Daljina na kojoj pecamo šarana nije uvek ista. Mesta koja su interesantna za ribolov ponekad su veoma blizu obale ali često i na takvim daljinama od obale da je moguće uspešno pecati samo ako posedujemo čamac pa možemo svoje montaže razvući do željenog mesta.Međutim čamac nije dozvoljen na mnogim vodama, pa je česta situacija u kojoj se može naći svaki šarandžija da dalekim zabačajem ima mnogo veće šanse da ostvari ulov. Za takve situacije je osim neophodne tehnike potreban i adekvatan pribor. U suprotnom možete samo posmatrati komšiju koji zabacuje dvadesetak metara dalje i uspešno lovi...
Ja nisam ljubitelj pecanja na većim daljinama, pa kad god mogu uvek se trudim da pronađem atraktivan spot do 80 metara. Nažalost, to nije uvek i moguće. Ponekad su platoi, panjevi, kanali, ili odgovarajuća dubina vode, na mnogo većim daljinama. Svako pecanje na daljini od 100 metara i više smatram situacijom gde je već problematično precizno zabaciti ali i hraniti. Ako mislite da je na daljinu od 100 do 120 metara lako zabaciti - varate se! Prošetajte se do prvog fudbalskog igrališta, pa proverite. Retko ko će “iz prve” svojim priborom dobaciti 120 m. Potrebno je malo više vežbe, ali i adekvatan pribor.
Štap
Za što duži hitac konstruisani su posebni “Long Cast” štapovi. Njihova glavna odlika je da takvi štapovi nisu čisti parabolici i da su prilično “oštriji” od svojih konkurenata, odnosno da imaju brzu akciju. Dobar bacački štap ne bi trebalo da ima više od šest karika. Prečnik karike najbliže rukohvatu je najmanje 30 mm, ali je bolje ako je taj prečnik 40 mm. Veoma je važno da rastojanje od poslednje karike do vrha špulne na mašinici ne bude manje od 90 cm, a poželjno je da bude oko 100! Takođe, vršna karika treba da ima najmanje 10 mm u prečniku a malo bolja varijanta je sa vršnom karikom prečnika 12 mm.
Da biste iz štapa mogli da izvučete maksimum potrebno je da štap adekvatno opteretite. Test Curve (T .C.) se primenjuje za utvrđivanje snage štapa i predstavlja opterećenje (težinu) potrebno da se vrh štapa, postavljenog u horizontalni položaj, savije za 90 stepeni, i izražava se u librama (1 lbs = 454 g). Da bi približno izračunao optimalnu težinu bacanja štapa upotrebiću formulu T. C.x 454/16 (gde je 16 faktor karakteristike blanka), pa štap čija je snaga T. C. 3 lb ima težinu bacanja 3 x 454/16 = 85,125 g. Pošto je faktor 16 izvedena veličina (zavisi od materijala i kvaliteta blanka što opet varira u zavisnosti od renomea proizvođača) stvarnu vrednost optimalne težine bacanja nije moguće najpreciznije izračunati. U svom katalogu firma Fox za svoj štap dužine 12 stopa od T. C. 3 lb deklariše optimalnu težinu bacanja na 91 gram. Da stvari budu još interesantnije u obzir treba uzeti i dužinu pa isti štap ali dužine 13 stopa ima težinu bacanja deklarisanu na 98 g. Komplikovano? Da bih sve ovo pojednostavio evo vam tabele:
12 stopa - 2,0 lb - 63 g;
12 stopa - 2,25 lb - 70 g;
12 stopa - 2,5 lb - 77 g;
12 stopa - 2,75 lb - 84 g;
12 stopa - 3,0 lb - 91 g;
13 stopa - 3,0 lb - 98 g;
13 stopa - 3,5 lb - 112 g.
Štapovi novije generacije izrađeni od hi-tech materijala mogu biti opterećeni i većim težinama nego što sam naveo u tabeli, ali samo od proverenih firmi (Rod Hutchinson, Fox, Sportex). Međutim, maksimalna težina bacanja nije uvek i optimalna. Kada je dužina štapova u pitanju ne slažu se svi u tome da li su duži štapovi (13 stopa, ili 3,9 m) u prednosti nad onim kraćim (12 stopa ili 3,6 m). Da biste iz štapa izvukli maksimum mora da odgovara i vašoj fizičkoj konstituciji i tehnici, odnosno da vam “leži”. Obratite pažnju i na raspon rukohvata jer i to nije standardna veličina.
