O značaju kontre zadate u pravom trenutku uopšte nije potrebno naširoko polemisati, pa tako ni pisati, ali priču o jednoj kontri moram podeli s vama. Beše to davno, kada nije bilo „fišermana“ rođenih da pecaju nego pecaroša rođenih da rade. Stoga su najviše pecali penzioneri.
Elem, na kultnom stecištu novosadski pecaroša, legendarnom „Špicu“ (ušće kanala D-T-D u Dunav), pecali su penzioneri. Mi, zaposleni, s čežnjom smo gledali časne starine kako rašire svoje dubinke i „germinama“ praktično pokriju sva udarna mesta, što bi se danas reklo: „spotove“. Malobrojni varaličari, kao ja tada, mogli su jedino da bacaju uzvodno svoje tvistere – špic im je bio nedostupan jer bi ga penzosi od sabajle zaposeli, a kontrolori nisu dozvoljavali da se peca noću. Stoga su penzioneri ceo dan zevali. Znate onu narodnu: „ko rano rani ceo dan zeva“.
Tako jednog jutra uzaludno kupasmo tvistere nas nekoliko zaposlenih. Levo, penzioner zabacio lepezu dubinki i čeka. U jednom trenutku meni nepoznat kolega-varaličar namignu i tiho mi reče: „sad ću da mu dam malo vatre“ (za adrenalin tada nismo znali), pa zafrljači džig preko desne dubinke sedog dedice. Pusti da potone, sačeka minut-dva i namota sve dok se dedicina germina nije zaljuljala. Odjednom se starina pretvori u Čaka Norisa – munjevito skoči na noge lagane i udari kontru od koje staje sat na ruci! Ko u beton da je kontra – germina ostade savijena u kiflu.
Kolega i ja prasnusmo u smeh: „to sam Vas ja zakačio“ (tada se starijima persiralo) viče kolega ali dedica ne reaguje, ili ne čuje, nego mota li mota. Ćuti i stenje, germina savijena do drške, stari „kvik“ cvili. Zaćutasmo i mi – legendarni najlon „kornjača“ 0,50mm pomera se uzvodno?! Šta je sad?
U neko doba, možda kroz 5 ili 10 minuta, ko će ga znati koliko kad tada vreme stoji, po površini pljusnu rep ribe. Som, povikasmo svi u glas. Dedica bled, ko predinfarktno stanje. No, ne posustaje, i dalje mota. Mlađani kolega varaličar spusti se do vode i prihvati soma. Iznese ga na bent. Dedica sede na tronožac, mi stojimo i gledamo, merkamo soma od jedno 7-8 kila – udica zabodena duboko u bok nesretnog brkonje. Očigledno se vrzmao oko mamca, a možda je samo nezainteresovano ležao i ko zna da li bi ga ikad uzeo. Tek, kolegina provokacija izazvala je reakciju dedice koji je pravovremeno reagovao i žestoko kontrirao pa je soma zakačio.
Dedica se iz šoka povratio, soma zakačio za volan bicikla i „špic“ nam oslobodio – odneo je babi mesa za mesec dana, a mi nastavili da češljamo „hot spot“, uzalud...
Beše to jednog jutra u svitanje, godine gospodnje 70 i neke prošlog veka, po onoj narodnoj: „ko drugome jamu kopa... fizički je radnik“. Jer se kolega varaličar toga jutra naradio uzalud bacajući, kao i ja, dok je dedica ni kriv ni dužan soma upecao. Eto, videli ste od kolikog je značaja pravovremena kontra. Ali najjača kontra svih vremena dogodila se u... podrumu.
Dragan Jovanov Glod
