Posle tekstova Krupna kreće u proleće i nastavka Štuka posle mresta evo još jednog doprinosa temi - ovoga puta krećemo u potragu za štukom po znatno toplijoj vodi…

Toplija voda a posebno leto je poprilično kontradiktorno kada je reč o pecanju jedne od najpopularnijih grabljivica naših voda - štuke. Udarni period je pravi početak leta sa vrelim danima i, što je takođe veoma važno, sa vrelim noćima. Da ne bude zabune: radi se o vrlo kratkom periodu kada je pravi letnji “špic“ za lov štuke, ali uglavnom sitnijih primeraka! Jer pomenuti period karakterističan je i po tome što tokom njega, a i kasnije tokom leta, krupne štuke kao da su nestale! Ili mi to ne znamo gde su?

Dakle, početak leta karakteriše šenlučenje siće i definitivno povlačenje krupačica u ilegalu. Samim tim, reč je o periodu koji baš i nije najpovoljniji za štukaroše, mada ga mnogi od njih, pogotovo varaličari, koriste kao izvanredan period za trening, pa se nemojte čuditi kada od takvih ribolovaca čujete kako su “razbili“ štuku ulovivši više od trideset komada za jedan dan. Iz prvih redova ovog teksta jasno vam je o kakvim “komadima“ u ovo doba godine može biti reč!

Velike štuke se blagovremeno sklanjaju u delove sa najhladnijom vodom gde uglavnom miruju štedeći kiseonik, svodeći metabolizam na prihvatljivu meru, i loveći po pravilu ono što im neoprezno doluta pred usta. A kada mačke nema miševi kolo vode! Tako je i u štučjem svetu.

Mlađani i još nedorasli primerci, retko kada teži od jednog kilograma, ko da eksplodiraju početkom leta. Oni se daju u besomučnu trku za plenom pokušavajući da zadovolje povišeni metabolizam neprestanim hranjenjem. Površina vode pršti od njihovih rauba što skreće pažnju brojnih ribolovaca, ali iskusno oko se neće lako prevariti, sve su to sitni primerci.

U ovom periodu godine takve se “štuke” najuspešnije pecaju na sitnog kedera, relativno malu udicu i sistem bez sajle, s predvezom od malo debljeg monofila. I “mamac” je primeren lovini, kederčići veličine nokta! Tako se kod nas izlovljava štuka godinama, i što je ponajgore, takvi “štukaroši” se neretko fotografišu sa pušlama štukica kojih bude i po stotinak nanizanih...

SLUČAJNI ULOVI

Za razliku od nekih drugih grabljivica, kao što su bas ili smuđ, koji su u ovom periodu godine u fazi “kolektivnog“ lova, kod kojih u lov izlazi i mlado i staro, leto je period generacijske stratifikacije kod štuka, ili kako to nazivaju pojedini autori ribolovačke literature, period razdvajanja, rastanka sitnih i krupnih štuka. To je period kada dolazi do izražaja jedna od glavnih karakteristika krupnih štuka, a to je da su veoma bliske salmonidima kada je reč o potrebi za kiseonikom i svežom vodom. Krupnije štuke se, a pogotovo tokom najtoplijeg perioda godine, najrađe zadržavaju oko izvora hladne vode, zatim na ulivima svežije vode u matični tok, kao i na dubljim mestima. Što je neki sloj vode ili njen deo hladniji, to je veća verovatnoća da je to “letnja rezidencija” najkrupnijih primeraka. Mada logika govori da je najhladnije na najvećoj dubini, ne mora da znači da su tamo i najkrupniji primerci, ili bar ne oni koji bi bili raspoloženi za jurnjavu za mamcem.

