Mladica je jedna od najkrupnijih i najsnažnijih salmonidnih riba, prava kraljica bukova, ali danas i veoma ugrožena vrsta - gotovo je istrebljena u mnogim našim vodotocima.
Ove dve fotografije ilustruju kako bi trebali da s mladicom postupamo i šta mii, danas, s ulovom radimo. "Uhvati i pusti" kod naših mladičara skoro da i ne postoji.
Ipak, neki pozitivni pomaci se naziru...
Nastanjuje čiste i brze reke dunavskog basena, mada je u ubačena i u druge vode, gde se dobro prilagodila. Latinski naziv Hucho hucho nadenuo joj je sredinom 18. veka veliki sistematičar Linaeus. Kad se pomene mladica, u Evropi se najčešće pomisli na silovitu grabljivicu, koju zovu još i “dunavski losos”, ali pored reka dunavskog sliva, grabljivice iz ove familije nastanjuju i vodotoke u Sibiru (tajmen, ili Hucho taiman), Sahalinsko poluostrvo (Hucho perryl), a tu je i korejska mladica zvana “mori”.
Na području bivše Jugoslavije mladica nastanjuje Savinju, Muru, Krku, Dravu, Savu, Unu, Sanu, Bosnu, Vrbas, Drinu i njene pritoke. Ima je i u pojedinim vodama koje ne pripadaju dunavskom slivu. Plavsko jezero je, nekada, bilo nadaleko čuveno po izuzetno krupnim primercima mladice.
Sudeći po arhivskoj građi, nekada su se i u gornjem toku Dunava lovili primerci teški 50-60 kg. Ta vremena su daleko iza nas, a danas su upravo vode na terenima bivše Jugoslavije na glasu po ulovima najkrupnijih primeraka, savladanih priborom za sportski ribolov, varaličarenjem.
Kao i drugi salmonidi, mladica je izrazito vretenasto građena, sa relativno velikim i snažnim škržnim poklopcima, pokrivena sitnom krljušti, i sa karakterističnim za salmonide masnim perajem, neposredno iznad snažnog repnog peraja. Veoma podseća na atlantskog lososa, ali je od njega vitkija, sa većom glavom i čeljustima. Manje iskusni ribolovci, ili oni koji se prave da su neiskusni, često mlade primerke mladice, teške 1-2 kg prekrštavaju u jezersku pastrmku! Telo joj je ukrašeno tamnim pegama koje se od leđa spuštaju niz bokove i iščezavaju na srebrnkastom prelivu kojim je ukrašen njen trbuh. U zavisnosti od terena na kojem obitava, leđa su joj tamno smeđa ili sa maslinasto zelenim prelivima, koji se u svetlijim nijansama spuštaju do bočne linije, blago prelazeći preko nje. Sva peraja kod mladice su bez pega, a grudna i trbušna peraja imaju karakterističnu žutosvetonarandžastu boju, poput bodorke. Njenog rođaka, sibirskog tajmena krasi rep tamno ružičaste boje. U periodu mresta boja, pogotovo kod mužjaka, postaje znatno intenzivnija.
Mresti se krajem zime, najčešće u martu i aprilu, ali partnera za produženje vrste nalazi znatno ranije, ponekad, kada je zima blaga, već u januaru. Mnogi koji su imali prilike da u tom periodu posmatraju “udvaranje” mladica i njihovu ljubavnu igru, pogrešno su to poistovetili sa mrešćenjem, a ovu pojavu je dugo posmatrao (i objasnio kao udruživanje partnera) veliki zaljubljenik u salmonidnu kraljicu Slavko Čamber. Ikra se polaže i oplođuje u plitkim i brzim potocima, ili rečicama - mestu rođenja sada već polno zrelih jedinki, koje su prevalile ogromna rastojanja do “rodne grude”.
Za polaganje jaja ženka bira šljunkovitu podlogu na delu sa relativno snažnim ali ujednačenim tokom. Ovo obezbeđuje neprestani dotok kiseonika i sveže vode, kao i brzo bistrenje “gnezda” u slučaju da kiše zamute vodu. Ženka mladice polaže oko 1000 komada žutih jajašaca, prečnika oko pola centimetra po kilogramu težine. Kada mužjak obavi svoj “deo posla” nad punim gnezdom, njegova izabranica zatrpava ikru sitnim kamenjem i zatim se par polako udaljava odlazeći ka svom stalnom staništu.