Mašinica
Kao i kod štapova u ponudi za ovu svrhu su namenjene “Long Cast” mašinice. Od drugih mašinica izdvaja ih specijalna konstrukcija špulne (vidi sliku dole) zahvaljujući kojoj se najlon ili struna sa njih mnogo lakše, sa manje otpora, odmotava. Naročitu predost, u odnosu na druge modele, ove mašinice daju u slučaju kada se peca najlonom (ili strunom) prečnika većeg od 0,32 mm. Da bi bila pogodna za daleke izbačaje mašinica mora izuzetno lepo da slaže najlon. Kad sam već pomenuo najlon, u trgovinama možete pronaći maziva za najlon čijom upotrebom se smanjuje trenje najlona koje nastaje prilikom prolaska kroz karike i njhovom upotrebom možete povećati daljinu izbačaja za nekih 10 procenata. Alternativa mazivima je - obična voda, koja će koliko-toliko da smanji trenje, što će doneti veću dužinu zabačaja. Jednostavno, pokvasite najlon na špulni pre zabacivanja. Nije baš kao specijalno mazivo, ali je bolje nego suv najlon.
Neki ribolovci za daleke izbačaje koriste i multiplikatore (recimo Kurt Grabmajer na World Carp Cup-u u Rumuniji 2002.). I na takmičenjima u dalekom zabacivanju multiplikatorima se postižu veće daljine nego klasičnim (stacionarnim) mašinicama. Ja, nažalost, nisam imao u rukama takvu stvarčicu, pa o tome i ne mogu nešto više da napišem.
“Šok” predvezi, olova, sistemi...
Što je najlon tanji to će zabačaj sa istim optrerećenjem biti duži. Međutim potrebno je prevazići problem velikog početnog opterećenja najlona do koga dolazi prilikom početne faze zabacivanja - inercioni udar vrlo lako može pokidati najlon. Da se to ne bi dogodilo neophodno je osnovni najlon nastaviti nečim i snažnijim i otpornijim na krzanje. Za tu namenu se koriste strune (pletenice) koje imaju mali prečnik ali izuzetno veliku nosivost kao i veliku otpornost na krzanje. Jačina takvog predveza koji će trpeti veliko početno opterećenje (otuda i ime” “šok predvez”), određuje se na osnovu težine opterećenja (olova) koje ćete koristiti: 85 g, 24-27 lb; 90-100 g, 27-36 lb; 110-120 g, 36-40 lb...
Sem šok predveza, prosto obožavam da koristim “surf” najlone. Kod nas se malo teže nabavljaju ali kad jednom pecate sa takvim najlonom teško ćete poželeti drugi. Kod ovih najlona je šok predvez - ugrađen! Ako je osnovni najlon 0,28 mm na svom kraju ima konusno zadebljanje koje prelazi u debljinu najlona od 0,58 mm, u dužini od 20 metara i ima ulogu da istrpi veliko početno optrećenje. Takvi najloni su obojeni na svakih 20 metara u drugu boju, pa lako možete i na osnovu toga izmeriti dužinu zabačaja. Rade se u raznim varijantama, pa se i pomenuti parametri razlikuju.
Jeste, postoje i “Long Cast” olova. Imaju izdužen, aerodinamičan oblik i sigurno je da se njihovom upotrebom može postići veća daljina zabačaja. Ta razlika ne može da bude ogromna, jer ipak, olovo prilikom izbačaja ne ide toliko velikom brzinom da otpor vazduha može imati ogroman uticaj, ali za perfekcioniste, Long Cast olova su najbolji izbor. Mnogo veći problem napraviće vam sistem (predvez sa udicom). Najbitnije je da se u toku leta ne umrsi oko osnovnog najlona. Za velike daljine i snažne zabačaje malu prednost ima “helikopter” i In Line montaža. U poslednje vreme rado koristim Long Cast olova “Carp System”.
Tehnika
Nije sve u parama, ima nešto i u zlatu! Sva silna oprema ne može da pomogne ako malo ne provežbate zabacivanje. Koliko ribolovaca - toliko tehnika. Ako ste dešnjak “početni stav” bi trebalo da izgleda ovako:
Leva noga malo isturena, oslonac na desnoj nozi, koja je malo pozadi. Štap držite iznad glave, horizontalno. Ciljajte u određenu tačku na vodi, gde biste želeli da zabacite. Kada se sistem sa olovom umiri, snažno zamahnite, u isto vreme prenoseći težište na levu, isturenu nogu. Idealna daljina se postiže ako najlon oslobodite tako da olovo krene pod uglom od 45 stepeni u odnosu na površinu vode, kosi hitac.
Uz malo vežbe postićićete zavidnu daljinu izbačaja, jer kad Neša vežba - iako zna - vežbajte i vi. Ako mislite da ste dobri, možete se prijaviti na neko od takmičenje u dalekom zabacivanju. Zvanični rekord sa klasičnom mašinicom (fiksirana špulna) olovom od 100 g, najlonom 0,28-0,65 mm, drži Britanac Peter Thain sa 224,20 metara.
Braca Kovačević
