Moj prvi susret sa famoznim štekom bio je daleke 1973. na svetskom prvenstvu u Francuskoj (Salon na Soni), gde sam, kao prvak tadašnje Jugoslavije, učestvovao kao član reprezentacije. Na tom takmičenju je prvak sveta postao, sada već legendarni, Marsel Van der Ende, proslavljeni belgijski takmičar, čije je ime danas postalo sinonim za vrhunsku takmičarsku hranu (ali koju koriste i rekreativni plovkaroši), pecajući Browning štekom.
NEKADA…
Ne zanemarujući ni malo njegovo znanje i veštinu, titulu svetskog prvaka osvojio je, pre svega, zahvaljujući do tada nezamislivo dugačkom štapu kojim je pecao. Za većinu učesnika to je bilo pravo čudo neviđeno. Štap, koji se nije izvlačio poput teleskopa nego su se njegovi delovi nastavljali jedan na drugi, bio je toliko težak da se mogao držati samo ako mu je donji kraj bio oslonjen na specijalni držač kojim je pecaroš bio opasan. To rešenje je podsećalo malo na način držanja štapova kod pecanja sabljarki. Na vrhu štapa bila je pričvršćena posebna kopča vrlo karakterističnog oblika koju smo nazvali - lula. Na nju se kačio sistem sa gumicom. Ribolov takvim štapom bio je rudarski posao, ali efekti su bili i više nego očigledni. Bio je to siguran nagoveštaj u kom će pravcu krenuti proizvodnja pecaroške opreme za takmičare.
…DANAS
Zašto se ceo takmičarski ribolov danas vrti oko “dugajlija”? Šta to štek štapove čini tako izuzetnim? Spolja gledano, svakako njihova neverovatna dužina. Mada je na značajnijim svetskim takmičenjima njihova maksimalna dužina ograničena na 14,5 metara, održavaju se i takmičenja, pogotovo u Engleskoj, gde se koriste štapovi dužine 16 m! Ne postoji tako lagan materijal koji bi zadovoljio sve zahteve u čvrstoći i elastičnosti, od koje bi bila izrađena super dugačka (čak i šuplja) motka položena iznad vode, a da ne lomi dužinom svoje poluge kičmu ribolovca. Dakle, štek je i vrlo tehnički zahtevan štap i podrazumeva ne samo karakteristično držanje sa dve ruke, s osloncem na natkolenicu, već i do savršenstva sinhronizovanje baratanje.
Šta ribolovac za uzvrat dobija? Štek nam omogućava da lovimo izuzetno lakim sistemom, i te prednosti posebno dolaze do izražaja na tekućoj vodi i vetru, kada je teško zabacivati lagani sistem sa plovkom male nosivosti (ali velike osetljivosti!). Dugačkim štapom takav sistem lako držimo tačno iznad hrane, ili u mestu, na udaljenosti od obale na kojoj je najčešće aktivna i krupna riba. Za razliku od meč i bolonjeze tehnike, kod šteka je svaki zabačaj potpuno iste dužine i plovak se nalazi tik ispod vrha štapa, ili najviše metar nizvodno. To nam, uz precizno hranjenje, garantuje da je mamac uvek iznad hranjenog mesta, jer je vrh nad vodom nadvijenog šteka (ne smeta i ako je i blago uronjen), odličan marker za mesto gde treba bacati hranu! Ne postoji bolji način da se sistem zadržava, ili koči, kod pecanja na tekućoj vodi. To znači i da je mamac neprestano iznad hrane, a ne samo povremeno kao kod pecanja bolonjeze tehnikom na šetnju. Kontrola sistema i položaja mamca je maksimalna, a kontriranje munjevito.
SCILE I HARIBDE
Izvlačenje iole krupnijeg ulova, a kod takmičarskog ribolova to su već ribe teže od 300-400 g, ekstremno dugim štapovima predstavlja veliki problem. Makar izrađeni od najsavremenijih materijala, klasični teleskopski štapovi dužine: 8, 9, pa i 10 m, vrlo su nezahvalni. Neophodnost da se njihov vrh kod prihvatanja ribe podigne gotovo vertikalno iznad glave ribolovca (radi zatezanja monofila iste dužine),stalno ih dovodi u poziciju kada je njihov najosetljiviji vršni deo prenapregnut i lako puca.
