Iako danas na tržištu postoji više proizvođača i veliki broj različitih tipova karika, obično su na tapetu dve najzastupljenije. To su karike čiji je prsten od silicijum karbida - SiC, ili aluminijum oksida - AI2O3. Naravno, najzastupljenije su one najjeftinije, od različito obojenog porcelana. Međutim, ukoliko govorimo o iole kvalitetnijem priboru, ili samostalnoj nadgradnji blanka, masovno se koriste samo pomenute dve vrste, i u manjoj meri neke vrlo skupe i ekstravagantne koje ću pomenuti na kraju ovog teksta.
Fuji (korporacija osnovana 1938.) je kupio akcije gotovo svih proizvođača koji su na tržištu nešto značili, kako što se tiče kvaliteta tako i kvantiteta. Jedne je kupio, a sa drugim vrlo tesno saraduje. Recimo sa poznatom britanskom firmom Seymo (Hopkins & Hallowey) sasvim izvesno drugim svetskim proizvođačem kvalitetnih karika - odmah iza japanskog Fudžija. Ne želim da ovime potcenim Seymo karike, naprotiv. Njihove karike montiraju čak i tako ekskluzivni proizvo- đači kao što su Hardy i RST! Jednostavno, takvim firmama u svim oblastima nema opstanka bez jake podrške velikog i masovnog proizvođača.
Podatke o karikama smo dobili iz Fudžijevih i Sejmovih reklamnih materijala i fabričkog kataloga H & H. Ta Engleska firma osnovana 1945. Hopkins & Hallowey je i distributer kompletnog Fuji i Seymo programa, kao i američkih AFTCO rolera za tzv. Big Game Fish štapove, a i proizvođač izvanrednih “žičanih” karika od tvrdog hroma... Uostalom, ko je ko na svetskom tržištu, ko koliko ima akcija u pojedinim firmama i slično, za ribolovce nije bitno. Bitan je kvalitet i, po mogućstvu, što niža cena! Takođe, u poznatije proizvođače spada i Pacific Bay kompanija. Naravno, danas je na svetskom tržištu bukvalno bezbroj No Name karika, uglavnom iz Kine...
ŠOKIRANI PRSTEN
Dijapazon proizvoda i materijala je takav da pisati o njima znači pisati o svemu. Koga još na tržištu ima? Pre svega bezimenih, hiper-produktivnih proizvođača koji bezimene karike isporučuju na tržište, ili firmama za prvu ugradnju. Zatim, maloserijskih konzervativnih proizvođača koji snabde-vaju maloserijske konzervativne proizvođače štapova i maloserijske konzervativne “samovce” za koje Fuji nije ništa posebno, al’ “žica je čudo”.
Ima mnogo toga što služi za pecanje ribolovaca umesto riba, od poplave novih „super plovaka” koje možete vrlo daleko da lansirate - ali više ne možete da ih vidite, preko varalica što “razgone Turke na buljuke”, udica oblikovanih tako da u riblje čeljusti možete da ih zabodete samo rukom, raznog loma za popunjavanje podruma ribolovaca, do... karika.
Oni neće biti tema ovoga teksta, kao ni roler karike za teški ribolov, niti žičane karike za mušičare. Tema su uobičajeni tipovi karika u širokom dijapazonu kvaliteta i cena.
Pre nego što počnemo, osvrnimo se na postojanje, odnosno nepostojanje tzv. “šok” umetka. Kada su karike sa keramičkim ulošcima počele da stižu na tržište, sve su imale plastični šok umetak iz dva razloga. Prvo, masovna tehnologija za sastavljanje bez takvog uloška nije postojala, a drugo, ti keramički materijali su bili prilično krti i lako su pucali prilikom udarca ili pada, ukoliko nema žilave plastike da ih od toga (“šoka”) zaštiti. Nove tehničke keramike uspešno se spajaju sa metalom u masovnoj proizvodnji i, što je najvažnije, mnogo bolje odvode toplotu. Danas su plastični šok umeci uglavnom fluorescentni.
Heavy-duty karike imaju prilično široke keramičke prstenove koje je sa metalnim ramom relativno teško spojiti bez plastičnog uloška. Jednostavno, ima karika sa i bez plastike, a vi kupite šta vam se više sviđa.