Za pecanje štuke su najinteresantniji pojasevi hladne vode koji se prostiru na dubini od 2-5m. Tu se nalaze štuke koje se “rashlađuju”, ali ne do te mere da im je metabolizam previše usporen. Za pronalaženje takvih slojeva vode, najbolje je stabilno vreme, bez vetra. Po ustajaloj vodi štuka će se u dužem periodu držati pomenutih pozicija i tamo će biti njena najveća koncentracija. Čim voda naglo poraste, ili dune vetar, doći će do neizbežnog pomeranja takozvane “termokline”, tj. do mešanja vode i riba će se raštrkati po širem prostoru. Tada postoji veća šansa da se ostvari takozvani slučajni ulov. Po pravilu, to se dešava manje iskusnim ribolovcima, koji zabacuju “napamet“, dok po mirnom vremenu do izražaja dolazi iskustvo ribolovca i njegovo poznavanje, odnosno “čitanje vode”, jer će on tačno znati gde su pojasevi ili džepovi hladne vode. Ali čak i oni će se suočiti sa velikim problemom letnjeg lova štuke – sa nabujalom vodenom vegetacijom.

UZ TARABU

Vodena trava praktično onemogućava pravilnu prezentaciju mamca sa obale. Naime, potrebno je koristiti varalice koje se najduže zadržavaju u pridnenom sloju koji je obično i najhladniji. Takozvane gladalice će ponekog ribolovca nervirati svojim raubima i provocirati da pokuša da ih prevari kakvim površincem, ali takva varalica po pravilu ima slabe šanse u poređenju sa obiljem prirodne hrane - kedera koji pršti na sve strane. Prave lovne primerke treba potražiti u dubljoj, hladnijoj vodi. Ali tu je ta prokleta vodena trava uz obalu, a preko koje treba prebacivati varalicu kao preko tarabe! “Nezakačive” varijante varalica sa žičanim ili gumenim štitnicima preko udica jesu dobro pomagalo, ali kada se lovi sa obale pojas najhladnije vode se po pravilu preseca popreko i u njemu se varalica relativno kratko zadržava. Pecanje iz čamca i povlačenje varalice uzduž najhladnijeg pojasa vode je već nešto sasvim drugo!

Kada je reč vodenoj vegetaciji treba imati na umu da se njena uloga u biosistemu bitno razlikuje leti i u kasnu jesen, ili rano proleće. S proleća i u kasnu jesen ostrvca vegetacije predstavljaće, po pravilu, sabirni centar za ribe - sitnije će tu potražiti sklonište, a grabljivice idealno mesto za zasedu, ali leti će izđikala vegetacija najčešće odbijati ribu jer ono što po danu može biti fabrika kiseonika noću se pretvara u nemilosrdnog davitelja.

Gotovo svake godine se događa da se male previše zatravljene vode “prevrnu“. Niski vodostaj, visoke temperature i obilje rastinja, koje u rane jutarnje sate isisa sav kiseonik iz vode, razlog je masovnog pomora vodenih organizama - krupnijih riba pre svega.

LETNJI KRTOG

Elem, činjenica da na uobičajenim jesenjim zimskim i prolećnim lokacijama tokom leta nema krupnih štuka, ne znači uopšte da su one otišle da “menjaju zube”, i da između dve “probe proteze” ne mogu ništa da prezalogaje. Ne, one su otišle u najhladnije delove ali, ponovo naglašavamo, da to nisu obavezno i najdublji delovi, jer brojni podvodni izvori nisu na najvećoj dubini! U prošlom tekstu pomenut je najpouzdaniji način otkrivanja džepova sa hladnom vodom, tj. pravilo da se najbolje lokacije za letnji lov štuke otkrivaju – zimi! Kada led okuje vodotoke, jezera i bare, mesta na kojima se led najsporije ili nikako hvata jesu mesta iznad podvodnih izvora, koji zimi greju okolnu vodu a leti je hlade. Ali ponovo naglašavamo da su takva mesta “aktivna“ samo kada je voda mirna, odnosno vreme stabilno, bez vetra.

Svako nevreme i vetar poremete raspored slojeva različite temperature i potrebno je da prođe bar 2-3 dana pa da se sve opet vrati u normalu! Pravilo je da će krupniju štuku neodoljivo privući deo, ili sloj, koji je od okolne vode hladniji bar za 3 °C. Takva mesta po pravilu nisu velika, ali koncentracija štuke na njima jeste. Osnovna karakteristika takve “horde“ jeste to da njeni pripadnici nisu spremni da tek tako pojure za svime što ih podseća na plen. Reč je o pravom letnjem “krtogu”, u kojem štuke čekaju da im plen dođe pred usta! Ovo je i logično jer je kod rashlađenih štuka i metabolizam usporen, kao kod svih hladnokrvnih životinja. U takvim uslovima najefikasniji su ipak prirodni mamci, a treba imati na umu i staro pecaroško pravilo da se velike ribe love na velike mamce!

