Jedna od najuniverzalnijih namirnica za ljudsku ishranu istovremeno je i najčešće korišćena hrana ili mamac u ribolovu, bilo da se koristi sveža, bajata ili kao prezla. Ipak, vreme čini svoje, i korišćenje hleba u ribolovačke svrhe se usložnjava, a njegovo prisustvo u industrijskim hranama za ribolov je nekad više a nekad (najčešće) manje transparentno.

Čist hleb se sve ređe koristi kao primama za pecanje, a sve je širi krug rekreativnih ribolovaca koji posežu za fabričkim hranama koje su danas cenom znatno pristupačnije i ribolovcima sa ne tako dubokim džepom.

Uviđali su naši ljubitelji ribolova i pre petnaestak i više godina gotovo neverovatne efekte primamljivanja ribe specijalnim hranama, koje su dugo bile privilegija takmičara. Ponuda fabričkih hrana bila je tada relativno skromna. Mnogi posvećenici lovu bele ribe postali su pravi pecaroški alhemičari, ljubomorno čuvajući “ubitačne” recepture svojih “mikseva”. Kupovna hrana se tada u takve smeše dodavala kao najdragoceniji sastojak. Ko je sebi mogao priuštiti takav “luksuz” da prihranjuje hranom u koncentrovanijem obliku postajao je svojevrsni narko bos, izazivajući ljubopitljivost kole­ga “na šta to tako ubitačno navlači svu ribu iz bliže okoline” dok njihove čuvarke zvrje prazne. Bilo je to vreme kada su na našim vodama legendarnu slavu sticali La Sirenina “ikserica” i “Pirat”. Prošle su decenije od vremena kada se dobrom prijatelju plovkarošu takvo što nosilo na dar povodom značajnijih porodičnih okupljanja, rođendana i sl. i danas su prodavnice ribolovačkog pribora i opreme prepune i artikala te vrste. U moru proizvoda koje nudi savremena industrija hrane i mamaca za ribolov među ribolovcima se najviše cene proizvodi belgijskih, francuskih i italijanskih proizvođača, ali već godinama su na takmičarskim pistama neprikosnovene samo firme Van den Eynde i Sensas i, tek poneki, italijanski “majstori kuhinje”. Svi oni nude rastresitu hranu različite granulacije i neverovatno širokog raspona aroma - od mirisa koji podsećaju na najlepše bakine kolače pa do onih koji čoveku prosto ubiju volju za jelom i kada je najgladniji.

A gde je tu “hleb naš nasušni”? Pa gotovo u svakoj od tih famoznih hrana, u vidu različito pripremanih mrvica i u kombinaciji sa drugim sastojcima, čiju kombinacije proizvođači ljubomorno kriju. Čuvaju formule koje ih održavaju u fantastičnom biznisu u kome kupac kupuje robu koju će gotovo odmah - baciti!

SASTOJCI

Ma koliko da se originalne recepture čuvenih proizvođača hrane ljubomorno čuvaju, sredstva za primamljivanje riba nisu danas nikakva nepoznanica. Kada se zna funkcija većine, od preko stotinu, sastojaka koje se mogu dodati hrani, lako je napraviti kombinacije koje će odgovarati konkretnoj situaciji na vodi. Ipak, danas je i faktor vreme taj koji sve češće opredeljuje i rekreativce da se opredele za kupovinu već pripremljene i proverene fabričke smese (a cene su zbog velikog uvoza znatno niže). Elem, koji su to osnovni sastojci savremenih hrana za pecanje? Pošto ih je nemoguće sve pobrojati najpraktičnije je podeliti ih prema efektima koje daju.

Skicirajući najgrublje, tu su pre svega takozvani bazični sastojci koji hrani daju količinu. Najčešće su biljnog porekla, hebne mrvice, kukuruzno i druge vrste brašna i griza. Takozvana prezla je fantastičan sastojak jer vrlo dobro upija vodu i bubri i zahvalan je sastojak svih hrana za lov pridnenih vrsta riba. Za lov pri površini, u magli od hrane, koriste se praškasta puniva, kao što je brašno od raznih vrsta žitarica i pogotovo mleko u prahu.

U hranu se takođe dodaju sastojci koji joj omogućavaju što bolju rastvorljivost u vodi i disperziju njenih primamljujućih čestica. Radi se najčešće o uljima i melasama iz semenja raznih industrijskih i egzotičnih tropskih biljaka, i samom samlevenom i proprženom semenju, koje se koristi i kao ptičja hrana. U obzir, naravno, dolaze i sva ulja koja se koriste u ljudskoj ishrani. U najkvalitetnijim smešama nezaobolazan sastojak je kopra melasa svojevrsna uljna esencija kokosovog oraha. Gotovo sve uljarice i druge biljke koje se cede za potrebe kozmetičke industrije primenu nalaze i u pripremi hrane za primamljivanje riba.                  

