Riba nije baš uvek pri dnu ili na samom dnu, već se često može pecati i pliće, ali i na površini. Ovoga puta nećemo pecati na samoj površini, a koristićemo i nešto drugačije plovke, montaže i primamu. Takvo pecanje je interesantno i zbog upotrebe peleta kao mamca, ali i kao primame. Rastuća popularnost peleta uslovila je i pojavu specifične tehnike, koja se bazira na činjenici da šarani prosto obožavaju ove partikle!
Krenimo od plovka, tj. veglera. Koristićemo posebne „pelet vegler“ (Pellet Waggler) plovke. Na slici ispod vidimo da pelet vegleri jako liče na veglere koje smo već navikli da vidimo, ali uz neke razlike i specifičnosti, uslovljene zahtevima same tehnike.
Kao što se prvo vidi, ovi plovci su dosta debljeg tela od standardnih veglera, a neki nemaju ni alkicu za provlačenje najlona, već samo nastavak, koji se uvlači u posebne adaptere, radi brže zamene. Ono što ne možemo videti na prvi pogled je materijal od koga se ovakvi plovci prave. Najčešće su izrađeni od ultralagane balze, ali i specijalne veoma lake i kompaktne pene. Upotreba toliko lakih materijala je nepohodna zato što vegler mora da što pre zauzme pravilan položaj i, što je još bitnije, da ne tone duboko prilikom pada u vodu, kako bi nepogrešivo detektovao udarac šarana. Ovo je od izuzetne važnosti, jer kod pecanja pelet veglerima riba često uzima u propadanju udice sa mamcem. Zbog čega je to tako, videćemo u nastavku ovog teksta. Ovde samo još da napomenem da postoje i pelet vegleri izrađeni od providnog materijala (clear), koji su idealni za upotrebu u sasvim bistroj vodi.
Kao što smo videli, pelet vegleri su nešto debljeg tela nego što smo navilkli kod veglera, a jedan od razloga je, što pelet vegler pada na vodu bučno, uz onaj poznati "buć", koji često ume da privuče šarana bliže površini.
Ovaj stil pecanja zasniva se na konstantnom hranjenju peletima. Ključ uspeha je hraniti pomalo ali često, peletima veličine od 4 do maksimalno 10mm. Iskusni ribolovci i majstori ove tehnike, preporučuju hranjenje sa otprilike 5-10 peleta svakog minuta. Ovo će omogućiti stalno „pljuskanje“ po površini vode, što može lako zainteresovati šarana, ali takođe, na ovaj način pravimo svojevrsnu „zavesu“ koju čine peleti u propadanju. Iz ovog razloga obratite pažnju da peleti koje koristite budu tonući. Međutim, slično kao i kod pecanja šarana na površini kontroler plovcima, nemojte preterivati sa prihranom, jer će to često imati kontraefekat. Još jedan važan savet: u ovoj tehnici, korišćenje praćke je gotovo obavezno, jer ćemo na taj način, uz malo vežbe, precizno izbacivati pelete na željeno mesto.
Kod ove metode preciznost je veoma bitna, pa se stoga trudite da pelete izbacite uvek što bliže plovku, a maksimalno do površine od jednog kvadratnog metra oko plovka. Ako posle zabačaja nemate udarac u narednih minut–dva, zabacite ponovo. Ovo je dinamična tehnika jer je cilj održavati pažnju šarana stalnim „tapkanjem“ po površini vode. Bitno je da uđete u ritam: zabačaj – prihrana praćkom – namotavanje – zabačaj... Može da bude zamorno, ali satisfakcija je zagarantovana.
Kada je reč o montažama i ovde dosta toga zavisi od samog ribolovca za koji sistem će se odlučiti. Svi sistemi su relativno jednostavni, a razlike su u nekim finesama. Naravno da je nemoguće u jednom tekstu prikazati sve montaže i detalje, ali na donjoj ilustraciji vidimo jednu tipičnu montažu pelet veglera, koja se pokazala sasvim odgovarajućom u najvećem broju situacija.
Debljinu osnovnog najlona ćemo, naravno, birati u zavisnosti od vode na kojoj pecamo i veličine ribe koju očekujemo. U najvećem broju slučajeva, debljina od 0,20 – 0,22mm će biti sasvim dovoljna. U zavisnosti od toga, izabraćemo za jedan ili dva broja tanji predvez. Dužina predveza, između ostalog, uslovljava i dubinu na kojoj ćemo pecati, što zavisi od konkretne vode, ali u većini slučajeva 0,3m do oko 0,7m će biti sasvim dovoljni. Obzirom da je ovo tehnika koja je gotovo idealna za korišćenje na komercijalnim revirima, koji uglavnom nisu mnogo duboki, tolike dužine predveza bi trebale da budu sasvim dobre.
Glavno otežanje uvek ide na vegler, jer je bitno da se on što pre uspravi u „radni“ položaj, zbog toga što riba kod ove tehnike često uzima pelet(e) u propadanju.
Najefikasnija montaža udice i mamca se vidi na slici ispod. Najbolje je koristiti „čvor bez čvora“ (kao kod nekih modernih šarandžijskih montaža), a pelet montirati pomoću malog silikonskog prstena. Neki prstenovi imaju malu alku za direktno kačenje na udicu, dok se neki vezuju pomoću malog čvora i sistema sa dlakom.
Za pecanje ovakvim sistemima i tehnikom postoje specijalizovani pelet vegler štapovi (Pellet Waggler Rod), a ponekad se nazivaju i Carp Waggler. Oni su svojim karakteristikama idealno prilagođeni pecanju i krupnijih šarana, progresivne su akcije, a proizvode se najčešće u dužinama od 10 – 13' (3 – 3,9m). Veoma liče na standardne meč štapove, ali su uglavnom jači i nešto kraći od njih.
Na kraju, treba reći da ovakav način pecanja uz pomoć pelet veglera ima dosta prednosti, ali i neke (uslovno rečeno) nedostatke: ako se riba, iz bilo kog razloga tvrdoglavo drži dna, onda neće imati smisla koristiti ovaj sistem. To je, takođe, „letnja“ tehnika, pa neće imati mnogo efekta koristiti je u hladni(ji)m mesecima. Poželjno je koristiti i specijalizovane štapove, čiji izbor je kod nas veoma sužen, a ništa nije bolja situacija ni sa samim pelet veglerima.
Međutim, kod ove tehnike (kada je koristimo) jedno je sigurno – uživanje je zagarantovano!
Vladimir Jovicki Jovis