KAKO I ČIME DO BIG MAME?

Ako ste zabacili na pravo mesto, u rashlađen džep, na udarac ne treba dugo čekati. Ko po pravilu on će uslediti posle kraćeg prikradanja ribe plenu, jedva posle nekoliko minuta. Ukoliko udarac ne usledi ni posle oko pola sata, menjajte lokaciju, zabacujte malo više levo, desno, bliže ili dalje obali, jer ili niste pogodili “sobu s erkondišnom” ili je dan-dva pre vašeg izlaska na vodu vetar uzburkao vodu koja se nije slegla, formirajući osvežavajuću oazu. A možda postoji još jedan razlog vašeg neuspeha: neko je pre vas već bio na tom mestu! Ali čak ako je i otišao sa punom čuvarkom, ne očajavajte, za nekoliko dana štuke iz okoline će popuniti mesto, samo vam tada valja na vreme zauzeti poziciju! Uvek će nova grabljivica doći u takvu “sobu”, čim bude slobodna...

Ukoliko ste zagriženi varaličar najbolje je da potražite kakav čamac i pecate povlačeći veštačke mamce što duže uz samo dno. Udarci će najćešće uslediti kod usporavanja povlačenja, ili još češće kod totalnog zaustavljanja varalice, jer i štuka napada ono što joj od gore (pro)pada pred usta...

Efikasan način pecanja štuke koji se kod nas malo koristi jeste - troling, prilikom kojeg se, takođe, treba pridržavati pravila da varalica bude što duže u “tankom” sloju vode uz samo dno. Da bi se to postiglo neki ribolovci pribegavaju korišćenju mušičarskih struna u koje je “utkano“ olovo. Reč je o takozvanim Lead-core strunama koje bi i varaličari mogli probati za izradu dužih predveza, nalik šaranskim “antišok“.)

Kada je krupna štuka raspoložena da nešto pregrize moguće ju je uloviti (na opisanim lokacijama!) i na razne vrste džigova. Šanse za ulov su neuporedivo veće ako (kao Amerikanci), na takve džigove ili na džig glave zakačite prirodni mamac-keder. Ribici treba provući džig udicu kroz usne.         

Vrlo je bitno da muvanje ne obavljate klasičnim odsečnim džig pokretima gore-dole, ko kad biste lovili smuđa, već da mamac povlačite polagano po dnu, često ga zaustavljajući. Treba biti dovoljno hladnokrvan pa da se ne reaguje odmah na signal da je riba pokupila mamac. Ponajbolje je sačekati nekoliko sekundi da štuki udica dobro legne u čeljustima, pa kada se primeti da je riba krenula sa mamcem, tek onda kontrirati i ne dozvoliti tokom zamaranja da se najlon opusti.

Ovo je najpogodniji sistem za lov u relativno uskoj i maloj zoni koliko-toliko rashlađene vode na većoj dubini. Ukoliko se peca u rashlađenoj relativno plitkoj vodi, kao na ušćima gde se u glavni tok uliva potok sa hladnijom vodom i slično, metalne varalice su pravi dinamit! Iako “metalci” jesu prvenstveno namenjeni za udarnu sezonu (jesen!), u ovom slučaju su ubice “big mama”.

Međutim, u većini situacija leti će se štuke nalaziti u dubljoj vodi. Težim kašikama, koje “landaraju” i prilikom sporijeg povlačenja i silikoncima koji, takođe, lelujaju i “u leru”, sporim, pri dnu, povlačenjem s povremenim cim-cim trzajima postižu se najbolji rezultati u vrelini leta. Ipak, letnji lov krupnih naporan je posao. Ali, stići će jesen!

Andrej Mirkov