Ne verujem da postoji ribolovac koji nije baš nikad, bar malkice, „naduvao“ težinu nekog svog ulova. Sve te laži su, u svojoj suštini, totalno bezazlene. Jer ako svi lažu, onda onaj ko ne „nabilduje“ ulov ispada pecaroška neznalica – njegovi ulovi su stalno „manji“ od ulova kolega sa pridodatom gramažom, ili kilažom (zavisno o kojoj se ribi radi). Ni ja nisam ništa bolji, slagao sam nekoliko puta – a jednom baš debelo. Međutim, toliko me grize savest, jer već više od decenije i po nosim taj greh na duši, pa se moram ovde, vama, ispovediti. I tako dušu rasteretiti, greha se osloboditi.

Beše to septembra 1998. na Bajskom – kanalu rajskom. Pecali smo basa za jednu tv emisiju Radomira Krkića. Krle ih baš razbio Rapalom Countdown u MN dekoru. Upecali smo i mi, nije da nismo, ali znatno manje - nismo tog dana imali „minnow“ dekor. No, ako sam upecao manje nisam i manjeg – usrećio me jedan basonja, oho-ho preko kile. Koliko tačno nije toliko važno, bitno da je bio poprilično preko kile (imate tu reportažu u „Trofeju“ broj 1 iz 1999. godine). Tog basa, a i ostale, nismo pustili jer smo snimali emisiju, a potom ih pojeli (u slast!). To je jedini moj bas kojeg nisam pustio.

A nisam ga ni prepario jer je bio „mali“. Naime, tog leta sam od Zokija iz Švajcarske dobio na poklon njegovog prepariranog basa sa jezera Lugano, teškog 2,5 kilograma. Sve u svemu, pročulo se, a i bilo je i na BK televiziji, da je "Jovanov upecao velikog basa na Bajskom". Kolikog, nije bilo pomento…

Uskoro je, u oktobru na Novosadskom sajmu, počeo LORIST 98. Tada je ta manifestacija još uvek bila sajam, a ne vašar – ali je već bilo „vašarskih“ fazona. Recimo, prvog dana sajma velika gužva. Šetajući halom, probijajući se kroz masu onih "zaslužnih" sa propusnicama, na jednom štandu primetih desetak prepariranih riba. Među mladicama, štukama i smuđevima, i dva basa. Privukli su mi pažnju jer je na drvenim tablama, u dnu, stajale na metalnoj pločici ugravirane težine basova i imena ribolovaca. Kako sam lično poznavao obojicu, iznenadila me težina – ispod oba basa je bila napisana težina skoro za po kilogram veća nego stvarna: pisalo je da su oba teška po (oko) dve i po kile (ne sećam se više baš tačno u gram koliko)?! A ja, bre, bio sam svedok prilikom merenja. Dve i po kile - ajde! E, tada je u meni proključao „škorpionski“ gnev, ali i proradio lalinski smisao za zajebanciju.

Odem kući i donesem Zokijevog basa od (stvarno!) dve i po kile. Okačim basa da visi na štandu mog drugara Nikole iz Bečeja, a ispod basa od 2,5 kilograma na papiru napišem: Jovanov, Bajski kanal, bas 1,5 kg! Povučemo se u separe štanda „Blinker“ i kroz odškrinutu zavesu gledamo reakcije. Pijuckamo Maćikinu „v-i-l-i-j-a-m-o-v-k-u“ (tako je Maći izgovara, otegnuto, dok je peče, jer mu se jezik udrveni) i čekamo žrtvu – ko u skrivenoj kameri...

Ma kakvi žrtvu – bilo je žrtava oho-ho. Dok si reko „piksla“ stvorila se gomila „basista“ sa komšijskog štanda! Kao, gledaju Zare i Popere... a u stvari, ispod oka, merkaju „mog“ basa. Pa odu i merkaju ona dva „dvoipokilaša“. Pa se vrate i šacuju „mog“ „kilaša i po“! Ništa im nije bilo jasno – „moj basić“ od 1,5kg skoro duplo veći od njihovih „basonja“ od 2,5 kile?! To je tako trajalo celog popodneva, do samog zatvaranja sajma - ali nama rakija nije izgurala do uveče...

Sutradan, drugog dana sajma, poranim – već u 9 sam ušao u halu. Pojurim do štanda sa preparatima, kad tamo... Iz staklene vitrine, sa tabli poskidane pločice sa težinama basova! Šta mislite, da li su do kraja LORIST-a napisali koliko su ti basovi bili teški?

Nisu. Jer da su čak i naveli tačnu težinu njihovih od 1,5kg, opet bi "moj” dvoipokilaš od "1,5kg" bio znatno veći. Ako je ono njihovo bilo bas - onda je ovaj moj bio kontrabas.

Eto, to je moja najveća ribolovačka laž u karijeri. Jer niti je bas bio moj, niti je navedena težina bila tačna – bila je manja. Ali je efekat bio veći! Za veliku laž dovoljna je i mala riba. Ali za veliku zajebanciju potreban je smisao za šalu. Da slaže može svako, ali ne može svako da se duhovitošću izbori protiv manipulatora.

Prema tome, ako već lažeš budi duhovit – da ne ispadneš smešan! I znaj da uvek postoji neki „Insajder“ koji će te raskrinkati. Zbog toga sam priznao laž. I sad mi je lakše.

Jer, nos mi je toliko narastao da bi mi i Pinokio pozavideo.

Dragan Jovanov Glod