Štekovi se do pune dužine slažu umetanjem delova jedan u drugi - put in, ili češće jedan na drugi - put over, što ribolovcu omogućava da ih, po želji, i rastavi na željenom segmentu i tako ih skrati u najkritičnijim momentima dovođenja ribe do meredova.
Loviti dugačkim štekom po vetru nije nikakva uživancija, ali i to je bolje nego zamahivati klasičnim petljašem ekstremnih dužina. Umesto toga štekom se klasično zabacuje samo deo sistema na top setu, a zatim se top set stavlja na osnovu šteka i takozvanim rolanjem štapa praktično odguruje do pozicije za pecanje. Kada duva vetar “zabava” počinje tek kada je riba na udici, u fazi dok ribolovac još nije u prilici da kod umaranja ulova skrati štek! To jeste jedna od “bubica” ove tehnike ribolova kada se koristi u teškim uslovima, ali to joj nimalo ne smeta da i dalje bude jedna od najefikasnijih.
Danas se izrađuju štapovi za najrazličitije namene, za lak ribolov, za srednji, za šaranski ribolov... Lako je naći i model koji dobro odoleva i jakom vetru.
Sistemi sa gumicama su dostigli savršenstvo. Nema više “lule” i mršenja. Gumice se pod iznenadnim opterećenjem izvlače (i uvlače) iz tela (unutrašnjosti) top seta. Izrađuju se za različite vrste ribolova, odnosno veličine riba, u raznim debljinama (bojama) a uz to se mogu po želji ribolovca našpanovati unutar top seta.
Pojava šupljih gumica ispunjenih iznutra lubrifikantima tkz hidrolastika (Hydrolastic) omogućava nam još bolju kontrolu izuzetno krupnih ulova. Ovakve “filovane” gumice imaju veći raspon rastezanja od običnih, nešto su žilavije i znatno trajnije. Ako vrh šteka sa takvom gumicom usmerimo ka ribi koja beži, hidrolastika će se slobodno istezati - prosto izlaziti iz top seta - i samo svojim otporom umarati ribu. Međutim, čim se štek povuče u stranu, vrh štapa zalomi pravac istezanja gumice. Kada je gumica savijena pod određenim uglom u odnosu na štek, ili top set, ona se spljošti kada prolazi kroz teflonsku kapicu. Na tom mestu se javlja povećano trenje i otežano istezanje gumice koje je kod hidrolastike još izraženije. Na taj način ribolovac bolje kontroliše ulov i brže ga dovodi do meredova. Ovo je velika prednost kod pecanja krupne ribe, što je već više godina trend u takmičarskom ribolovu.
Šaranski ribolov štek štapovima na komercijalnim ribnjacima Evrope gotovo da postaje disciplina sama za sebe, a naravno da u tome prednjače pecaroši sa Britanskog ostrva!
SPREGA ZA BUDUĆNOST
Ipak, ne treba zanemariti ono najbitnije: štek omogućuje korišćenje izuzetno osetljivih sistema iribolov kada je riba gotovo neaktivna. Zadržavanjem mamca gotovo u mestu i sa neverovatnom preciznošću, ribolovac je u prilici da ulovi i ribu koja nije raspoložena da juri mamac. S toga je štek-ribolov efikasan i kod pecanja sitne ribe ili kada je vrlo malo ribe na hrani, jer osetljivi sistemi i veština ribolovca omogućavaju prirodno ponašanje mamca. S druge strane, sistemi sa gumicom eliminišu neprijatna iznenađenja u slučajevima kada se na mamac zaleti krupna riba.
Iako ograničenog dometa od, za sada, “samo” 14,5 metara, štekovi su i dalje najvažniji deo takmičarske opreme. Na gotovo 90 % najznačajnijih svetskih takmičenja upravo se njima lovi, bilo da se radi o krupnoj, bilo o sitnoj ribi. Najkraće: štek tehnika je takmičarska tehnika bez premca.
Branislav Čordić
www.trofej.info
