Jedna riba zaslužuje da joj posvetimo malo više pažnje nego što je to do sada bio slučaj. Ovoga puta se ne radi ni o „Njegovom Veličanstvu“, niti je u pitanju neki „lepotan“, „staklenooki“, a ni „dunavska ajkula“ ili ”drinska kraljica”, pa nii bilo koja druga riba sa bombastim epitetom. Govorićemo o najobičnijem bucovu.
Razočarenje, odmah ćete pomisliti. Ali polako, pokušaćemo da vas demantujemo. Najbolje ćemo to uraditi ako nabrojimo loše i dobre strane lova ove ribe.
Bucov spada u grupu takozvane bele ribe, što znači da nije kvalitetna riba kao što je npr. smuđ, štuka ili som. Ovo je praktično jedini razlog zbog kojeg je ova riba potcenjena. Međutim, i ovaj nedostatak je veoma lako prevazići, o čemu ćemo nešto kasnije.
Prednosti lova bucova ima više. Kao prvo, za bucova praktično nema loše sezone.
Takođe postoji i predrasuda da ga je upecati - lako. Pa, i nije baš tako.
I SPORTISTA I BORAC
Više puta sam čuo, a verovatno i vi, kako je bucov „najsportskija“ riba naših voda. To je sasvim sigurno tačno, mada je možda neumesno reći „najsportskija riba“, za ribu koja se bori da se otkači sa udice i spase život. Ilustrovaću to jednim primerom.
Na jednom dunavcu sam lovio štuke sa jednim prijateljem koji je tada prvi put u životu bacao varalicu. Posle izvesnog vremena upecao je jednu štuku, koja je bila dosta sitna, negde oko mere. Možete zamisliti koliko se obradovao. Posle još nekog vremena, ponovo je imao udarac. Bio je ushićen: evo je još jedna, ali krupnija! Na njegovo (i moje) iznenađenje, bio je to bucov, koji je bio dosta sitniji od štuke koju je maločas ulovio! Manji bucov je bio srčaniji borac.
Za razliku od štuke, koju lovimo u travi i trsci, smuđa u granju i panjevima, a koga ćemo često naći i među kamenjem, gde se varalica često kači i kida, bucova lovimo najčešće na brzacima, ustavama, branama i drugim mestima gde voda kovitla, tako da je (prema broju pokidanih varalica) bucov najjeftiniji za pecanje, što, priznaćete, nije za potcenjivanje. Iz mog iskustva, tvrdim da se na jednu varalicu može upecati i po stotinu bucova, dok, da bi upecali sto smuđeva ili štuka, treba vam puna torba varalica.
Bucova (li bolena – kako se još često naziva) možete pecati varaličarskim priborom (na sve moguće tipove varalica: od voblera, preko leptira i kašika do "kastamstera" i raznih "čikada"), zatim vaser kuglom i mušucama, ali i klasičnim mušičarskim alatom. Pa zar to nije najsportskije!
Još kad se uzme u obzir da bucov, za razliku od nekih drugih grabljivica, nije lešinar, jer jede samo živu, zdravu ribu, a lovi u vodama gde je više kiseonika a ne u zamuljenim barama i mrtvajama, eto još jednog argumenta zašto ga treba ceniti kao da je plemenitog roda!
NIKAD U ZABRANI, NIKAD ISPOD MERE
Pravi sportski ribolovac, u kakve sebe ubrajam, a smatram da su to i posetioci Trofeja, ili će čitajući to uskoro postati, vodi računa o zabrani lova određene vrste ribe u vreme mresta. Kod bucova tu nema nikakvih problema, jer on nikad nije u zabrani. Ipak, apelujem da ga poštedimo u vreme mresta.
Takođe, bucov nikad nije ispod mere, jer nije zaštićena riba, mada ipak treba sitnije komade pažljivo skinuti sa udice i vratiti u vodu, uz ono obavezno „idi mali i pošalji dedu“.
Smuđ najbolje „radi“ ujutru i uveče, a bucova možemo loviti u bilo koje doba dana. Nije redak slučaj da je bucov najbolje „radio“ baš u podne, kada ostala riba miruje.
Što se tiče doba godine koje je najbolje za lov bucova, možemo reći da tu ne važi ono pravilo sa mesecima koji imaju ili nemaju slovo „r“ u imenu. Lovio sam ga u januaru, februaru... junu, julu... i decembru. Za sportskog ribolovca, entuzijastu, ovo je veoma važno - praktično ne postoji mrtva sezona, mada su, ipak, letnji meseci najbolji.
Sada ću se vratiti na onaj jedini nedostatak - bucov je bela riba, ima puno kostiju i nije dobar za jelo. To, da je bela riba i da ima puno kostiju je tačno, ali da nije dobar za jelo, nije tačno! Evo nekoliko primera:
BUCOV A LA ORLI
Glava od krupnijeg bucova (1 - 2 kg) je praktično nezamenljiva u čorbi. Probajte, nećete se pokajati.
Svež bucov se iseče na tanje šnicle i malo rešije ispeče na dosta ulja (tako da nivo ulja u tiganju prelazi polovinu šnicle). Kosti praktično nestanu. Veoma ukusno jelo. Još ako imamo preliv od sitno seckanog belog luka, peršunovog lista, ulja i limuna...
Ćufte (pljeskavice) se mogu praviti od svih vrsta ribe, ali za ovo jelo bucov je „zakon“, samo je potrebno imati odgovarajuće začine.
U jednom društvu, u vikendici mog prijatelja, jeli smo specijalitet „bucov orli“. Ne, nisam pogrešio, ne „smuđ orli“ nego „bucov orli“. Komentar bi bio sažet u jednoj reči: izvanredno!
Na kraju, zaključak i apel: ribolovci, oslobodite se predrasuda, pa lovite (ako možete!) i jedite (kad god možete!) gospodina bucova!
Stevan Petrenj
