Volite (kao i ja) da pecate meč tehnikom koristeći veglere, poneli ste prilagođen pribor, došli ste na novu i nepoznatu vodu i prilikom merenja dubine ustanovili da je jezero (pre)duboko za korišćenje standardnih fiksnih montaža plovaka.
Za dubine vode manje ili jednake dužini štapa, koristićemo, naravno, jednu od fiksnih montaža, međutim, na vodama veće dubine, ovo neće biti moguće, osim ako imamo tu sreću da baš tada krupnija riba radi na maloj dubini, ili pri površini.
Međutim, ako je riba na dnu, ili blizu dna, što se češće dešava, udica sa mamcem jednostavno neće stići ni blizu potrebne dubine. Ako ste poneli sa sobom na pecanje i fider štap, problem je rešen, jer dno više neće biti nedostižno, ali ako nemate pri sebi fider (što je, priznaćete, verovatnije), onda ćete morati da se poslužite malim trikom. U pitanju je takozvana "klizeća montaža" plovka (veglera), a Englezi je nazivaju "slider float rig".
Ova montaža je jednostavna (možda je pravilnije reći da nije previše komplikovana), mada zahteva određeno vreme za navikavanje i pravljenje. Inače, poznato je da je pecanje na plovak tehnički veoma zahtevna disciplina, zbog velikog broja različitih sistema koji se koriste, ali i zbog vremena potrebnog da se sve montaže naprave i pravilno koriste. Međutim, kada se savladaju, predstavljaju neverovatno efikasan način da naše čuvarke budu (pre)pune ribe, koju ćete na kraju pecanja džentlmenski vratiti nazad u vodu, zar ne?
Kao što rekoh, klizeća montaža je jednostavna, a osnovu ovog sistema čini klizeći čvor, koji omogućava da vegler plovak zaustavi na određenoj dubini, na koju je i sam čvor podešen.
Ovakav čvor možemo napraviti (vezati) od nekoliko različitih materijala, a najbolje su se pokazali:
1. specijalni mekani konac, posebno namenjen baš vezivanju klizećeg čvora. Izuzetno je mekan, lako se vezuje, a može se kupiti i već spremljen čvor, koji se samo svuče na glavni najlon i zategne,
2. fini "svileni" konac za šivenje, koji ima slične karakteristike kao i namenski konac, a značajno je jeftiniji,
3. možemo veoma uspešno koristiti i običan najlon, iste ili za broj veće debljine od osnovnog najlona na koji pecamo.
Probajte sve varijante, pa samo odlučite koja vam najviše odgovara, ali jako je bitno, koju god varijantu koristili, da prilikom vezivanja čvora, krajeve konca (najlona) ostavite duže! Nemojte seći najlon (konac) blizu samog čvora, jer to može drastično uticati na daljinu zabačaja. Ovakav čvor će mnogo teže prolazi kroz sitne karike na štapu. Iako ovo deluje kontradiktorno, probajte, pa ćete se sami uveriti da duži krajevi (takozvani "brkovi") omogućavaju znatno "mekši" prolazak čvora kroz karike, sa manje trenja i zapinjanja!
Na crtežu viditi kako se vezuje klizeći čvor
Iako na slici možda deluje komplikovano, nije težak za vezivanje, ali je bitno vezati ga pravilno i precizno, jer samo na taj način ćemo imati čvor koji neće moći sam od sebe da kliza po osnovnom najlonu, a samim tim i da menja dubinu na kojoj će biti udica.
Međutim, ako iz bilo kog razloga primetite da čvor ipak menja mesto, otkriću vam jednu malu tajnu, koju sam i ja naučio od engleskih profesionalaca: uz već postojeći čvor vežite još jedan(!) isti takav, s tim da ostavite samo spoljašnje "brkove" (unutrašnje skratite), približite ih jedan uz drugi i videćete da se više neće klizati! Nažalost, tada postoji veća mogućnost da dupli čvor nešto teže prolazi kroz karike na štapu, pa nema druge nego da sami isprobavate sve moguće varijante, dok ne otkrijete dobitnu.
Ako i pored svega vaš čvor kliza, onda je to siguran znak da ga niste dobro vezali. Tada je jedini "lek" da ga vežete ponovo.