SAMO OBELEŽENO
Imam utisak da postoji opšti stav o “rivalstvu” između SiC i AI2O3 kao materijala za karike, iako ne postoje pravi razlozi jer, jednostavno, SiC je mnogo bolji! Sa druge strane, jeftiniji a zaista veoma dobar, AI2O3 je često baš pravi izbor. Kako svemu što se masovno proizvodi brzo pada cena (setite se prvih kompjutera) područje upotrebe AI2O3 karika se pomera naniže, pa mnogi sa prezrenjem gledaju na njih - što one nikako ne zaslužuju. Uobražen je uvek onaj ko nema razloga! Ono što je u ovoj priči najvažnije je svakako kvalitet izrade - a on drastično varira. Uvek je pametnije kupiti provereno kvalitetne Fuji (ili Seymo) AI2O3 karike nego jeftine SiC nepoznatog porekla!!!
Tvrdoća silicijum karbida je (oko) 2700-3000HV dok je aluminijum oksida 2200-2400HV, ali to su vrednosti merene na komadima homogenih kristala. Sve keramičke karike se proizvode sinterovanjem praha. Ukoliko je proces izrade vrhunski, ova razlika u tvrdoći u korist SiC će se održati, iako u manjem apsolutnom iznosu, ali nije nikakva veština napraviti mekan SiC. Veština je učiniti suprotno, održati osobine na određenom nivou, za koji možete garantovati - godinama! Ovo nije reklama za Fuji, ali on garantuje kvalitet i obeležava karike tako da ih možete prepoznati. Na svakoj originalnoj kariki, na ramu piše FUJI! Ne želim da ulazim u to čega sve ima na zapadu, ali kad kupujete kod nas - tražite provereno! Naravno, solidno će vas (kao i mene) poslužiti i jeftinije verzije nepoznatog porekla, ali se tu već postavljaju neka druga pitanja, a osnovno je upućeno tebi poštovani čitaoče: “šta bre ti u stvari ‘oćeš?”
ŠTA KAŽU TE(K)STOVI
Fuji je u svom reklamnom materijalu ponudio i rezultate uporednih testova svih svojih tipova i konkurentskih karika. Na tim slikama se može videti kvalitet površine, dubina ureza načinjenog pri ispitivanju na habanje i još mnogo drugih dijagrama. Zaista je suviš no objašnjavati zašto je bitna glatkoća, ali treba obratiti pažnju na to kako su u Fudžiju osmislili oblik krivine, tj. kako je karika zaobljena.
Karike koje zahvaljujući osobinama materijala odlično provode toplotu same po sebi, SiC i Gold-Cermet, oblikovane su tako da je površina kontakta što manja, pa je time habanje strune i generisanje toplote umanjeno. Hardloy, skuplja verzija AI2O3 karike, oblikovanaje slično, jer je provo-đenje toplote kod nje solidno, dok jeftuniji O-ring, ima nešto veću površinu kontakta, što je kompromis između malo većeg generisanja toplote i habanja sa jedne, i znatno poboljšanog odvođenja toplote, preko povećane površine, sa druge strane. Daleko najglatkije su Gold Cermet karike.
Ispitivanje na habanje je izvedeno prevlačenjem upredene strune pod određenim opterećenjem kroz vodenu emulziju porcelanske gline. Zašto? Porcelanska glina je smeša alumosilikata, od kojih je većim delom sačinjena zemljina kora, pa ih svaka tekuća voda nosi sa sobom. Dovoljno je da se jezero ustalasa na vetru i eto finih čestica, nevidljivih golim okom, na vašoj struni. E, da nije ovih čestica, strune načinjene od svakojakih polimera nikad ne bi napravile useke na karikama vašeg štapa.
Otpornost na termošokove je takođe veoma bitna osobina, jer naglo zagrevanje i hlađenje dovodi do pucanja površinskog sloja i ljuspanja u zoni neposredno oko strune, čime su stvaranje ureza i njegov rast jako ubrzani. Naglo zagrevanje je izvedeno takode trenjem upredene strune, a hlađenje je potom vršeno u vodi.
Od ostalih zanimljivosti pomenućemo na prvom mestu Fudžijeve karike od industrijskog rubina i safira. To je prilično čist kristal AI2O3, čija boja, pa prema tome i naziv, zavisi od ono malo primesa. Tvrde su kao SiC karike, solidni provodnici toplote i izuzetno otporni na termošokove. Ipak, s obzirom na cenu, mislim da je to čista šminka - dok ih ne nabavim...
Neobično je da se izrađuju isključivo sa šok umetkom, bez obzira na veličinu.
Seymo Hardlon karike od SiAlONa su prve do Fudžijevih SiC. Tvrđe su od AI2O3, čvrste, otporne na termo šokove i nešto bolje provode toplotu. SiAlON je silicijum, aluminijum, kiseonik i azot - kompleksna keramika. Nisu mnogo skupe. Naravno, ima ga i u Fudžijevom programu pod imenom SiN, ali sa šok umetkom kao heavyduty model.
