetar ima uticaja na pecenje na određenom mestu, da vas podsetim da su ribolovci odavno počeli da povezuju pravac vetra sa uspehom u ribolovu. Još pre dvadeset godina sam pročitao da “kad duva severac pametan ribolovac ne odlazi daleko”, da “južni vetar gura ribi mamac pravo u usta”, a oko uticaja vetra sa zapada ili s istoka sam nailazio potpuno drugačija i suprotstavljena mišljenja.
Osim pravca još neke karakteristike vetrova imaju uticaj na određenu situaciju. Veoma je važno da li je to topao, ili hladan, vetar! Ovde nema neke precizno određene granice za temperaturu po kojoj bi odredili da li je vetar topao ili hladan, već treba uporediti temperaturu vetra (vazduha) sa temperaturom vode. Ako je temperatura vode 15 stepeni a temeratura vazduha 17, onda je u pitanju topao vetar. Ali ako je temeratura vode 20 stepeni, onda se vetar od 17 stepeni smatra za hladan. Ovo je važno, jer se pokazalo da šaran pre sledi topao vetar nego hladan! I u letnjim mesecima u slučaju jakog hladnog vetra, koji brzo hladi vodu šarani će se radije povući ili na mesta sa većom dubinom ili na mesta gde je uticaj hladnog vetra manji.
Takođe, bitna je i snaga vetra. Bilo kakav efekat mnogo bolje će izazvati jači vetar, koji pravi velike talase, od povetarca. Na žalost ništa me može biti idealno, pa koliko god dobro donosio jak vetar koji utiče na naše mesto pecanja, on će nam praviti i probleme. Nije upšte prijatno stajati na jakom vetru. Zabaciti na željeno mesto je takođe mnogo teže, a u slučaju da sisteme razvlačimo otežano je korišćenje čamca. Koliko napora je potrebno da se po talasima razvuče montaža na 250 m zna samo onaj ko je probao. Talasi i strujanje vode izazvano vetrom nose raznu prljavštinu, granje ili travu na najlone pa se često dolazi do neželjenog pomeranja sistema.
Za prevazilaženje ovakvih problema treba postaviti kamp tako da dobijete kakvu-takvu zavetrinu za normalno pecanje (čekanje i izležavanje...), a svu opremu, pre svega šator i rod pod, dodatno obezbediti od prevrtanja, jer ko podceni snagu vetra juriće šator, ili suncobran po livadi, ili će žaliti za oštećenim priborom. Za poboljšanje stabilnosti samih sistema, rod pod treba podesiti tako da vrhovi štapova skoro dodiruju vodu i upotrebiti takozvana “back leads” olova uz pomoć kojih će veći deo najlona biti spušten do dna, gde je strujanje vode ima manji uticaj.
E, sad još jedna bitna stvar: postojanost vetra. Vetar koji bez veće promene intenziteta duva duži period - više od jednog dana - je mnogo bolji od kratkotrajnih vetrova.
Najbolje sa, prolazio kad je duvao isti vetar nekoliko dana uzastopce. To sam toliko puta iskusio na Vlasini gde najčešće pecam, da je za mene postalo pravilo. Da se ne bih ograničio samo na Vlasinu, isto mi se dešavalo i na drugim vodama.
Na primer, na WCC 2002. u Rumuniji bila je baš takva situacija. Kada smo došli na naše mesto imali smo poteškoće da postavimo šatore, zbog jakog vetra koji je duvao pravo u nas, a temperatura je bila u porastu posle nekoliko hladnih dana. Sondiranje, ispitivanje dna, dubine i precizno postavljanje markera bilo je užasno teško. Naredna tri dana smo pecali po jakom vetru - i upecali, bez obzira na teškoće da do spota zabacimo i hranimo...
Četvrti dan koji je bio sunčan, topao i bez vetra mogli smo komotno da spavamo, sunčamo se, ili napravimo roštiljijadu. Od ribe ni “r”, jer se mogla videti samo na daljini koju nikako nismo mogli da postignemo. Sav trud je bio uzaludan i jedino što smo mogli to je da se nadamo da ponovo počne da duva vetar. Dočekali smo ga narednog dana, i - opet imali ribu!
I ostali ribolovci koji su pecali na jezeru Sarulešti pre i posle toga došli su do sličnog zaključka - mnogo je bolje imati vetar, naročito leti.
Vetar koji u toku dana menja pravac i intenzitet je ono što najmanje želim da vidim. Siguno ste bili u situaciji da pecate po vremenu kada se intenzitet i smer vetra menja veoma često. Kad sada dobro razmislim i pogledam statistiku, nikada nisam prošao dobro po takvom vremenu.
Na malim zatvorenim vodama koje su veoma bogate ribom, situacija je ponešto drugačija, i pojava malo jačeg vetra, posle perioda mirnog vremena, izazvaće veću aktivnost riba, u veoma kratkom roku.
Ovo je naročito izraženo leti, za vreme velikih vrućina, kada se voda potpuno “umrtvi”. Strujanje vode koje izaziva vetar tada gotovo momentalno pokreće ribu ka mestima gde je uticaj vetra najveći. Naravno, ne znači da je riba najaktivnija bukvalno uz samu obalu na kojoj završavaju talasi, jer je previše mutna, nataložen mulj... ali možeš se kladiti da ćeš bolje proći u blizini te obale nego u zavetrini.
Kakav je uticaj vetra na malim jezerima najbolje će vam reći šarandžije -takmičari čiji uspeh veoma često zavisi od toga da li imaju “pravi vetar”.
A kakva je situacija zimi, u kasnu jesen i rano proleće? Temperatura vode je od presudnog uticaja na aktivnost ribe. Veća temepratura vode utiče povoljno na metabolizam šarana pa tada brže vari hranu i samim tim više i češće se hrani. Kako je u tom periodu godine temperatura vode niska aktivnost šarana je svedena na mimimum a riba se povlači u dubinu, jer je tamo voda nešto toplija, i tada je uticaj vetra mnogo manji. Sa povećanjem temperature vazduha, a samim tim i vode, u proleće aktivnost ribe je povećana, na mestima gde se voda najbrže zagreje, a to su mesta na vodi sa manjom dubinom. Tada topliji vetar ima pozitivan uticaj na takvom mestu dok hladan “vraća” ribu u dubinu.
Za zaključak: prednosti koje donosi vetar, ipak bih ograničio na period od sredine aprila do kraja septembra. U tom periodu pecanje na mestima pod uticajem vetra neće uvek biti uspešnije ali će sigurno biti češće uspešno nego pecanje u zavetrini. Naravno, ne treba zbog vetra bataliti mesta gde šaran uvek ima prirodne hrane i zaklon (panjevi, granje, kanali) a koja su uvek aktuelna.
Branislav Kovačević Braca
(na slici: Braca i Džoni na vetru - najuspešniji iz Srbije na WCC 2002.)
