Svojevremena “banaxomania” i pomama za ovim modelom u našoj zemlji počela je krajem 1999. godine kada su prvi primerci popularnog “crnog Banaxa” svečano predstavljeni na Loristu te jeseni, i za tili čas su bili rasprodani. Dobar glas o novom modelu metalnog čekrka na našem tržištu (koji je u vreme svog pojavljivanja bio pravo osveženje po povoljnoj ceni), i pored žestoke konkurencije i sve veće navale raznih grafitnih i plastičnih koje su dolazile iz najmnogoljudnije zemlje, lansirale su Banax kao optimalnu mašinicu za (tada) naše uslove.
Svakako da je po svojim tehničkim rešenjima i performansama Banax SI bio konkurencija čak i mnogo skupljim i poznatijim metalcima, jer bez obzira što ovaj Banax po tehničkim rešenjima nije doneo ništa novo što već Shimano i Daiwa nisu primenili na svojim čekrcima ostalim konkurentima iz svoje klase debelo je odmakao napred! Naravno, velika (ako ne i najveća?) prednost “korejanca” bila je i ostala neuporedivo niža i povoljnija cena koštanja, pošto je spadao u tzv. srednju klasu u odnosu na mnogo poznatije “japance”, tako da je ova serija naišla na odličan prijem kod domaćih ribolovaca, od plovkaroša do zakletih varaličara i - do današnjeg dana - ostala ubedljivo najpopularnija i najprodavanija serija iz celokupne palete proizvoda kompanije Bando Leports LTD!
Malo naših ribolovaca zna da je kompanija “Bando Leports LTD” osnovana 1992. i da je dvadesetak godina pre toga bila u vlasništvu Daiwe! Stoga ne treba čuditi zbog čega su inženjeri iz Koreje na celoj SI seriji, kao i na mnogim drugim svojim serijama mašinica, preuzeli i primenili mnoga znanja i tehnička rešenja od svojih japanskih učitelja, a slično priča je i kod dizajna mašinica, jer mnogi Banaxi sa početka novog milenijuma neodoljivo liče na pojedine Daivine modele iz toga vremena!
Sitne prepravke i doterivanja vršile su mnoge kompanije iz Evrope i Amerike koje su Banax SI i ostale serije već postojećih čekrka naručivale od Korejanaca da bi ga kasnije prekrstile i upakovale u luksuzniju ambalažu i, naravno, prodavale pod svojim imenom i prezimenom i po ceni koja je (gotovo u svim slučajevima) bila viša od originala!? Neke od tih firmi bile su Balzer, Zebco, Spidercast... Danas je to sličan primer sa modelima Spro Blue Arc, Ryobi Zauber... koji u osnovi predstavljaju gotovo iste mašinice izrađene u Kini. Serija Banax SI je od svog nastanka ostala to što jeste, za relativno malo uloženih para dobijeno je puno muzike - i ništa se tu nije promenilo do dana današnjeg! Domaćim ribolovcima serija SI dostupna je bila u šest osnovnih veličina, i to: 600, 700, 750, 800, 1300, 1600. Postoje u ponudi i veći modeli u veličinama preko 2000, ali je pomenuta šestorka različitog spektra i više nego uspešno pokrila sve situacije na našim rekama i jezerima.
Razlog velike popularnosti “crnog” je upravo njegova konstrukcija. Svi pogonski i vitalni delovi su izliveni i urađeni od metala (od plastike su jedino poklopac koji štiti metalni navoj ručice od spoljašnjih uticaja, i koji se nalazi sa desne strane tela mašinice, zaštitni obod “zlatne” boje na zadnjem delu mašinice, poklopci na viljušci rotora i dugme regulatora drila frontalne kočnice). I sve je to dobro izliveno i ukomponovano u skladnu celinu da je sem nešto veće težine, kod modela 1300 i 1600, ozbiljnijih zamerki teško naći.
Naravno, ova serija nije tako bešumna i laka ko modeli Shimana i Daiwe u istoj klasi u odgovarajućim veličinama, ali to nije ni bio cilj inženjera iz Koreje. Osnovno je bilo napraviti stacionarnu mašinicu koja će u sebi imati sva neophodna tehnička rešenja za moderni ribolov, neophodnu snagu kojom se može dugo pecati, i upecati bez problema!
Druga osobina je da se konstruktori Banaxa baš ni malo ne stide svog porekla (a i zašto bi?), koje je jasno istaknuto na stopi mašinice. Kućište mašinice, rotor, ručica, špulna - sve je urađeno od aluminijuma i sve je dosta čvrsto, jako i bez “lufta” - dobro utegnuto. Naravno da Koreanci nisu koristili skupe i lake legure metala kod izrade modela iz ove serije, pa je jedan od, doduše, malih nedostataka nešto veća težina. Suština je, ipak, bila napraviti jaku mašinicu od metala i prodavati je po vrlo povoljnoj ceni. Prema podacima (iz kataloga), najmanji model 600 ima težinu od 290 g, dok tri najpopularnija modela 800, 1300, i 1600 teški su 380, 460, odnosno 485 grama.
Unutrašnjost mašinice sačinjavaju glavni pogonski zupčanik tanjirastog tipa izrađen od silumina i pinion (odnosno zupčanik koji pokreće rotor, na koga naleže glavni pogonski zupčanik). Pinion obrtni momenat direktno prenosi na zupčanik beskrajnog vijka, a oba zupčanika izrađena su od mesinga. Zubi na svim pogonskim zupčanicima precizno su izliveni i mašinski obrađeni tako da su dosta jaki i otporni na mehanička naprezanja i pojave trenja. Prenosni odnos, zbog veličine tanjirastog zupčanika i broja zubaca, nije kod svih modela isti i kreće se od 5,2:1 kod najmanjeg modela 600, do 4,6:1 kod modela 1300 i 1600. Beskrajni vijak smešten je u svojevrsnu metalnu čauru koja liči na kadicu s bočnim prorezom, a bolji poznavaoci stacionarnih čekrka znaju da je ovakav pristup već ranije primenjivala upravo Daiwa na nekim svojim serijama (na slici: worm shaft u kadici na legendarnoj mašinici Daiwa Whisker 1300SS i na Banaxu Si 800).