Tu su potom i sastojci koji obezbeđuju kompaktnost, pogotovo onoj hrani koja je namenjena za pecanje na dnu. Brašno, mleveni keks, riblje brašno, mleveni kikiriki, jaja u prahu i sl. samo su neki od prirodnih lepkova za vezivanje sastojaka hrane. Neki od proizvoda imaju i neobične nazive poput famoznog lepka pod industrijskim nazivom “PV 1”. Svi oni treba da joj omoguće da bude što kompaktija dok pada na vodu i, u vidu kugle, tone na dno, i da se tamo polako raspada, čak i kada je kugla hrana izložena relativno jakom strujanju vode.

Tu su zatim i razne vrste boja koje ne deluju privlačeći ribe samo u smislu “zanosnog zalogaja” već i kao svojevrsni tepih rasprostrt preko dela dna na kom se peca. Naime, poznato je da sitnija deverika i neke druge vrste ribe izbegavaju svetliju hranu, jer kada se muvaju iznad takve hrane otkrivaju svoju poziciju grabljivcima. Krupne deverike, koje su znatno samopouzdanije (jer su za većinu grabljivih riba veliki zalogaj), rado dolaze na svetliju hranu. Svetliju hranu izbegavaju po pravilu sve plašljivije vrste, naravno ako je servirana na tamnom dnu!

I MIRIS I UKUS

Danas su nezaobilazni prirodni ili veštački stimulatori apetita, bilo da su na bazi specifičnih aroma ili - hormona! Najčešće ih nazivamo atraktori, mada i među njima ima razlika u načinu delovanja, pa se prema tome i svrstavaju u uže grupe supstanci i jedinjenja sličnog delovanja.

Fenomen mirisa je jedno od otvorenih pitanja kada su u pitanju ribe, jer neki autori (u literaturi iz ove oblasti) prednost daju ukusu, jer smatraju da aromu ribe nikako ne osećaju na način svojstven čoveku. Dakle i sastojci koji su nosioci “i mirisa i ukusa” su nezaobilazni elementi hrana.

Upravo takvi sastojci, a to može biti i zrnevlje biljaka (konoplje, pre svega), kokosovo brašno, rogač, vanila, karanfilić, korijander, cimet, šafran, anis i drugi začini, kao i sir, mesni doručak i neke druge namirnice za ljudsku ishranu, neodoljivo privlače i specifične vrste riba i koriste se kad se sačinjava smeša za ciljno pecanje bodorke, deverike, kesege, karaša, šarana, mrene... U istu svrhu se hrani dodaje i različito zrnevlje, crvići, kasteri, larve, iseckane gliste i sve ono što ribolovac istovremeno koristi i kao mamac. Time smanjujemo podozrivost ribe i mamac činimo izazovnijim.

Sasvim suprotno, za neke vrste hrane neophodni su i što neutralniji sastojci, kao što su to različite vrste gline, zemlje ili kredovitog tla, koji će dobro vezati malu ali izuzetno primamljivu količinu tzv. “larve”, crvića, kastera, ili komadića glisti od čega je bez gline nemoguće sačiniti kugle koje je moguće daleko baciti. Ovakve smeše za prihranu koriste se kada se treba “siromašno” a kvalitetno hraniti, i onome što koristimo kao i mamac omogućiti da dospe u sloj vode u kojem želi da se lovi.

Ovo su samo naznake do koje mere sve može da ide priča o osnovnim sastojcima primame za ribe, a ta priča je svakim danom sve šira i šira mada princip u osnovi ostaje isti. Recimo kombinacija sastojaka različitih svojstava u jednom od recepata za hranu za pecanje deverike:

            - 8 delova prezle od belog hleba (vezivno svojstvo)

            - 2 dela proprženih mrvica na vrlo malo ulja (odlično bubrenje, odvajanje i lebdenje čestica)

            - 2 dela “PV 1” ili kakvog drugog “lepka” (vezivanje)

            - 2 dela Copra melase ili kokosovog ulja (vezivanje i disperzija mirisa)

            - 1deo mlevenog keksa, vezivanje

            - 0,5 dela koriandera (ukus i miris)

            - 0,25 delova vanile (ukus i miris).

PRIPREMA

Savremene fabričke smeše za prihranjivanje olakšavaju i ubrzavaju proces pripreme hrane za lov ribe, pogotovo kada se ide na ciljno pecanje određene vrste. Problem je, možda, u tome “šta izabrati u moru takvih proizvoda”? Ta vrsta dileme je u rekreativnom ribolovu znatno manje izražena, dovoljno je osloniti se na preporuku proizvođača, odnosno na naznake koja je hrana za šta. Takmičari su svakako na težim mukama jer su često prinuđeni da eksperimentišu, konkurencija je vrlo oštra i svi poecaju sa manje više sličnim vrstama hrane. Kombinacijama hrane različitih svojstava pokušava se da se prihranjivanje prilagodi konkretnoj situaciji na vodi i selektivno lovi krupna riba u tačno određenom sloju vode.

