Na ogledalu naše svakodnevice, Fejsbuku, videh žučnu polemiku o najboljim varalicama. Nisam želeo da se tamo prepucavam, jer je rasprava na Fejsu jalov posao – uglavnom svi pišu, nestrpljivo komentarišu, ali retko ko pročita mišljenja drugih učesnika tog „rijalitija“. Za Fejsbuk ponajpre važi ono „što manje čitam, to više pišem“. Vole ljudi da se javno izjašnjavaju, a najviše da citiraju velikane književnosti i filozofije, pa tako, recimo, Ivo Andrić ima mali milion izjava za koje nikada nije čuo a kamoli napisao, ali ga fejsovci nemilice „citiraju“, hehehe. No da se vratim na varalice a batalim „varalice“.
Najvažnije od svega je koje? Ali treba znati zašto baš njih. Zato što je najvažnije kad, gde i kako! Sve zavisi od vode, doba godine i tehnike povlačenja. Ja sam tako najviše grabljivica upecao varalicama koje sam najviše forsirao! A zašto sam baš njih najviše bacao? Pa stoga što sam njima najviše ulovio, hehe. Svako od nas ima svoje favotite, pa tako i ja (o njima sam OVDE naširoko pisao, sve redom ih predstavljao). Za mene su one najbolje na svetu i tačka!
Recimo, smuđa na Dunavu sam često (u)pecao voblerima (u sumrak i svitanje) i to najviše tonućim modelima, Rapalom Coundown i „Sinking Shad Rapom“?! Da, više sam njima ulovio nego plivajućim Shad Rapom“ sa „lomljenom paktom“ (ali i Nils Master Invincible mi je bio lovniji od pretrano izreklamirane Rapale Shallow Shad Rap) jer volim lenjo suptilno lelujanje tih tonućih modela u tekućoj vodi. A i lako se i daleko zabacuju sa obale.
Ali kada sam lovio na dnu ili pri dnu, koristio sam varalice od meke plastike: Orkine šed-tvistere, ali najviše neke Stormove repate glavinjare i naravno River 2 Sea Bottom Walker.
Mnogo štuka sam upecao leptirima, naravno Mepsovim, ali najviše Lusoksima! Međutim, najveće štuke sam uglavnom pecao kašikama, a među njima izdvajam lagane kašike Sergio.
Što se somova tiče, uglavnom „zvečke“ – vobleri sa kuglicama, a potom kašike.
Četvrta grabljivica je bas. Ali njega sam skoro pa redovno pecao davno, još pre 20-25 godina, kada ga je bilo ali nije bilo varalica koje sam ja (još tada) imao! I sad se nasmejem kad se setim izraza lica drugara sa Velikog bačkog kanala kada je prvi put video moju kutiju sa poperima, zarama i torpedima i s nevericom gledao njihov rad, a on imao samo nekoliko suknjica. Naravno, bački bas je poodavno apsolvirao frktava torpeda, lelujave zare i bučne popere, pa je meni sve manje bilo zanimljivo da ga pecam – mrzelo me je da sinculiram „nezakačivim“ silikoncima po lokvanju i travi.
Eto, to su varalice koje volim. Znam da se većina vas nikako neće složiti s mojim izborom, ali marim baš – da ste ih imali kada i ja i da ste ih probali na bogati(ji)m vodama, neki od vas bi se možda i složili s paletom mojih favorita. Jer sve zavisi kada, gde i kako... ali tek ukoliko imate čime.
Problem je što kod nas u prodaji nema većine nabrojanih modela. A i ako ima originala previše su skupe, a varalice su potrošna roba. Zapamtite, najviše grabljivica se ulovi varalicama koje se najčešće gube! A gube sa među kamenjem, na granama i panjevima. Ukoliko se bojite da ne izgubite skupu varalicu onda pecajte... glavinjarama!
Kod nas su u modi poslednjih godina silikonske glavinjare, teške, dalekometne, sa po dve trokrake udice a jeftine, koje prave bukvalno na desetine domaćih livaca. Kada bi se po lovnosti ocenjivale, bile bi ubedljivo na prvom mestu, bile bi to najbolje varalice na svetu svih vremena! Jeste da se i one i te kako kače, ali i kače! Gube se, kidaju, ali i love – jer se daleko najviše koriste.
Da bi se koliko toliko realno napravila rang lista potrebno je ne samo mnogo pecati nego i upecati! A to je teško na našim osiromašenim vodama. Jer bi po tome, recimo, najbolji vobler na svetu za mene bio novobečejski „Pelikan“ (plastični vobler sa zvečkom, kopija Manns-a) jer sam njime slučajno (loveći, kao, soma) jednog leta, iz čamca po danu, upecao svog najvećeg dunavskog smuđa! Ali smuđ ne živi jedino u Dunavu. Imao sam sreće da pecam smuđa, štuku i soma na raznim vodama, veoma bogatim, pa sam svoju listu „najboljih varalica na svetu“ kreirao prema brojnosti ulova a ne prema veličini. Tako sam za decenije i decenije varaličarenja isprobao na stotine različitih modela varalica svih fela (ne samo po veličini i dekoru nego po obliku) i naravno, na mnoge nisam ništa ulovio, pa sam ih (ne)zasluženo brže-bolje eliminisao. Da li sam pogrešio – ne znam. Ali znam da niko nikada neće moći pecati svim varalicama podjednako dugo da bi smeo decidirano da tvrdi kako zna koje su varalice najbolje. Baš stoga i postoji marketing – varalica iz reklama je upecala daleko najviše!
Dragan Jovanov Glod
