Legendarni modeli ABU Cardinal 55 i 57, DAM Quick (Finnesse 330 N ili 2002, 3002), Shakespeare President... imali su samo po jedan kuglični ležaj, a Mitchell 300 Pro - nijedan! A sve te mašinice su odavno postale legende i, što je najvažnije, rade i dan danas. Ne znam da li još uvek radi Ryobi 177 sa “čak” dva Ball Bearings (na slici desno), ali ta japanska rola je bila moj san još tamo krajem sedemdesetih – dva kuglagera, bre!
No, dovoljno je bilo jedan - ali vredan! “Ball Bearings” je postao glavni reklamni slogan negde sredinom sedamdesetih (pa je uvek na telu role upadljivo naglašavano da ima “Ball Bearing”), a devedesetih se broj kugličnih ležaja naprasno povećao, pa rastao, rastao...
Danas kao da je broj kugličnih ležaja “najvažniji”. Ajde? Danas nema mašinice bez kugličnih ležaja. U svakom katalogu, bilo koje firme, obavezno je naglašen broj kugličnih ležaja svake mašinice! Ko da je to najvažnije za besprekoran rad?! I što ih je više tim su skuplje. Da li su i bolje?
Shimano Biomaster GT 7000 bio mi je san pre mnogo godina - imao je čak 3 kuglična ležaja, ali i Aero Wrap dvobrzinski sistem za unakrsno motanje strune (beskrajni vijak). Manji pandan je običan Biomaster sa samo jednim ležajem. A onda se u Kanadi pojavio Shimano Beastmaster sa čak 4 kuglična ležaja, lele! Pa sve do Stelle…
Kuglični ležaj je mašinski element koji se koristi u mehanizmima koji se vrte većom brzinom. Kod stacinarnih čekrka nema velikih brzina obrtanja - pa zašto ih je onda toliko? Zato što se lakše sve vrti na kugličnom nego na kliznom ležaju jer je manje trenje. Zasluga za to pripada kuglicama. One se kotrljaju, a površina dodira kod kugle je u tački. Trenje kotrljanja je neuporedivo manje nego trenje klizanja, pa tako je i habanje manje, temperatura niža... Ali sve prednosti kugličnog ležaja padaju u vodu ako je nekvalitetan. A kad takva rola padne u vodu...
Nerđajući čelik se koristi za izradu kugličnih ležaja, ali i on rđa! Istina ne brzo ko neki ležaji od “nerđajućih čelika”, ali ipak vremenom korodiraju, naročito ako pecate u slanoj vodi. Da bi se povećala otpornost na koroziju a da bi i ostale karakteristike kuglagera (tvrdoća i izdržljivost pre svega) bile zadovoljavajuće mora se pribeći kompromisu - i dovoljno tvrda površina i dovoljno otporna na koroziju.
Problem zbog (pre)velikog broja kugličnih ležaja je što ako samo jedan “prosvira” mašinica počne da trokira! Zato: ne kupujte mašinice sa previše kugličnih ležaja ako nisu kvalitetne (verujte, nemoguće je da kineska rola ima 5; 6... 10; 12; 15... kuglagera i da košta malo, a da valja)! Kvalitetan je samo ležaj od kvalitetnog materijala. I tačka! To jest: znak uzvika.
Naročito je problematičan ležaj u vođici strune - mali je. Zamislite tek kolike su mu kuglice. Ko buve. A sile koje on trpi nisi male. Zamislite dug i jak dril. Sve se usija. Srećom danas se ugrađuju veće “anti tvist” vođice - ispod može i malo veći kuglager da se smesti, ali je i dalje - mali. Kvalitet je stoga bitan.
Bitan je i kvalitet velikih kuglagera koji (u “sendviču”) drže pogonski zupčanik, kao i ležaj u glavi. Po meni mašinica mora da ima ta 3 ležaja: dva sa strane tanjirastog pogonskog zupčanika i jedan u glavi (oko koga se vrti rotor), a nekada je bio dovoljan jedan, jer su mašinice imale ručicu samo sa leve strane (nije se mogla prebacivati i za levoruke, pa tanjir nije morao biti u sendviču dva kuglagera). Sve ostalo je “višak” koji može, ali i ne mora, da se ugradi. A ako se već na skoro svaki model ugrađuje više kugličnih ležaja, potrebno je da su dobri. Kod najboljih mašinica - najbolji.
Dobri su skupi, najbolji najskuplji - najjeftiniji su skupi u p. m. - ništa ne vrede. Bacili ste pare! Ne za lagere, nego na mašinicu, jer pecaćete maksimum jednu sezonu, pre nego što prosviraju.
Jeste da od viška glava ne boli, ali glavobolju zadaje svaki mehanizam sa (pre)više delova – što ih je više, mašinica je teža, skuplja i komplikovanija, rizičnija da neki deo popousti. A propusti su proporcionalni broju delova. Suština je, odkad je sveta i veka, u jednostavnosti. Najbolji sklop sadrši samo neophodan broj delova, a najtrajniji – najmanje! Stoga su i role pominjane u ovom tekstu najtrajnije.
Ali dugovečnost u potrošačkom društvu je anahronizam. Jer, realnost je da su nove Stelle i Saltige neuporedivo bolje - nije trajnost jedini princip prema kome se bira neki moderan proizvod, nego i sve ostalo, a najviše - dizajn. Upravo zato ja još uvek, često, pecam sa najlepšom mašinicom svih vremena, iako moj stari tristać nema ni jedan kuglager.
Dragan Jovanov Glod