Nema dodatnih osovinica po kojima šeta klizač beskrajnog vijka, već sva vibriranja na sebe preuzima upravo metalna kadica koja dodatno stabilizuje vijak i onemogućava njegovo pomeranje u stranu, a vijak održava uvek podmazanim. Slaganje strune je i više nego odlično na celoj ovoj seriji pošto je primenjen dvobrzinski sistem podizanja i spuštanja klizača beskonačnog vijka i osovine mašinice.
Ručica je takođe jaka i snažna, sa šestougaonim vratilom koje se provlači kroz otvor u glavnom pogonskom zupčaniku i steže jakim metalnim navojem sa suprotne strane kućišta. Kad već nije moglo da se ručica direktno ušrafljuje u glavni pogonski zupčanik (pošto bi to dodatno povećalo troškove izrade, a samim tim i cenu) primenjeno je najbolje moguće rešenje istovetno kao kod prvog modela Shimano Twin Power XT, a i kasnije kod serije Twin Power MgS. Rukohvat je urađen od ružinog drveta i relativno je (ne)udoban.
Rotor je masivan, izuzetno jak i stabilan, što znači da čvrsto maleže na telo mašinice i da je zbog kvalitetnog i snažnog rotora u kombinaciji sa jednosmernim valjkastim ležajem smeštenim u glavi rotora stvorena za lov pletenicama. Vođica strune je klasičnog “anti twist” tipa, nalik na klasičan Shimanov “Power roller” model.
Osovina mašinice je jaka i otporna i na jača mehanička naprezanja. Kugličnih ležajeva od čelika ima taman koliko i treba, ukupno 6 (5+1), postavljenih na svim vitalnim mestima. Po jedan sa obe strane pogonskog zupčanika, 1 u vođici strune, 1 ispod rotora na glavnoj osovini, i 1 na kraju osovine beskrajnog vijka. Šesti ležaj je jednosmerni valjkasti ležaj, odnosno super stoper.
Klikni na plavi link - šema mašinice Banax Si - kuglični ležaji i super-stoper su obeleženi crvenom bojom.
Ova mašinica zahteva redovno održavanje i podmazivanje ukoliko želite da njom pecate više sezona. Ne tvrdim da je ova mašinica svemoguća (ukoliko takve mašinica uopšte i postoji), ali da se ovim modelom može dosta upecati i pri tome uštedeti novac - DA!
Saša Paulić - Sale
Davno beše, ali sećam se ko da je bilo juče – iako je bilo još u prošlom veku, 1999. godine. Ekipa Yu-Hunga (Formaxstore) je krenula u Budimpeštu, kod svog poslovnog partnera, kompanije Energofish. Sa njima sam krenuo i ja. Naime, Joška (vlasnik firme Jožef Markoci) upravo se bio vratio sa putešestvija po Dalekom Istoku. Iz Kine i Koreje doneo je pregršt različitih mašinica – uzoraka – da odabere koje će uvesti za nastupajuću sezonu 2000. Na velikom stolu bile je poslagano nekoliko desetina mašinica. Letimično sam bacio pogled i odmah otpisao brojne “zlatne” “plastične role sa “mali milion” ležaja. Za oko su mi zapali neki modeli Banax. Uzeo sam u ruke “crnog”, provrteo ga, skinuo poklopac, pogledao iznutra, i… rekao:
- Ovoga najviše, a ostalih koliko želite.
- Pa taj je najskuplji - povikaše Mađari.
- Može li u maloprodaji da košta oko 100-120 maraka – upitao sam.
- Može – odgovoriše.
- Onda najviše uvezite Banaxa Si, a sve ostalo prepustite meni – završio sam, i počeo da jedem picu da se ne ohladi, koju je Joška naručio – hladna kaprićoza nije ni za šta.
Poslušali su me i uvezli ga – i nisu nabili cene!
Ja sam ih u “Trofeju” reklamirao, reklamirao… I izreklamirao!
Dalje znate, postali su legenda.
Dragan Jovanov Glod
P.S. I ova Sašina priča i moje sećanje odnose se jedino na model Banax Si s kraja 20. veka. Kakvi su kasniji Banax modeli, da li su zadržali kvalitet i ugled prvog “crnog”, nije tema ovog “vremeplova”. Tema je Banax Si, verovatno najprodavanija mašinica u Srbiji u 21. veku. Da li ga je kasnije, po popularnosti, pretekao Roby Zauber, tj. Spro Blue Arc, niko ne može znati. Međutim, Banax Si i dan danas pošteno služi mnogim ribolovcima, pa je stoga ova priča napisana, jer ako je u svetu bio najpopularniji (najprodavaniji) Mitchell 300, to je u Srbiji (verovatno) bio Banax Si, mašinica s kojom su neki ispratili 20. vek, ali mnogi nastavili i u 21. pecajući, pecajući… Neki još uvek njime pecaju.
Kao što vidite, ni moćna reklama nije toliko svemoćna. Marketing u biznisu (na)čini čuda samo ako je “sinergija” kvaliteta, cene i reklame. Jer mnogi su artikli reklamirani, ali nisu (toliko) prodavani. Banax Si jeste, jer je i kvalitetan i jeftin - ali i izreklamiran.
Banax Si je bio sinergija kvaliteta i Trofeja!
