Jacića sam upoznao preko Interneta, na forumu, pre desetak godina. A sreo sam ga pre jedno 5-6, na sred Dunava. Ja fotografisao - pravio reportažu o Dunavu sa banatske strane, a on pecao sa „srbijanske“, kod Rama - pecao šarane. Parkirao čamac na sred reke, u čamcu i suncobran (leto beše), a Jacić zavaljen u stolicu, čeka. Čekao je „Godoa“, pa je čak i rod pod stavio na pramac, da može da pridrema, pošto je čvrsto usidrio čamac i zabacio mamac.

Popričasmo nakratko, uslikah ga (ima u jednom starom Trofeju ta fotka), pa odoh dalje – u Banatsku Palanku na riblju čorbu. On ostade da čeka, čeka, čeka...

Ali nije dugo čekao – svega nekoliko godina. Jer ovog leta mi „mejlovo“ slike – peca na istom mestu – smuđeve! Ali ne čeka – varaličari! Beše to krajem avgusta, leta gospodnjeg 2010.

Leto prođe, jesen dođe. I opet mi mejlom stižu fotografije – dva lepa smuđa, manji od 5,5kg a veći od svih 8! Škrt na rečima, samo mi datum i težine napiše. Jedva nekako saznadoh da je već godinu dana varaličar. Eto šta od čoveka napravi „dunavski Godo“.

Sad mi je tek jasno zašto se na forumu interesovao za Daiwu Altmor S – vrhunski varaličarski štap, ali i vrhunske cene.

Pošto je Jacić liberalnih shvatanja, podrazumeva se da smuđeve pušta – u vrelo ulje. One ispod mere, i preko mere (više od 3 na dan) pušta nazad u Dunav – možda još neki šarandžija promeni tabor, pa da ima šta da (u)peca.

Iako je više prebega varaličara u šarandžije! Recimo, Sirko i Bojan iz Carp System-a. A baš su bili dobri varaličari. Uostalom, ne bi sada bili toliko uspešni kao šarandžije, da nisu ispekli zanat na smuđu. Jer ko zna da ulovi staklenookog barona, taj brzo pročita sve marifetluke ostalih riba. A ko se još odlikuje i šarandžijskim strpljenjem (podrazumeva se – na otvorenim vodama!), taj ima sve predispozicije da postane vrhunski smuđaroš – kao smuđaroški „pripravnik“ Ljubomir Jacić, koji je za samo godinu dana apsolvirao.

Glod

P.S. Baš kad sam objavio tekst, stiže mi mejl, koji vidite ispod fotografija:

Brate Srbine,
drago mi je da si samnom podelio zadovoljstvo što ja najzad postadoh covek. Ali da znaš, pecanje šarana nisam napustio. Prema dogovoru, šaljem ti tražene podatke:
- štap 3m Daiwa Powermash, tb 50-100g
- mašinica Cormoran Coracast Super Spin 8PiF
- pletenica Power Pro 15lbs
- glava 45 grama!
- twister beli relax, 5 ili 6 incha (mislim da je ipak petica).
Pecao sam na banatskoj obali (1080-1081 km) gde kamena obala prelazi u glineno i muljevito dno, dubina oko 5m. Varira. To je niz mesta gde svi lepo pecaju, kad hoće da radi. Mene usrećili najveći, 10.10. pao komad od 8kg a sutra 11.10. od 5,5 kg i jedan dosta manji, oko 1,5 kg. Mesta su paralelno sa Labudovim oknom, Banaćani zovu "Rit". Ima puno dobrih pecaroša tamo: Ilija, Cvele...

Kod mene je, kao što znaš, kuriozitet da se ovom disciplinom - pecanjem na veštačke mamce -  bavim manje od jedne godine.
I to ti je to, brate. Ne treba ići tako daleko, što bežiš od tvog Banata?

Ljuba Jacić