U ovom veku lov soma se veoma promenio. Moderan pribor, laki i jaki štapovi od karbonskih vlakana i mašinice sa super dugom špulnom, na koje se unakrsno slaže upletena struna enormne nosivosti, omogućio je relativno lako varaličarenje soma. Ova "nova" tehnika ribolova omogućila je ribolovcima da se u potpunosti posvete lovu najveće grabljivice naših voda, znajući da im, kada osete trzaj štapa i strune, predstoji fantastičan i nezaboravan osećaj, koji nastaje onog trenutka kada som ugrabi varalicu. Taj osećaj se, po meni, nisačim ne može poredili.

IZAZOV

Pre nekoliko decenija soma je bilo mnogo više u našim vodama. Nego danas. Zato su ribolovci mnogo vremena provodili na vodi, uglavnom ga “čekajući" da udari na rovca, durboka, zelenu glistu, pijavicu... Od tada pa do danas, ponavljam, prvenstveno zahvaljujući tehnologiji i novom priboru, lovsoma varalicom je postao vrhuska disciplina u sportskom ribolovu. koja skoro garantuje da će ulova biti - samo ako uložimo dosta vremena i napora.

Međutim, ako prihvatite izazov da lovite soma, možete se razočarati u uspeh, jer morate varaličarenje staviti ispred svega ostalog. Skoro svo slobodno vreme morate podrediti njemu, a mnogo drugih odricanja vas čeka da biste uspeli i razvili se u vrhunskog blinkeraša. Ponašanje i poznavanje soma i njegovih navika, kao i načina ishrane, mogu vam biti dobar putokaz za otkrivanje mesta gde on boravi, u koje vreme i kako ga loviti. Som je grabljivica. Hranu nalazi u svim slojevima vode, posebno u limanima gde noću rado izlazi radi sitne ribe.

Voli da lovi noću, a najaktivni je pred nadolazak vode, za vreme i neposredno posle grmljavine. Često boravi u brzacima, limanima, oko potopljenih panjeva, podvodnih sprudova, ušća dveju reka, na većim dubinama. Tu ga treba i tražiti, a najbolje ga je loviti varalicom u periodu od aprila do oktobra.

DUGI ŠTAPOVI

U početku moje uspešne varaličarske karijere, pre više decenija, pecao sam, za ono vreme, "dugim" štapovima od 2.70 m, dok su mnogi ribolovci koristili veoma kratke. Od 1985. godine koristim štapove dužine 3,05 m, bacačke težine od 100 do 250 grama jer sam uvideo veoma velike prednosti i mogućnosti u odnosu na kratke, a jiš od '90. koristim štapove dužine 3,35 m do 3,60 m. Prednosti dugih štapova su: duži hitac, lakše je umarati ribu, jednostavnije je vođenje varalice između prepreka, panjeva, granja, trske i sprudova potopljenih u vodi. Ponekad je potrebno da se varalica vodi na tri metra od obale paralelno - to se lako postiže štapom dužine 3,35 ili 3,66 m. Kratkim štapom to je nemoguće.

PLETENICE I MAŠINICE

Ako jiš uvek koristite monofilni najlon za lov soma potrebna debljina je od minimum 0,40 do 0.50 mm. Zato je nova generacija upredenih struna mnogo efikasnija i koristi ih veoma veliki broj varaličara. Moje iskustvo sa upredenom strunom veoma je pozitivno. Prednost u odnosu na monoñlni najlon je da se ne isteže. Struna debljine ekvivalentne monofilnoj bar je dva do tri puta jača, ne isteže se, a ulov se efikasnije zakači na velikoj udaljenosti. Jedina mana upredene stnme je što nikad niste sigurni gde će pući, kada vam se varalica zakači za podvodnu prepreku

Berklijevu strunu koristim i sa starim, jakim mašinicama (Penn serije SS) koje klasično slažu strunu, a pletenice koje nisu površinski tretirane motam na mašinice koje unakrsno slažu (stari dobri ABU Cardinal 157 i od savremenijih, odlični Shimano Twin Power 6000.

Kad se odlučite za intenzivno varaličarenje soma, morate uz odgovarajuće jak štap da imate i vrlo pouzdan čekrk koji, na žalost, ne može da bude lak. Ako je veliki, lak i jak - preskup je a za te pare mogu da kupim neki solidan polovan četvorotočkaš, a ne da se mopedom zlopatim po kiši i gmrljavini, jer ja čim leti zagrmi sedam na moped i odlazim na “ono" mesto. No, ko lovi soma mora biti spreman na žrtvu, jer je nagrada više nego adekvatna uloženom trudu!

