Trend da se sve manje čita nije od juče, nije nastao ni sa kompjuterizacijom društva, počeo je on još pre više od dve decenije. Sećam se kako sam se pre jedno dvadesetak godina zaželeo nekog dobrog filma. Tada nije bilo dvx filmova, nego ste morali u videoteku da iznajmite neki film na staroj dobroj vhs kaseti.

Tako sam krenuo da iznajmim Bondarčukov „Rat i mir“. Ne, nije ga on napisao – napisao ga je neki Tolstojevski – on ga je režirao.

Bondarčuk je slavu na zapadu stekao filmom „Rat i mir“ po romanu Lava Tolstoja, koji je u originalnoj verziji trajao više od 10 sati i bilo je potrebno sedam godina da se film završi. Film, u kom je Bondarčuk bio i reditelj i tumač lika Pjera Bezuhova, osvojio je Oskara za najbolji strani film. Eto čime sam ja poželeo da prekratim jedan kišviti vikend, tamo krajem osamdesetih.

Naravno, bio sam ubeđen da ću ga iznajmiti već u prvoj videoteci – tada su se tražili Rambo i nindže, a ne film snimljen po ruskom klasiku. Kad, oćeš vraga – u bilo koju videoteku da uđem filma nigde – kasete izdate?! Ne mogu da poverujem, krstim se u čudu, a krste se i „izdavači kaseta“: „pa za filmove snimljene po književnim delima čeka se na red i unapred se rezervišu – klinci ne čitaju lektiru, nego odgledaju film“.

Sada im je verovatno još lakše – puste cd plejer 12 puta većom brzinom i film od 10 sati odgledaju za malo duže od pola sata. Tako brzo ukapiraju o čemu se radi: da je ruski tajkun hteo da ubije francuskog predsednika Napoleona, a posle se oženio verenicom svog najboljeg kompanjona.

Zato nije nikakvo čudo što neki danas misle da je Ludvig Van pop zvezda sa početka 20. veka, pa ga nisu mogli slušati uživo – „bili su mali kad je Betoven svirao“. Sada se vreme provodi uz "lav" pivo a ne uz Lava Tolstoja!

Tačku na „i“, tj. na nečitanje, stavio je internet, društvene mreže i forumi. Jer primetan je trend da se ni ne pročita prethodni post, a kamoli svi od početka, a da se odmah odgovori. Sada svako želi samo i jedino da on bude čitan – misli da je popivši gajbu "lava" postao Lav. Tooo lave!

Istina, u svim branšama, pa i u ovoj našoj ribolovačkoj, je toliko smorova koji pišu da nije čudo što se sve manje čita. Jer oni koji umeju da upecaju ne umeju da napišu, a oni koji znaju ne umeju da (u)pecaju. A baš ti koji najmanje upecaju najviše pišu. No, takvi nisu opravdanje što su i elementarno nepismeni počeli da pišu. Jedina razlika između pismenih i nepismenih je u potpisima – prvi se potpisuju imenom i prezimenom (ili nadimkom), a drugi svojim legendarnim forumskim nikom. Nikovima je još lakše jer su sakriveni pa ne pocrvene zbog pravopisa, a postoje i smajliji – što da se zamajavaju padežima, pridevima i stilskim figurama. 

Zanemarljiv je broj ribolovaca koji umeju i da upecaju i da napišu, ali je nešto veći broj onih što znaju da prepišu (od drugih, ili od sebe samog). Brojni su takvi koji su se „ispucali“, pa kad više nemaju novih tema, iste tekstove daju drugim „glodovima“, jer je – uprkos naslovu – danas sve više „novinara“, „urednika“ i „izdavača“ koji mrdaju usnama dok sriču mejlove.

Uf, nastavim li ovako – biće predugačko – ko će onda i ovo da (pro)čita. Stoga završavam!

Na jednom veoma posećenom ex-yu forumu posvećenog ribolovu tako je nedavno osvanula i tema: Pravopis SR-HR. Pravopis, a na sajtu za ribolovce! Čestitam i preporučejem (kliknite na link).

Napoleon sas Rej Banke