Može se reći da je Banax Si bio hit na našem tržištu početkom prošle dekade, a da je Ryobi Zauber to postao nekoliko godina kasnije, krajem decenije. Verovatno su to bile najprodavanije mašinice srednje klase, a moguće i do danas ukupno najprodavaniji modeli u 21. veku. I Banax je imao nekoliko klonova, ali ne i na našem tržištu, dok je Ryobi imao žestokog konkurenta u mašinici Spro Blue Arc. U Evropi je Zauber preživeo brojne „metamorfoze“, klonirale su ga mnoge firme, pa je tema ovoga teksta - zašto? Da, zaista, zašto je Zauber postao hit ne samo na našem tržištu, nego i na evropskom? Stoga, krenimo redom...
Ryobi je legendarna kompanija iz Japana. Proizvode sve i svašta, od bušilica do štamparskih mašina, a njihove mašinice za pecanje su, ne tako davno bile poznatije, jer su starije, i od Daiwe, a posebno od znatno mlađeg Shimana. I kod nas je Ryobi imao brojne pristalice, i sam sam jedan od njih.
Vreme je prolazilo, DAM i Mitchell, Shakespeare i ABU su postepeno gubili ugled među ribolovcima, a Shimano i Daiwa postajali vodeći brendovi. Ništa bolje nije prošao ni Ryobi Made in Japan, iako je uporno, čak tvrdoglavo, zastupao svoju koncepciju. Recimo sistem za slaganje strune pod imenom RFO – Rotary Flat Oscilllation. U Evropi je Ryobi RFO mašinice najviše protežirao italijanski Tubertini, ali nije krio, nego ih je u katalozima i potpisivao kao Ryobi. Jeftiniji je bio Applause RFO (levo), a vrh model Zauber RFO (desno) Made in Japan.
Evo još nekoliko fotografija Ryobi Zaubera RFO, poslednje mašinice legendarne kompanije koja je napravljena u Japanu krajem prošlog veka. Metalna mašinica specifične konstrukcije i neobičnog dizajna, sa rezervnom špulnom, bila je veoma skupa, kao i mnoge vrhunske Ryobi mašinice Made in Japan iz decenija pre nje. Ali bile su kvalitetne, trajne i originalne, stoga i vrlo cenjene - bez obzira na nešto više cene.
Potom je bilo šta je bilo, dogodilo se šta se dogodilo, biznis je to. Veliki biznis! Uglavnom, kompanija Joshua je 2000. godine otkupila prava na Ryobi ribolovački deo, a pod tim slavnim „prezimenom“ počela je prodaja mašinica iz Kine 2008. godine. Svuda, osim u Japanu. Zašto ne i u Japanu nije mi poznato. Verovatno neka zaštita autorskih prava, i slično.
Tek, Ryobi je živnuo – ali sada sasvim drugačije koncepcije, i tehnički i marketinški. I, što je najvažnije – cenovno! Ryobi je posta jeftin, zdravo jeftin, i tako svima dostupan. A kad su već imali pravo na prezime, zadržali su i ime(na) – Zauber i Applause. Naravno, sem imena blage veze nisu imali sa modelima RFO Made in Japan. No, ko je to znao? Ribolovci širom sveta se nisu pitali kako je to Ryobi naprasno toliko pojeftinio, ništa nisu sumnjali jer se mediji nisu pretrgli da o tome pišu, a trgovci vešto koristili činjenicu (pogledajte ove Mađare) što se na stopama mašinica lukavo i dalje pominje Japan! No, da Ryobi Zauber nije valjao niko ih ne bi valjao, niti besomučno klonirao...
Prvi kineski Ryobi Zauber (pogledajte tehničke podatke) je zaista bila sasvim solidna mašinica, sva metalna, privlačnog dizajna i povoljne cene, a „glasovitog“ imena. Plus i gratis rezervna metalna špulna. Taj Zauber je, međutim, i dalje imao nešto specifično „robijevsko“ – ovoga puta ne RFO sistem, nego SSO sistem za super-sporo oscilovanje špulne, ssistem zupčanika specifičnom konstrukcijom uparen sa standardnim beskrajnim vijkom, Shimanovim zaštitnim znakom. Kuglagera i više nego što treba, sve ostalo kako treba, promovisalo je Ryobi Zauber kao svetski hit!