Karike od cirkonijum-oksida?
Nešto su čvršće, ali ne i tvrđe od AI2O3 - sve u svemu ništa specijalno, a dosta skuplje. Ovakve karike ponekad su površinski oplemenjene nanošenjem sloja nitrida, najčešće titanovog. To im značajno poboljšava kvalitet te tako postavlja rame uz rame s Hardlon karikama, a naklonjen im je nemački Sportex.
Karike od titan-oksida ili sa dodatkom istog? Možda nešto glatkija površina, ali sve u svemu ništa bolje od kvalitetnih AI2O3.
Fujisterit je jeftina karika, ipak značajno bolja od obične porcelanske, a izrađena je od forsterita, jednog od pristupačnijih kvalitetnih alumo-silikata. Čvršće su i tvrđe, pa su prstenovi tanji. Obzirom da je ovaj materijal i inače najlakši medu razmatranim, i karike od njega su lagane. Za ultralak ribolov sasvim solidno a pristupačno rešenje.
Šta je Gold-Cermet?
Kermet, što znači i keramika i metal, je prvi smislio Krupp i dao mu ime vidia (wie diamant - na nemač- kom: “kao dijamant”). Za razne prilike - razni kermeti, a mi ćemo spomenuti dva. Fuji kao metalno vezivo koristi zlato, a keramički prah je titannitrid. Nenadmašno gladak, odlično provodi toplotu zahvaljujući metalnoj strani svoje “ličnosti”, koja ga takode čini žilavim i otpornim na udarce i termošokove. Titan-nitrid je tu zbog tvrdoće. Iako deklarisana tvrdoća baš i nije neka, budite sigurni da je u eksploataciji barem na nivou AI2O3.
LAKI I UVRNUTI
Ramovi za karike su najčešće od nerdajućeg čelika. Ponekad su od titana, ako se zahteva ekstremna lakoća, a rede od mesinga. Što se nerdajućeg čelika tiče, Fuji je umesto uobičajenog CrNi 18-8 uveo u upotrebu noviji pod oznakom S-4, izuzetno otporan na teške uslove eksploatacije, ko što su visoka vlažnost i slana voda. Koliko je ovo bitno, mogle bi da prokomentarišu kolege sa mora.
Što se tiče oblika rama - meni su najlepši jednostopni, a zatim oni uvrnuti - Seymo.
Što se tiče snage - nemojte haubicom na fazana. Čvrsto je svakako dobro, ali je pri zabacivanju uglavnom korisnije lako, pogotovo pri vrhu.
Naši fanatični ribolovci, koji smuđare dva puta dnevno, a 365(6) dana godišnje, zaklinju se samo u dvostopalne SVSG modele. Te Fuji SiC karike začudo montiraju i jednomesečni varaličari? Kao, jednostopalne LVSG nisu dovoljno jake, jer oni pecaju samo kapitalce! Sa prezrenjem će pogledati vaš štap sa savršenim Seymo Supaglide karikama...
A vrhovi? Naravno, samo Fuji SiC model PST - ali ne klasičan? Njima je neophodna “pečurka” - prsten za težak ribolov, pod oznakom F (flanged tip)?! (F-prsten se više “preliva”, pa ni kod ekstremno savijenog štapa struna ne dodiruje ništa sem prstena - op. ur.)
Obrni - okreni, ako uzmemo u obzir i cene, trenutno (Fuji SiC) ipak nema pravu konkurenciju. U svakoj od
performansi je gotovo jednak ili bolji, izuzev zatezne čvrstoće, gde su kermeti neprikosnoveni. Nije mnogo bitno, ali spomenimo i da su karike od njega najlakše od svih, jer su tanke. Nadajmo se da će mu cena uskoro dovoljno pasti i da će nam sve to postati malo dostupnije.
Ali kada za manje od desetak godina iz laboratorija pristignu neki novi materijali, situacija u svetu karika možda neće biti ni nalik trenutnoj. Treba samo pomenuti osvajanje postupka industrijskog dobijanja modifikacije ugljenika C60, za koju naučnici veruju da će nam omogućiti da sagradimo lift do geostacioname orbite. Do tad, nemamo razloga da budemo nezadovoljni solidnim debelozidim karboncem i kvalitetnim AI2O3 karikama.
Ovaj tekst je još uvek aktuelan - kao da se ništa nije promenilo za 12 godina, koliko ima kada je napisan! Ali nešto ipak jeste - danas će mnoge karike nadživeti blank! A nekad smo menjali karike, blankovi su trajali...