Igranka bez prestanka traje i dalje, iako je svakome već odavno jasno šta je najbolje – ono što je najskuplje! Međutim, eksperimenti sa različitim materijalima imaju za cilj da nove materijale po mehaničkim karakteristikama što više približe metalu, ali da budu što jeftiniji, tj. tehnološki isplativiji. I za izradu jednostavniji. A u eksploataciji dugotrajniji...
Ovoga puta posvetićemo malo više pažnje jednom od najvitalnijih delova svake mašinice za pecanje – rotoru. Ko se iole razume u mehanike zna da je rotor taj koji trpi najveće naprazanje tokom ribolova. On prima obrtni momement preko piniona (gonjenog zupčanika), on je taj na koga deluju sile i kad se ne okreće, jer je i u drilu opterećen – dok se špulna vrti rotor je napregnut preko vođice strune, odnosno njegova viljuška koja nosi preklopnik sa vođicom.
Stoga mora biti žilav i otporan na površinski pritisak – zbog spoja sa pinionom.
Takođe, mora biti otporan na savijanje i uvijanje – zbog viljuške i vođice.
Naravno da se to postiže kvalitetnijim materijalom - ili većom debljinom!
Ali čim je debeo, onda je i težak! A od savremenih mašinica se zahteva da budu što lakše.
Znači, treba nam i lakši rotor! Posebno rotor, jer se on najbrže vrti – ako je glomazan i inerciona masa mu je veća. Stoga se velika pažnja poklanja njegovom balansu.
A da bi bio što lakši i balansiraniji mora biti i što manji! Opet, veličinu uslovljava špulna, tako da nema druge nego praviti od metala, da bi bio i jak i relativno tanak.
E, da bi bio što lakši prave ga od „super metala“ – a to košta!
Daiwa je svoje rotore na boljim mašinicama pravila od „super metala“. Legendarni skupi Tournamenti, ali i mašinice koje vidite na slikama, Emblem ZiA, Emblem XiA, neke Team Daiwe i poslednja iz serije Daiwa SS, imale su „super metal“ rotore - iako su bile role srednje klase. Srednje klase zbog komozitnih kućišta i livenih zupčanika. A ni prekomernim brojem ležaja se nisu dičile.
Međutim, bile su pristupačnije po ceni, ali i po kvalitetu – baš zbog takvog rotora. Na slici vidite Super Metal rotor Daiwe Emblem ZiA.
Sve te Daiwe bile su i dosta trajne, čvrste, kompaktne – jer je „plastično“ kućište bilo pozamašne mase, grafitni zidovi su bili deblji, što se najbolje vidi na slikama - rasklopljena je Daiwa Emblem ZiA.
(Poslednju iz plejade, crnu Daiwu SS, prati jedan vic. Naime, modela SS nije bilo u Evropi nego se jedino prodavala u USA, pa su se u Austriji i Nemačkoj šalili da su vlade tih zemalja zabranile uvoz, jer su bile em crne em još „SS“.)
No, bile su Made in Japan, i svako ko ih je imao (a koristili su ih mnogi ribolovci), bio je i više nego zadovoljan. Imao je rasnu Daiwu a po razumnoj ceni. Ovo „razumno“ prihvatite uslovno – nikad nijedna Daiwa Made in Japan nije bila baš jeftina.
Evo malo podataka za donedavno veoma popularnu mašinicu Emblem Z2500IA, kakvu sam i sam dugo koristio.
* Ultra Compact, Precision machined "Super Metal" Alloy rotor
* Infinite anti-reverse system for solid hookset
* Scratch resistant Titanium Nitrided spool lip
* Scratch resistant Titanium bail
* Five ball bearings
* Precision worm gear level wind
* Right/Left reversible One-Touch folding handle
* "Twistbuster" anti line twist system
* Gyro balanced rotor
* Anti-backlash System (ABS)
* 5 Bearings
* 4,8:1
* 300 g
* 0.25mm – 190m
Vidite da su još tada, 1998. godine, izbegavali na napišu od čega je kućište – ali su na prvom mestu istakli „Super Metal“ rotor.
Shimano je išao drugom logikom, metalni rotor jedino na Stellama. Samo je Twin Power MgS imao metalni rotor, ali posle više ni jedan. Stoga je Shimano za svoje mašinice sa vrha srednje klase (Aspire, Twin Power, Stradic... pa čak i za japanske Twin Powere od magnezijuma), koristio najbolje kompozite u izradi rotora: XT-7, CI4, a sada CI4+ za Vanquish. Dovoljno jako, prilično lako, i ne toliko skupo. Ali su kućišta (zavisno od klase mašinice) bila aluminijumska, magnezjumska, ili kompozitna (grafitna, tj. karbonska).
Daiwa je pošteno uzdrmala Shimano pojavom mašinica Real Four, gde su kućišta bila metalna – ali i rotori (Certate recimo). No, komplet metalne mašinice bile su prilično teške, a sada se zahteva da mašinica veličine 2500 bude lakša od 200 grama, ili tek našto malo više od toga! Stoga su lansirali materijal Zaion, kompozit od koga su, eto, načinili čitavu Daiwu Exist 2012. Ali su još rotor izbušili gde god su mogli, tako da su, praktično, od rotora ostali samo noseći ramovi. Takav rotor su nazvali „Air rotor“! Ali da li je geometriski drugačiji „Air rotor“ bolji nego klasični „Super Metal rotor“ tek će vreme pokazati. Tek, ovo što (nam) rade Daiwa i Shimano je vešta marketniška igra: te metal, te grafit, te super metal, te kompozit...
Iako i te kako znaju da je i CI4+ i Zaion samo – karbon!
Dragan Jovanov Glod
P.S. Da ne bude dileme: nemam ništa protiv kompozitnih mašinica, ali me nervira što već jednom ne odluče šta hoće, jer su i Shimano, sa metalnim telom a kompozitnim rotorom, i Daiwa, sa metalnim rotorom a kompozitnim, telom bile odlične mašinice (recimo, stari Emblem je bio dobar koliko i stari Twin Power). Bolje mašinice od njih bile su jedino Daiwa Tournament i Shimano Stella – obe i sa metalnim telom i sa metalnim rotorom!
Najveći su – pa im se može. A on ne može – iako je sav od metala košta duplo, pa i trostruko, manje nego Shimano Vanquish, ili Daiwa Exist. Ne može još uvek, ali pitaćemo se za junačko zdravlje već za godinu-dve...
Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/