Naravno, ni ostali trgovci i „proizvođači“ nisu čekali da Ryobi sa Zauberom sam pokupi sav kajmak – i oni su iz kineske fabrike naručili te iste mašinice, ali pod svojim imenima. Evo nekih, a verovatno ih ima još: Spro, Tubertini, Grauvell, Sert, Penn, Illex, WFT, Dragon, Byron, Alice, Sakura, Trabucco, Sert, Vega, Exori, Borax...
Nekako je najpošteniji ostao Tubertini koji je na original samo dopisao Tubertini – nije krio da je to Ryobi. Ostali su se ili „pravili Englezi“ ili da su „Japanci“ – a svi odreda krili da su Kinezi! Posebno se proslavio Spro, koji je lansirao Blue Arc, pa Red Arc, pa... A ribolovci ko ribolovci, zavedoše ih boje, a neki čak poverovaše da je Spro bolji nego Ryobi, jer su podlegli marketinškim smicalicama raznih „nikova“ sa foruma, iako je sve to bila ista rola samo drugo pakovanje. Neka je imala dve špulne, neka jednu, neka ovakvu ručicu neka onakvu... ali je sama mašinica bila jedna ista. Evo na slikama nekih klonova.
Sve ovo što pišem važi za prvu seriju mašinica, da li su kasniji modeli i klonovi istog kvaliteta nemam vremena da istražujem. Neko tvrdi da jesu – da su kvalitetni ko prve serije, drugi da nisu – da su noviji lošiji, ali stoji činjenica da niko ne tvrdi da su noviji modeli bolji. Eto na slikama tog prvog Zaubera, a ispod njega noviju verziju. Nadam se da je jedino ručica promenjena, a da sisteme nisu dirali i, naročito, da nisu menjali materijale i toleranciju prilikom izrade.
Ja sam lično, svojski, i na vodi i u sobi, istestirao prve modele Ryobi Zaubera i Spro Blue Arca, a verovatno su toliko kvalitetne bile i sve prve serije ostalih klonova, tako da smem garantovato jedino za njih. Jer znate kako je, i Rapala je kroz stare Shad Rapove imala skroz provučenu žicu, a kasnije tvrdili da žica više nije nepohodna...
U liberalnom kapitalizmu jedino merilo svega je novac, a veći profit se uvek lakše ostvarivao prodajom magle nego kvalitetom. Te prve serije su imale kvalitet proporcionalan ceni. Ako kasnije pojeftine teško je poverovati da je kvalitet ostao isti. Osim ako su se trgovci manje ugrađivali. Međutim, ja ne poznajem ni jednog takvog...
Ali ni ako su noviji modeli skuplji, ne znači da je kvalitet viši, nego da su se trgovci više ugradili, (zlo)upotrebili su zvučno ime a sakrili poreklo. Jer ako poreklo (više) nije važno zašto se skriva da je kinesko, a lukavo protura da je japansko?
Danas, na talasu fame o niskoj ceni a zavidnom kvalitetu prvih serija, i originala i klonova, nikli su brojni novi modeli. To zahteva tržište, večito novo i još novije, iako je logičnije da se ne menja tim koji dobija. A Ryobi Zauber je zaista kvalitetna mašinica, oba modela - i japanski i kineski - iako je Zauber Made in Japan bio minimu tri puta skuplji od Zaubera Made in China. No nepovratno su prošla vremena kada su se mašinice i štapovi pravili da traju – pa su morali mnogo da koštaju. Danas je sve postalo potrošna roba, ne samo varalice, nego čak i mašinice. No, meni ne smeta što Ryobi Zauber traje koliko traje – jer ga nisam skupo platio, nego što kroz tri godine već ne mogu ponovo kupiti isti – jer su još „unapređenijeg“ lansirali kapitalisti.
Dragan Jovanov Glod
