Prema najnovijoj studiji Florida Wildlife Federation i National Wildlife Federation mnogi zalivi i ušća na Floridi nestaće, biće poplavljeni, do 2100. godine usled porasta nivoa mora zbog globalnog zagrevanja. To će učiniti ove riblje riznice nenastanjivim za mnoge od danas najcenjenijih riba za sportski ribolov na Floridi. „Ribolov kakvog ga danas poznajemo može nestati za nekoliko decenija,“ kaže predsednik prve od pomenutih organizacija za zaštitu divljih životinja Menli Faler (Manley Fuller).
„Naša priobalna staništa se sužavaju i ako izgubimo ta područja zbog porasta nivoa mora to će uticati na riblju populaciju i populaciju divljih životinja tako što će ju biti teško zaštiti pa će taj svet biti potpuno opustošen.“
Studija otkriva da će oko 50% pomenutih staništa biti uništeno a čak 84% plimnog područja. Takođe se procenjuje da će se površina kopna smanjiti za oko 14%, površine okeanskih plaža za oko 30%, a tereni oko ušća velikih reka u okeane čak za oko 66%
Uz sve to očekuje se da će globalno otopljenje dovesti do povećanja stope oboljenja kod morskih životinja, do cvetanja štetnih algi, do još razornijih oluja, što će svakako imati neželjen uticaj i na ribarstvo i sportski ribolov.
„Ribolov je na Floridi način života,“ kaže Faler. „Nije da se radi samo o predivnoj razbibrizi već je to i značajna privredna grana te države.“
Prema podacima kompetentne komisije (Florida Fish and Wildlife Conservation Commision) tokom 2005. sportski ribolovci su samo na Floridi potrošili oko 3,3 milijarde američkih dolara na morski ribolov održavajući tako zaposlenost oko 60 000 ljudi.
„Sportski ribolov Floride se nalazi na prvoj liniji fronta,“ kaže peti Glik (Patty Glick) stručnjakinja National Wildlife Federation. „Sa porastom nivoa mora biće sve više ugrožena staništa i mrestilišta morskih riba.“
Naučnici se slažu u proceni da je značajno otapanje polarnih kapa i glečera, što dovodi do porasta nivoa mora i okeana, posledica globalnog zagrevanja.
Od pre nekih 3000 godina pa sve do početka devetnaestog veka nivo mora je bio gotovo isti, rastući prosečno 0,1 do 0,2mm godišnje. Od početka 19. veka rast svetskog mora godišnje iznosi od 1-2mm. Precizna satelitska merenja pokazuju da nivo mora od 1992. raste godišnje po 3mm.
Kartografi čuvenog Times Comprehensive Atlasa sveta imaju takođe pune ruke posla- menjaju na kartama konture obala prateći situaciju na terenu koja se menja zbog globalnog zagrevanja.
Glavni i odgovorni urednik tog atlasa Majk Ešvort (Mike Ashworth) kaže:“ Bukvalno možemo pratiti ekološku katastrofu jer se odvija pred našim očima. Opravdano strahujemo da će mnoge čuvene svetske geografske znamenitosti nestati zauvek sa lica zemlje.“
Zagrejane vode Pacifika i Indijskog okeana prouzrokovaće veće padavine u ekvatorijalnom području podizanjem temperature atmosferi i menjajući pravce vetrova koji duvaju preko severnog Atlantika i severnog Pacifika. To će dovesti do promena u cirkulaciji vazdušnih masa tako da će se tlo još više zagrevati a granica rasprostiranja razornih oluja će se pomeriti dalje ka severu.
Porast temperature voda ima i stresno dejstvo na živi svet pa tako i na ribe sve do njihovih, da tako kažemo, krajnjih psiholoških granica. Pojedine vrste, u nemogućnosti da se prilagode otopljavanju, biće primorane da ostanu u svojim milenijumskim staništima i u njima uginu, neke druge vrste će migrirati ka oblastima sa podnošljivijim uslovima za život. Već sada možemo primetiti kako se neke od „toplovodnih“ ribljih vrsta rasprostiru daleko izvan njihovih originalnih geografskih granica. Kako se okolna voda zagreva tako se pojačava ili ubrzava i metabolizam kod riba. Dolazi do bržeg varenja hrane, ribe brže rastu i potrebe za energijom su im sve veće. Za sve je to potrebno ne samo više hrane već i više kiseonika kako bi se podržao ubrzani metabolizam. Ukoliko se voda znatnije zagreje dolazi do manjka kiseonika jer se on slabije rastvara u toplijoj vodi. Dakle, sa globalnim otopljavanjem ribe će sve više ostajati „bez daha“.
U toplijoj sredini ribe i sazrevaju brže, ranije postaju polno zrele, a cena tako ubrzanog načina života jeste smanjivanje njihove veličine. 90% vodenih organizama koji rastu u toplim vodama dostižu manju maksimalnu veličinu od svojih srodnika koji odrastaju u hladnijem staništu. Sasvim suprotno, kod nekih vrsta porast temperature vode dovodi i do potpunog prestanka mresta.
„Istočni Pacifik će biti suočen sa gubitkom populacije lososa u periodu od 20-30 godina,“ predviđa Dejvid Velč (David Welch) ispred Fisheries and Oceans Canada.
„Metabolički isceđeni toplijom vodom, lososi će se na mrest u matične tokove vraćati sa znatno smanjenim rezervama energije. To će im smanjiti sposobnost da konačno dospu do regiona mresta i da ga uspešno obave. To će biti izraženije i izraženije sve do konačnog odumiranja vrste.“
I drugi organizmi koji žive u hladnoj vodi, a velikim delom služe i kao hrana ribama, suočiće se sa istom opasnošću tj očekuje ih ista sudbina.
Neuobičajeni ulovi riba mahi-mahi, marlina, barakuda, i nekih tropskih vrsta, koje po pravilu obitavaju daleko južnije, već su zabeleženi na obalama američkih država Oregon i Vašington. Umesto uobičajenih lososa ribari iz luke Njuport sve češće prodaju - tune.
Globalno otopljavanje se mora uzeti u obzir kao još jedan od veoma važnih faktora koji će određivati sudbinu sportskog ribolova i pripadajućeg tržišta ribolovne opreme i pribora. Dodajmo tome da je već iscrpljeno oko 52% ribljeg potencijala mora i okeana i shvatićemo da gotovo da i nema prostora za ekspanziju pomenutih oblasti.
Elizabet Kolbert (Elizbeth Kolbert) iz magazina Njujorker (New Yorker) upozorava:
„Izgleda prosto nemoguće da tehnološki napredno društvo može izabrati da, u suštini, uništi samo sebe, ali mi sada baš to radimo!“
Luis Čertof (Louis Chertoff)
Autor ovog teksta je rođen u Oksfordu (Oxford) u Velikoj Britaniji, a odrastao je u Parizu. Starstveni je ribolovac od svoje četvrte godine.Uporedo sa studijama na univerzitetu St. Andrew, počeo je karijeru menadžera a zatim i marketinškog direktora francuskog ogranka čuvene Daiwe da bi zatim pruzeo vođenje u Rapala-Normark-Rague grupacije. Trenutno predvodi grupaciju Propesca za Portugal, gde i živi.
Bio je predsednik EFTTE i EFTTEXA od 1999. do 2004. i iza njega je više od 20 godina iskustva na tržištu ribolovnog pribora i opreme.
