Ima Fejsbuk gomilu mana, ali i neke divne stvari omogući ljudima. Recimo kontakte sa nepoznatim. Eto, jutros slučajno naleteh na nesvakidašnje lepu fotografiju ribolovca iz Pariza, za kojeg tek naknadno otkrih da smo prijatelji. E, pa kad smo prijatelji...

Nenad Gajić je upecao ovog predivnog smuđa. Upecao, fotografisao, vratio. A ne zna šta je lepše, da li ulov, fotografija, ili postupak s ribom. Stoga čestitke za sve tri akcije! Lepo je biti prijatelj sa gospodinom Gajićem, zar ne.

Eto, zar je uopšte važno koliki je smuđ, čime je upecan, kojom varalicom. Koliko vidim, snimljeno je u sumrak (svitanje?) u kontra svetlu, verovatno bez blica sa visokim ISO. No ni to nije bitno, najvažnije od svega je da je smuđ vraćen!

Koja razlika od „fotografija“ mrtvih riba, neprimerenih ulova primitavaca kojima smo poslednjih dana bili prosto bombardovani po nekim ribolovačkim grupama na Fejsbuku, snimljenih za prljavim stolom, ili u kadi, ili... Ma neću ovu pecarošku idilu da kvarim „mesarima“.

Evo idile, pa uživajte!

Objavljujem ovo bez Nenadovog znanja, kao moj poklon njemu. Jer je on meni poklonio nesvakidašnje zadovoljstvo, saznanje da još ima džentlmena na vodi.

Dragan Jovanov Glod