Neki ribolovci uz čvor stave i mikro perlicu, ali ja lično je ne koristim, jer sam primetio da na mom štapu teže prolazi kroz karike (kao pobornik minimalizma u ribolovu, uvek se trudim da koristim najjednostavniji mogući sistem, ne samo u meč tehnici, već i u fideru, varaličarenju...). Morate sami proveriti koliko su karike na vašem štapu velike i da li će perlica moći da prolazi bez kačenja.
Sada, kada smo vezali čvor, možemo se pozabaviti izborom plovka (veglera).
Lagani "straight" vegleri (pravi, bez kruškolikog dodatka na dnu), nisu preporučljivi za ovu tehniku, jer su uglavnom suviše lagani. Obzirom na to, da pecamo na većim daljinama i većim dubinama, veoma je poželjno korišćenje većih i težih "bodied" veglera. Ovakvi plovci će, posle pada na vodu brže zauzeti pravilan položaj, dok velika količina najlona i olova prolazi kroz okce (ušicu) plovka ili adaptera, ako ga koristimo. Možda će vam se desiti da je okce na plovku ili adapteru (pre)široko za čvor tj. da čvor ima tendenciju da prođe kroz okce. Tada upotrebite još jedan trik, koji koriste i vrhunski ribolovci: klještima stisnite okce ili virblicu, tako da ne budu okrugli, već elipsasti. Sada više nema bojazni da će čvor moći da prolazi!
U zavisnosti od dubine i daljine, ne bi trebalo koristiti veglere lakše od (minimalno) 3g, pa naviše. Neki optimum bi bio od 3-8g, ali i više, što naravno zavisi od dubine, daljine, vetra... Iako ovakav sistem može delovati nedovoljno osetljivo, budite bez brige, videćete na vodi da javlja i najstidljivije udarce, često bolje i od najfinijeg vrha fider štapa!
Optimalnu težinu veglera ćemo odrediti eksperimentisanjem, a promenu plovka će nam drastično olakšati korišćenje nekog od adaptera za brzu promenu veglera (jedan takav adapter se vidi i na slici gore).
Možemo koristiti i otežane i neotežane plovke, mada se češće koriste neotežani. Ja sam probao obe varijante i ne bih sa sigurnošću mogao reći koja je bolja.
Evo na slici veglera koje najčešće koristim kod slajder montaže:
Kada plovak padne na vodu, nemojte odmah zatvarati preklopnik, već sačekajte da se sistem stabilizuje, a to ćete prepoznati po tome, što će se vegler naglo ispraviti. To znači da su otežanje i udica sa mamcem stigli na željeno mesto. Tada zatvorite preklopnik i po potrebi namotajte višak najlona, pazeći da ne promenite položaj i mesto veglera.
Iako se u meč tehnici koriste fini i tanki najloni i predvezi, kod ove montaže ipak ne bi trebalo preterivati sa tankim najlonom. Ovde koristimo veće i teže veglere, kao i jače zabačaje, zbog postizanja veće daljine, pa suviše tanak najlon trpi dosta veliki pritisak i opterećenje, zbog težine veglera i olovnih otežanja. Takođe, prilikom upotrebe (pre)tankih najlona, češće će dolaziti do mršenja sistema, a znate i sami kako to može biti frustrirajuće na vodi. Da bismo ipak sprečili mršenje, možemo koristiti trik, koji smo već spomenuli u jednom od prethodnih tekstova: neposredno pre pada plovka i celog sistema u vodu, blago prstom zadržite najlon. To će pomoći da se, usled sile inercije, ceo sistem ispravi i padne u vodu maksimalno “opružen”.
Na samom kraju, evo i jedne tipične montaže, koja se uspešno može koristiti, ali služiti i kao osnova za eksperimentisanje i traženje najboljeg sistema u datom trenutku:
1. Bodied vegler i klizeći čvor,
2. Olovna sačmica br.8,
3. Glavno otežanje od olovnih sačmica odgovarajuće težine, u zavisnosti od nosivosti veglera,
4. Dve najmanje olovne sačmice, ravnomerno raspoređene između glavnog otežanja i udice.
Ovim jednim tekstom svakako nije i ne može biti kompletno obrađeno sve što se tiče klizne montaže, pa smo na našem forumu već započeli diskusiju o klizećim montažama u temi “Meč i vegler”, pa ste uvek dobrodošli da iznesete svoje utiske i zapažanja, vezana za klizeće, fiksne i ostale sisteme, ali i za veglere, štapove, mamce... i sve ostalo što je za vas bitno, i zašta biste želeli da nađete prave odgovore.
Vladimir Jovicki Jovis