Za rekreativni ribolov, bilo na plovak ili na dubinku, neophodno je voditi računa o znatno manje stvari. Pre svega treba pravilno navlažiti hranu. Hrana se prvo dobro promeša u suvom stanju, bilo da se radi o gotovoj fabričkoj hrani, domaćoj smeši ili njihovoj kombinaciji. Ujednačeno izmešanoj hrani polako se dodaje voda u malim dozama i posle svakog dolivanja se hrana umeša što širim pokretima ruke sve dok se ne ujednači. Ovo se ponavlja sve dok se ne dobije masa naizgled vazdušasta i rastresita, ali koja se stiskom ruke lako oblikuje u kompaktne kugle. Kugle od pravilno nakvašene hrane se jačim stiskom dlanova ne deformišu kao git, već se jednostavno rasprše. Posle korektnog kvašenja hrane treba napraviti kraću pauzu od bar petnaestak minuta i još malo navlažiti hranu koja je nabubrila. Ponovo dobro promešati hranu i stiskanjem između dlanova proveriti da li su kugle dovoljno čvrste da izdrže udarac o vodenu površinu, ali dovoljno rastresite da se počnu kruniti kada padnu na dno. Ovo važi i za hranu za lov na plovak i za hranu koja se stavlja u kavezne hranilice od žičane ili plastične mreže. Takva hrana pravilno oslobađa čestice koje se s nje osipaju, i čak izdižu ka gornjim slojevima, i nošene vodenim strujanjem znatno efikasnije primamljuju ribu.

Kugla od “mamaljuge” (gusto umešanog kačamaka) pa ma kako on bio namirisan, stajaće dugo netaknuta u vodi, ali će i neuporedivo slabije delovati svi sastojci koji bi trebalo da privuku ribu. Upravo je pogrešno vlaženje hrane najčešća greška naših rekreativnih ribolovaca - preteraju s količinom vode, pa se vezivni sastojci i bukvalno pretvore u lepak koji blokira delovanje najizazovnijih sastojaka - lebdećih mrvica koje su nosioci mirisa i ukusa.

Dodatke za miris i ukus u praškastom obliku dodavati isključivo u suvu hranu pre vlaženja, a aditive u tečnom stanju rastvoriti prethodno u vodi kojom vlažimo hranu. Ukoliko se riba lovi u gornjim slojevima vode hrana treba da je što rastresetija i najbolje je prosejati posle vlaženja, a pre upotrebe. Za dubinsku hranu ovo nije neophodno.

PRIMENA

U zavisnosti od vrste i veličine ribe treba odabrati i način i vrstu prihrane. Deverike zahtevaju sistematsko i relativno obilno hranjenje tokom pecanja, a što je veća riba na koju smo se nameračili to je potrebna i veća količina hrane. Količinu hrane i učestalost prihranjivanja usklađujemo i sa količinom ribe, što je više riba - više i češće prihranjujemo, vodeći uvek računa da se to čini tako da se riba izazove a ne i da se nahrani, tj. zasiti. Za primamljivanje krupnije ribe potrebna je i hrana krupnije granulacije i obrnuto.

Hranu odabiremo i prema uslovima na vodi i vrsti pecanja. Za pecanje na dnu se koriste miksevi sa više vezivnih sastojaka, a pravilno umešena i navlažena hrana se jače stegne prilikom pravljenja kugli ili kod stavljanja na hranilicu. Ovo je još izraženije ako se peca na rekama, ali i tada hranu treba korektno navlažiti kako bi se posle određenog vremena (usled bubrenja) polako raspadala. Ovakva hrana je vrlo delotvorna kad se otežanim hranilicama lovi bela riba, deverika pre svega, dok je za lov šarana prikladnija klasična hranilica sa tvrđe umešenom hranom upravo poput kačamaka, ali sa koja ipak polako bubri i sa koje se lagano kruni krupno zrnevlje. Za pecanje u takozvanom “međusloju” hranu umereno stiskati kod formiranja kugli, kako bi se počela raspadati već u propadanju i ka sebi primamila ribu “podižući” je sa dna.

U hladnoj vodi je usporen i metabolizam ribe i obratno, pa se time treba voditi u doziranju količine hrane! Bitno da se sa hrane uvek uzdiže zamamni oblačić mirisnih i ukusnih sastojaka (ali po merilima ribe)! Slatkasta hrana daje bolji efekat u toplije doba godine, dok je hrana začinjena oporim, oštrim začinima primenljivija zimi, kada su se dobro pokazale i hrane na bazi k­vnog brašna. Zimi je i voda znatno prozirnija, pa treba izbegavati svetlo obojene hrane.

Definitivno se danas ribolovcima nude hrane za svaku situaciju na vodi, ali dalek je put do pune čuvarke samo u magičnom sadržaju kesice! Bitno je znati odabrati šta nam i kada nam to treba, voditi računa i o ostalim elementima koji pecanje čine delotvornim, a pre svega ovladati načinom pravilne pripreme hrane. Daleko za nama su vremena kada je hleb bio simbol punog stomaka i pune čuvarke!

Mirko Kanjuh