Lokalni nazivi: škobo, podust

Maksimalna težina 1,5 kg

Maksimalna dužina 50 cm

Vreme mresta: od marta do maja

Opis i građa:

Telo izduženo, valjkastog oblika, po bokovima manje spoljošteno. Glava relativno mala, sa karakterističnim ustima koja su sa donje strane i poprečno presečena. Usne rožnate i oštre, a sam nos je u vidu gubice, koja je hrskavičava i isturena unapred. Unutrašnjost trbuha je prekrivena crnom opnom. Leđa su mu svetlije sivomaslinastozelena, bokovi ispod bočne linije svetlosrebrni. Leđno peraje visoko i zelenkasto, a ostala svetlocrvena. Oči crne, okružene žutom bojom.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Široko je rasprostranjen, a najviše u vodama Dunavskog sliva, i to ne samo u nizinskim, već prodire i u salmonidne vode, u mrenski region, region mladice, pa čak i pastrmke. Živi u jatima, vrlo je otporan, i velike plodnosti. Ne živi u barama i mrtvajama, a ni u hidrosistemu D-T-D, sem u pojedinim delovima, oko ustava i prevodnica, gde je više kiseonika i protoka brže vode. Hrani se algama, faunom dna i biljnim otpacima. U ravničarskim rekama zbog načina ishrane nije na ceni, ali je skobalj iz planinskih voda pravi delikates, posebno sa Drine, gde ga love plovkom na travu (algu). Izrazita je riba dna. Poznat je po dugim migracijama, kako nizvodno tako i uzvodno, i po stotinu kilometara. Prelazi iz jedne u drugu reku, i to u velikim jatima. U neprekidnoj je potrazi za hranom, i danju i noći. Najveća migraciona kretanja skobalja su baš u toku noći, a tada je odličan plen za mladicu.

Razmnožavanje:

Mresti se u jatima, na šljunkovitim mestima reke. Mresti se od marta do maja, što zavisi od temperature i vodenog toka. Plodnost skobalja je relativno velika. Mresti se pri optimalnoj temperaturi vode od +16 do +19 stepeni C. Tempo rastenja mu je vrlo brz u prve tri godine života, kasnije je sve sporiji.