Sveto trojstvo u lovu štuke glasi: aktivna - horizontalna prezentacija (leptir, vobler); manje aktivna - vertikalna prezentacija (kašika, džig); neaktivna - prirodni mamac, tj. živ ili mrtav keder. Kasna jesen je za vertikalnu prezentaciju, pa ćemo malo o tome, jer je vreme brzih spinera kao i džerkova za nama...
Voda se ohladila, vetar i kiša hlade je još više. To tera štuku u dublje slojeve, dalje od hladne površine. Zato je treba tražiti, u to doba, na vodotocima sa većom dubinom. Kao što u proleće riba pre “kreće” na manjim votocima, jer se manja voda brže ugreje, tako je u kasnu jesen bolje u dubljim, sporije se hladi velika masa vode.
Na takvim vodama je dobro imati čamac, ali kad je jako hladno u njemu nije baš prijatno. Sonar se podrazumeva, jer ćete uz njegovu pomoć lakše locirati ribe, sagledatu dubinu, možda i otkriti termoklinu. A gde je termoklina tamo je i riba, gde je riba tu je i štuka. Jezera su ta koja treba posećivati, ali pošto ih kod nas nema toliko pretražite vode u vašoj blizini, varaličarenje sa obale je zdravo, a pešačenje zagreva. Ako je dan sunčan, oprezno prilazite obali, jer se možda keder sprema za sunčanje, a štuka je onda baš tu - ispod same osunčane obale zauzima busiju. Neće riba uzalud troštiti energiju, naročito ne sad pred dugu posnu zimu, zato štuka voli da čeka u zasedi.
Na takvom mestu pažljivo vucite - više odižite džig i ponovo ga spuštajte, sa kašikom slično postupite. Nemojte nipošto da vučete brzo, već polagano, sa što više cimova u vis. Ne gubite previše vremena na jednom mestu - bacite varalicu par puta, pa ako nema udarca idite dalje...
Koristite kraći ali jači štap, jer ako pecate iz čamca bolji je kraći, a i ako lovite sa obale praktičniji je kraći, zbog lakšeg baratanja među granjem. Jači, jer u jesen udaraju velike!
Koji ćete silikonac koristiti vaša je stvar, ali neka izbor bude velika guma - velika za velike, staro je pravilo. Da li je potrebno da napomenem da je za lov štuke sajlica obavezna! Prednost dajem većim šedovima (Relax Kopito i Profi Blinker Atraktor moji su favoriti) sa velikim i pokretljivim pečurkama. Zapamtite: vertikalna prezentacija, rep mora da radi u propadanju!
Međutim ima dana da štuka nasrće na tvisterorepe silikonce žešće nego na šedove. Moj izbor je Relax tvister a obavezno isprobajte Orkin šed-tvister! Nikada ne koristim za štuku manje silikonce od 12 cm, često i od 15.
Težinu glave prilagodite vodi. Ako je pecate na terenu sa manje prepreka, bolje je umesto na klasičnu džig glavu sa jednom udicom da namotirate silikonca na Drašković sistem jer štuka s jedne udice lako spada. Međutim, ako je teren pun zakački izbegavajte trokrake. Koristite glave koje su izlivene na jakim udicama, nikako na tankim smuđaroškim Aberdinkama.
Mnogi ne umeju da love kašikama jer stalno pecaju samo leptirima. To je pogrešan pristup, Mepps jeste lovan, ali je kašika takođe ubojit metal, ako znate da odaberete model i način koji je najbolji za prezentaciju.
Kako pecamo na dubljim vodama, prošlo je vreme za lagane kašike tipa Serđo koje toliko voli Glod, jesen kao i dublja voda zahtevaju teže kašike ali koje rade i prilikom sporog povlačenja, tako da što lakše i češće lelujaju. Naročito je neophodno da bljesnu kad ih cimnete dok tonu kroz bistru vodu bez planktona.
Kašika (kao i silikonaca uostalom) danas ima “mali milion”. Kako se tu snaći, šta izabrati?
To je najlakši deo posla: Effzett i Grbo. Tih kašika kod nas ima svuda, a obe odlikuje izvanredno “šamaranje” kada cimnete štapom. Izaberite teže modele i boje koje želite, ali dve boje su obavezne: sedef bela i zlatna! Još vam može zatrebati neka srebrnasta, a ja vam preporučujem stari Espo. I to je sve što vam treba od kašika. Ima ih koliko hoćete, ali dajem vam reč da ako ne upecate štuku Grbom ili Cetom nećete ni nekom drugom. Glupo je za neke plemenite američke kašike davati pare kad se kašika lako zakači pošto se lovi sa obale i spušta do dna. Stoga se koriste jeftine kašike i silikonci.
Kada lovite pletenicom na kratkim rastojanjima udarac štuke je paklen pa pre pecanja pedantno podesite dril, da prokliza kad zatreba ali da ne prokliza u kontri, jer štuki morate udariti jaku kontru “da joj utrnu zubi”! Međutim, baš zbog netegljivosti pletenice slaba je amortizacija, potreban vam je neki “plemenitiji” štap “sa dušom” kako to kaže Glod. Koji su to štapovi, pitajte njega, jer je danas pronaći nešto lako, jako i savitljivo skoro nemoguće...
Kako se približava zima, štuka je sve tromija, ređe uzima hranu. Ali šta da radim kad osvane sunčan dan, kada zubato sunce obasja trsku, kada je na vodi praiskonski mir, nego da izađem i probam, pa šta bude...
Tada je najbolje pecati balerinom, ali baš nije prijatno sedeti na hladnoći. Mnogi vole pecanje pampurima i kederima pa volim i ja, kad je dobro društvo, a imamo dovoljno “antifriza” i nešto za ispeći na vatrici. Međitim, sa godinama sam dobio i stomačić, nije zgoreg stoga pecati aktivnije. Ali šta kad neće na varalicu?
Draškovićev sistem sa kederom je predivna zamena za varalicu a princip je isti, prezentacija ista, pribor isti, ko i za vertkalno pecanje silikoncima, tj. kašikama. Samo što sada “varalicu”, kad je spustite, držite neko vreme dole na samom dnu...
A. M.
