Može li se u Srbiji živeti od ribolovnog turizma? Imamo Dunav i Savu, Drinu i Moravu, Tisu i kanal Dunav-Tisa-Dunav, imamo Lim, Ibar, Tamiš… i brojna jezera (kliknite na Razglednice pa pogledajte te lepote!). Samo ih je na Fruškoj gori desetak. A peca se najviše na “Miki” i “Joci” – jer se upeca. Tamo ima ribe, i dovoljno mnogo i dovoljno velike. Jer je privatno, jer se čuva, i zato što se riba pušta! A kako je na državnim vodama?

Na na nekim Fruškogorskim jezerima je mulja sve više, a cverglana najviše! Možda još uvek ima po koje somče, smuđarak, ili krupniji šaran... ali kako ih pecati kad cverglan dominira? Bilo šta da zabacite, bilo koji mamac da stavite - upecaćete samo njega! Zato niko na takvim vodama gotovo da i ne peca, iako se korisnik svojski trudi da se reši tog uljeza.

Pa ukoliko ne pecaju Sremci, neće valjda Nemci?! Možda i hoće - tri puta (prvi, poslednji i - nikad više). Jer, prvo se sanira voda, pa poribi, pa zaštiti, pa očisti priobalje... I tek na kraju naprave prateći objekti: sojenice, marine, hoteli... Baš tim redom se kuća zida - od temelja. A mi bi od k(o)rova...

Niko od ribolovaca neće doći da peca u vodi bez ribe, makar sagradili hotel sa 15 zvezdica. Ne ide se na Ebro ili Sarulešti zbog smeštaja i lepe prirode nego bogate vode i trofejnih ulova. Peca se zbog ribe, a ne lepe kolibe! A mi bi da se bavimo ribolovnim turizmom na bezribim revirima. Ajde?!

Za ribolovni turizam najvažnije je da ima mnogo ribe i to zdravo velike, ako je akcenat na “ribolovni”. Ako je samo na “turizam”, onda treba ovim redom:

1. Nasmejan carinik.

2. Kulturan saobraćajac.

3. Dobar (auto)put.

4. Ljubazan kelner i nasmejan konobar (pivo ladno, supa vruća - ne obrnutim redosledom).

5. Sve čisto - od kafanskog stolnjaka do toaleta.

6. Prirodne lepote.

Od svega (trenutno) imamo samo ovo šesto... (i mlako pivo i mlaku supu).

Mi za ribolovni turizam nemamo najvažnije - ribe! Ali nadam se, nadam... Nada poslednja umire. Na deset “Somovijada” je upecan 1 (i slovima: jedan!) som preko 10 kila, ali ja se nadam, nadam... Ribolovci su veliki sanjari.

Ko je kriv? Zna se odakle riba smrdi - ali mi smo majstori u nalaženju olakšavajućih okolnosti (fabrika truje vodu, ali radnici žive od fabrike, ko šiša ribu). Niko nema olakšavajućih okolnosti! Jer, ako male fruškogorske akumulacije ne mogu da se sačuvaju, kako sačuvati ceo Dunav ili Tisu? Tu je sva krivica na korisnicima voda. Jednostavno, na njihovim računima ne bi smelo ostati ni dinara - sve pare se moraju utrošiti za plate čuvara. Velike plate za brojne ribočuvare, pa da vidimo da li bi onda dilovali s krivolovcima, jer ko bi da izgubi odlično plaćeno radno mesto i još da odgovara lično - a krivično.

Zatim pare utrošiti na poribljavanje, ali pravo - ne fiktivno! I to poribljavati pred komisijom (sastavljenom od ribolovaca, koji će da broje komad po komad, da mere kilu po kilu ribe... dok i poslednju ne izmere) ali ne samo šarančićima!

Potom pare potrošiti na izmuljivanje, čišćenje obale, nastaviti istrebljivanje američkog nakota... pa još poribiti, ali grabljivicama - ne uvek samo šaranima!

Tek ako posle svega pretekne, kupovati nov nameštaj, laptopove, vozila... za direktore i sekretar(ic)e korisnika voda. Baš tim redom - od temelja!

Uskoro će opet konkursi za dodelu voda, tada će ponovo neko postati “milioner” - uz “pomoć prijatelja”, ili “pola-pola”. A publiku niko ništa ne pita...

Publika smo mi, pecaroši. Gledamo kako drugari naši postaju “milijunaši” a nemo ćutimo, ko da smo mi somovi! Ko da su vode njihove a ne naše, tj. naših čukun-čukun-čukun unuka. Zato pamet u glavu kod nove preraspodele voda - ako ima neki dobar gazda neka dobije opet, iako bi poštenije bilo da (za)kupi! Ko je dobro gazdovao vidi se po tome da li je više ribe na “gazdinstvu” danas ili pre. Ako znate nekog takvog - javite. I pohvalite! Ako je ribe manje - prijavite! Vodama jednom moraju gazdovati ribolovci, a ne kešolovci!

Letargija je opasna, ali je apatija pogubna. Za sada još psujemo, kao bunimo se (po Fejsu), ali je činjenica da se zarazna apatija širi. Teško narodu koji od nje oboli!

Pošteno na vodi!

Dragan Jovanov