Već smo znali da korporacija Shimano sprema novi japanski Twin Power Mg, jer tako rade već 12 godina – svake treće lansiraju novi magnezujumski Twin, prvenstveno namenjen sopstvenom tržištu. Ove godine smo očekivali četvrtu reinkarnaciju T.P. Mg, verovatno napravljenog na bazi X-SHIP Twin Powera 2011, ali za razliku od njega sa magnezijumskim kućištem. Međutim…
U Japanu, na sajmu u Osaki, prikazan je Shimano Vanquish!
U hijerarhiji modela Shimano Vanquish se uvalio na visoku poziciju – između Stelle i Twin Powera. Ali nije jedino novo ime iznenađenje! Iznanuđuju novine koje i te kako odskaču od puke modifikacije modela Twin Power X-SHIP, a ne samo to što se naziva Vanqush a ne Twin Power Mg. Pa da pogledamo malo podobronije čime se to odlikuje.
Prvenstveno novim rotorom od novog kompozita, nazvanog CI4 +. Rotor je nazvan “Magnumlite” i znatno je lakši. I zbog “ kompozita plus”, CI4 + materijala, i zbog drugačije konstrukcije, Jer, ruku na srce, rotori svih Twinova (osim MgS) bili su glomazni, gabaratni i, sa današnjeg stanovišta, teški. Uostalom, pogledajte Daiwin Air Rotor. E, Magnumlite je, očigledno, Shimanov odgovor na izazov. Naravno, iluzorno je bilo očekivati i metalni rotor, jer od 2000. godine nijedan Shimano, osim Stella, nema metalni rotor. Prvenac je bio Twin Power MgS sa lakim metalnim rotorom i metalnim korpusom, ali kasnije Shimano više nije pravio takve “greške” – nije želeo, praktično, konkurenciju Stellama. No, Daiwa Real Four serija imala je i metalne rotore (sada više ne – Zaion, bre), pa je Vanquish ovakvim Magnumlite rotorom odgovorio Daiwi, praktično jedinom preostalom konkurentu na svetskom tržištu, kada se govori o mašinicama više i najviše klase.
Vidite da su viljuške preklopnika na rotoru uže, da je čitav rotor kompaktniji, tanji, ojačan rebrima, i znatno lakši. Na slici je to prikazano na simboličan način. Manjom težinom i drugačijom geometrijom Magnumlite rotor je postao još balansiraniji, a posledica svega toga su manje inercione sile kod obrtanja, pa je time postignut još tiši rad, a pinion je manje opterećen – jer on vrti rotor.
I sam pinion je drugačiji: X-SHIP tehnologija! Sa obe strane pinion je fiksiran velikim kugličnim ležajima, čime je umanjeno aksijalno pomeranje a stabilizovan rad. Veći pogonski zupčanik hladno kovan, bliže međuosovinsko rastojanje, veći obrtni moment… A sve “šimanovski” precizno, utegnuto i bešumno, a la Stella.
Naravno, prenos je večiti Worm Shaft, Shimano se ne odriče beskrajnog vijka. Izbočine sa desne strane korpusa to potvrđuju, tako da bez rasklapanja i laik vidi šta se unutra nalazi. Već odavno nema SSO sistema, nego napokon jedan pozamašan zupčanik, očigledno optimalne veličine, vrti beskrajni vijak – i zbog tolikog zupčanika, i zbog beskrajnog vijka, su te izbočine.
A da bi sve duže trajalo i finije radilo, i pogonski i prenosni sklop se nalaze u metalnom telu. Na Vanquishu je korpus (i telo sa stopom i poklopac) od legure magnezijuma. Lako i jako. Nažalost, ne i jeftino.
Snažan “motor” u jakoj “karoserija” zahteva adekvatnu “kurblu” – ručica je takođe metalna, rezana od aluminijuma da bi bila lakša, ali i dovoljno snažna. Naravno da se direktno ušrafljuje u pogonski zupčanik.
Vođica je naravno anti-tvist, tvrda, polirana, vrti se na kugličnom ležaju. Da bi se i ona lakše podmazivala, na nosaču preklopnika nalazi se mali otvor, kroz koji se ubrizga specijalno ulje u vođicu strune. Isto ono ulje koje se dobije uz mašinicu u bočici, a služi za podmazivanje mehanizma kroz, sada već standarni, otvor na telu, ispod rotora, na levoj strani korpusa.
U skladu sa celom mašinicom, i ARC špulna je takva – metalna a laka, polirana, tek neznatno izbušena, a nadole sužena. Opet zbog što manje težine, ali ipak Vanquish je sasvim drugačije koncepcije od Exista – nije mu lakoća primarna. Evo tehničkih podataka, pa uporedite. Mislim da je sve jasno, da se možete snaći u prikazanoj tabeli.
Kada već pominjem Exist 2012 potrebno je reći da se i dizajnerski i koncepcijski razlikuju ko nebo i zemlja. Ali dok je Exist preagresivnog izgleda Vanquish je, nekako, preskroman. Nema ničeg kitnjastog na sebi, pa čak su mu i boje “ozbiljne”. Po performansama deluje da je i za ozbiljniji ribolov namenjen (pogledajte u tabeli max drag podatke!).
Ipak, teško će, samim izgledom privući pažnju.
Ali ni veću potražnju, jer nije jeftin. Pa kad je Made in Japan.
No, ionako ga nema u EU, a da li će biti iduće godine… ko zna? Mislim, da li će biti ujedinjene Evrope! Ako je i bude, i ako bude “evro zone”, koštaće 5.000.000 evra. Ili, što je mnogo izvesnije, 500 maraka. Naših starih dobrih dojčmaraka.
Koliko će to biti dinara? Dinar, šta je to?
Međutim, najskuplji će biti u Grčkoj – koštaće u drahmama koliko i godišnja plata Grka.
No, ovo je priča o novim modelima mašinica za 2012. godinu – Exist ste videli, vidite i Vanquish. A šta će biti 2013. o tom potom - pričaće ko preživi. Živi bili, pa videli!
Dragan Jovanov Glod
Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/