VOBLERI I TERENI

U dugogodišnjem sportskom ribolovu koristio sam mnoge vrste voblera za lov soma. Po mom mišljenju najbolji su: Storm Big Mac od 38 gr, Storm Little Mac od 17 gr i Shakespeare Big S id 20 grama.

Navedene varalice su sve zvučne, imaju u telu kuglice. Stormove ne prerađujem, samo im stavim još jače udice. Big S najviše koristim (najjeftiniji je) ali obavezno vršim prepravke (promenim mu kljun, ubacim jaču žicu, opteretim olovom da postane tonući, ubacim još kuglica) i zamenim udice. Takav "Big" bude težak i do 40 gr, leti na pola Dunava, a sa dipraner kljunom roni do... Naravno, to “čudovište" bacam samo tamo gde odlično poznajem konfiguraciju dna, i znam svaki kamen "po imenu".

Ako dovoljno dobro poznajete navike soma, mnogo je veća mogućnost da ga upecate. On voli topliju vodu (zimi ga nikad nisam upecaol), veću dubinu sa mnogo podvodnih prepreka, panjeve, šporove, limane. Voli priobalni deo sa nmogo potopljenih i nagnutih vrba nad dubokom vodom, kao i kada je matica reke bliža obali.

U dosadašnjoj karijeri, varaličareći sam upecao znatno preko od 200 somova, u periodu od aprila do oktobra, sve na varalicu, veliku većinu na voblere. Temperatura vode je morala uvek(!) da bude iznad 12 stepeni u navedenim periodima, a ne kao neki što ga "love" mnogo uspešnije u zimskom periodu nego letnjem?! Interesantno je što su im “upecani" primerci mnogo veći i teži u odnosu na one u pravoj sezoni. Pitam se, kako?

OD NEŠTINA DO ČORTANOVACA

Sva moja iskustva zasnivaju se u lovu na poznatim dunavskim terenima od Neština do Čortanovaca. Na ovom potezu ima dobrih mesta kao, recimo, Susek, Koruška, tereni oko Čerevića, Beočina, Sremskih Karlovaca. Na nekim od ovih mesta veoma je bitan vodostaj. Ako vam to nije poznato nema uspeha u lovu soma, jer je svako dobro mesto dobro samo na određenom vodostaju!

Ne gubite iz vida da je som mnogo bliže obali nego što mi mislimo, ali samo pod uslovom da je matica vode bliže obali ( time je mnogo veća i dubina). Takva mesta on posebno voli. Tada mu možete sa obale lako plasirati vobler, koji uvek treba voditi stalno trzajući, a nikako ravnomerno povlačiti!

Iako velika grabljivica, bolji je u lovu od smuđa, štuke, bucova, pa mu treba odati sva priznanja za lukavost, brzinu napada(!) i veliku upornost u borbi kada se zakači. A tada...

Kada se zakači na varalicu teži da se dočepa zaklona, pa pribegava lukavstvu, vešto savijajući rep i bukvalno se "drži" za podvodnu prepreku, kao što je panj i slično.

Tada se javlja problem kako ga odvojiti od zaklona? Štap onda treba držati pod uglom, a struna ne sme biti labava. Levom rukom blago udarati po štapu, ili prstima "tamburati" po struni. Ovaj metod ga iritira, jer se vibracije i zvuk mnogo jače čuju pod vodom, a on je vrlo dobar "sluhista". Ipak je bolje ne dozvoliti mu da "zalegne" - zato treba imati vrlo jak pribor. A uz njega i mnogo volje, upornosti, snage i dobro poznavati teren.

Dušan Polimac

P.S. Dušana, među Novosađanima poznatog kao „Mile“ Polimac, upoznao sam još dok je koristio fiberaš Hardy Fred Buller Pike od 335cm t.b. 168 grama. Potom je koristio karbonce Browning i Sportex iste dužine od 90g, odnosno 150g, a na kraju čak Silstar Edge, parabolik od 366cm T.C. 4 lb a u kraj rukohvata je ubacio teg od čak 70 grama zbog boljeg balansa?! Čime danas fanatik Mile peca ne znam – dugo ga nisam video - jer za „prerađene“ tonuće „turbo bigove“ od 40 grama nije lako naći adekvatan štap, posebno što baca sa obale. Kad zagrmi, većina ribolovaca beži s vode i sklanja se od nepogode, a Mile baš tada seda na moped i odlazi na samo njemu znano mesto. Mesto koje uvek uslovljava jedino vodostaj, a vreme pecanja određuje Sv. Ilija. 

D.J.