Izležena mlađ biva ponesena strujom ka nižim tokovima gde počinje da se hrani. Sitnim vodenim organizmima, tačnije insektima i njihovim larvama, hrani se veoma kratko i mnogo brže, od svojih salmonidnih srodnika, nasrće na mlađ drugih vrsta. Mladica dužine jedva petnaestak centimetara već je iskusna grabljivica! Kako odrasta, tako nasrće na sve krupniji plen, a u vodama koje su bogato nastanjene lipljanom ili skobaljem te ribe su joj omiljena poslastica, mada će nasrnuti i na peša, beovicu, i mlade primerke drugih riba: šarana, klena mrene...
Mladica brzo raste i spada u dugovečne ribe. Primerci stari 5 godina dostižu dužinu od 75 cm i težinu od 3 kg i više. Desetogodišnja mladica je već lep trofej, jer teži od 15-20 kg. Riba teška 30 kg stara je oko 15 godina.
Njeni prirodni neprijatelji su jedino štuka u periodu neposredno po izleganju mlađi mladice, jer se štuka ranije mresti. Kasnije “kraljica bukova” nema prirodnih neprijatelja, sem naravno - čoveka, bilo da se radi o ribolovcima (ili bolje reći krivolovcima), bilo da je reč o nebrizi i zagađivanju vodotoka, na šta je izuzetno osetljiva. Ustave i regulacija tokova reka, njihovo zagađivanje, kao i neselektivan i prekomeran izlov učinili su ovu ribu ugroženom vrstom. Ko zna kakva bi joj bila sudbina da nije progovorila savest (nekih) ljudi. Čovek je posle mnogo muka ovladao umećem veštačkog mresta mladice i sve češće opstanak ove vrste omogućavaju potomci iz “inkubatora” kojim se poribljavaju vode u kojima je najugroženija.
Andrej Mirkov http://www.trofej.info/
Posle čitave decenije, Drina napokon poribljena mladicom
Puštanjem 300 mladica u reku Drinu u mestu Perućac kod Bajine Bašte, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja započelo je organizovano poribljavanje vodotokova u Srbiji. Kroz projekat:"Veštački mrest mladice i lipljena na ribnjaku Vrelo u Perućcu", odgajeno je ukupno dve hiljade jedinki pastrmke, koja će naredne godine biti puštena u Drinu. Akciju su podržali korisnici svih ribarskih područja, izražavajući entuzijazam za organizovanje sličnih zajedničkih projekata.
- Ovo je prvo poribljavanje Drine nakon 10 godina. Projekat je realizovan na inicijativu člana Saveta za ribarstvo Vanje Grbića i uz entuzijazam korisnika Ribarskog područja "Srbija - zapad" - "Ekoribarstvo" iz Valjeva, a finansirao ga je Fond za zaštitu životne sredine. To je samo početak, Ministarstvo je raspisalo javni poziv za poribljavanje vodotokova na kojima je to neophodno i gde je najkritičnije - ukazala je pomoćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Danica Baćanović.
Prema rečima člana Saveta za ribarstvo Vanje Grbića, nakon dužeg niza godina započeta je revitalizacija jedne od najznačajnijih reka koje protiču kroz Srbiju, a planirano je da struka i korisnici ribarskih područja zajednički dođu do svojevrsne strategije revitalizacije svih reka u Srbiji.
- Projekat je započet 1. maja prošle godine, u saradnji sa ljudima koji koriste Drinu. Kao sportski ribolovac sam želeo da podržimo revitalizaciju reka u Srbiji. Došli smo na ideju da formiramo savet za ribarstvo, kao telo koje bi se na konkretniji način bavilo vodotokovima. Mladica je endemska i ugrožena vrsta, što akciju čini značajnijom za održavanje brojnosti te populacije. Nadam se da će ovakvih projekata biti i više - objasnio je Grbić i pozvao sve korisnike ribarskih područja da predlože vodotokove na kojima bi trebalo sprovesti sličnu akciju.
Poribljavanje je rezultat projekta „Veštački mrest mladice i lipljena na ribnjaku Vrelo u Perućcu", koji je realizovao korisnik Ribarskog područja „Srbija - zapad" - „Ekoribarstvo" iz Valjeva u saradnji sa Departmanom za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
