Kiša, kiša, kiša... pa opet kiša. Prolećne vode su često visoke, samim tim mutne i hladne, bez obzira što je bila sredina juna. Još kada se u obzir uzme i vetar koji zna da pošteno rashladi tek malo zagrejani površinski sloj, jasno je bilo da od kupanja neće biti ništa. Ali kupanje je najbolji način da se izmeri temperatura, pa je kolega iz čamca jednog sunčanog dana hrabro zaplivao - bio je naš “sonar sa termometrom”. “Brrr, ‘ladna je već na dva metra dubine” - govorio nam je.

Naravno da smo znali staro pravilo: “hladna voda - hladne boje; topla voda - tople boje”, pa smo za ribolov sredinom juna poneli najviše FT, GFR, Charteruse, kao i provokativne žuto/crvene dekore, ali napecao se ko je poneo i dovoljno “zimskih” boja.

Nije isto pecati u proleće na nekoj maloj, plitkoj vodi, koja se pre ugreje, i na dubokoj, velikoj vodi, čijoj masi nije moguće brzo znatnije podići temperaturu. Naročito ne ako je proleće kišno i vetrovito. Sunce uprži, ali u toku noći kiša; sunce peče, ali se ubrzo naoblači, ili dune vetar... Za jedan dan se promeni po tri godišnja doba.

Temperatura ali i providnost vode su stoga striktno uslovljavale ne samo taktiku pecanja, nego ponajviše boju varalice. A i smuđ je često menjao lokaciju - u istom danu pre podne je tu, ali popodne ni od korova. Jednog dana je tu, sutradan su tu - bandari! Jao onom ko bi bacio nešto crvenkasto ili oranž, bandari bi neverovatno agresivno udarali – ili bi štuke otkidale!

Nekoliko dana je nemilice pržilo a mi smo refleksno požurili za toplim (vrelim!) dekorima. Ulova slabo. Gotovo neverovatno zvuči podatak da je najmanje (ne računajući bandare) ulovljeno na moje Stormove favorite: Jigging Shad u FT dekoru i Rippin’ Shad boje GFR?! Bacali smo, bacali... pa postepeno prelazili na “šmućmuraste” boje, jer je i vreme bilo “šmućmurasto”.

Drugar je prvi s drečavih šedova prešao na Orkin šed-tvister neupadljivih boja i počeo solidno da lovi smuđeve. Povlačio je polako, kao kada pecamo na reci, sa povremenim trzajem. I mi smo posegnuli za Orkinim šed-tvisterima, ali smo i dalje mislili da je razlog u vibraciji a ne u boji, pa smo i dalje forsirali crveno/žuto ili žuto/zeleno. Onda smo probali sa još suptilnijim povlačenjem - Sirenama i dvorepim tvisterima - ali opet nikakvo cinculiranje nije donosilo značajnijih ulova, jer još nismo napipali pravu boju.. Bandar je žestoko nasrtao na crveno ali ne i smuđ. Smuđ je i dalje mrljavio...

Na jednom mestu, drugar je bacio čisto beli tvister - udarac! Onda drugi kolega mlečno beli šed - udarac! Ondak ja: na klasični Orkin crno/beli šed - smuđ! E, tek tada smo se opasuljili...

Koristio sam tog šeda, ali trebalo mi je nešto još “belije”, belo, bez ikakvih crvenih, žutih, crnih, zelenih detalja - obično (najobičnije) belo. Tačnije, ne mora baš mlečno belo, moglo je sedef belo, “pearl” belo, i belo sa srebrnim šljokicama. Belo, bez aplikacija, belo, nevino belo, ko kad ono devojčice idu u crkvu na “Prvu pričest” (izvinjavam se, nisam baš “redovan” vernik, ako sam pogrešio u nazivu tog čina). Sve u svemu, kopao sam po kutijama ne bih li pronašao nešto takvo. Imao sam dosta crno/belih silikonaca, ali samo dva silikonca “KKK” bela...

Bacim svog “zimskog favorita” - bam!

Opet... Opet bam!

U petnaestak hitaca desetak smuđeva! Ubrzo su na River 2 Sea (“Bottom Walker”, model od 12 cm i 28 g), smuđevi “šetaču po dnu” izbili “žive oči”. Ali iako ćorav on je i dalje lovio, lovio, i što je najčudnije, čak su ga i smuđarci duboko gutali bez mrljavljenja! Zato sam i uspeo da ga maksimalno iskoristim - izbili su mu oči, ali mu nisu rep otkinuli, jer su ga uvek fest gutali, “do guzice”, a nisu čupkali rep. To mi je bio jedini River 2 Sea, a kod kuće mi ih je ostala hrpa u dekoru “pearl” koje čuvam za oktobar i novembar. Joooj, toliko sam se nervirao da sam rešio da ubuduće nosim SVE sa sobom. Jer, ko nosi ne prosi! Ko ne nosi, u Bukurešt vozi!

Zato su drugari zapucali čak do Bukurešta, u potrazi za silikoncima bele boje. Ja sam za veće dubine imao jednog River 2 Sea, a za manje Storm Jigging Shad u dekoru “pearl” (jednu glavu sa tri tela) veličine 10 cm, težine 20 g. To je bilo sve što sam imao čisto belo, tj. “Kju Kluks Klan” belo.

Crno/bele Orke su donekle mogle da pomognu, ali je ipak tri dana smuđ skoro isključivo udarao na čisto bele silikonce – bilo koje fele!

Istina, bilo je ulova i na drugačije dekore, ali nekoliko dana napecao se onaj ko je forsirao belo! A najzagonetnije je to što je na belo udarao tri dana, tri sunčana dana?! Kad je bilo manje ili više oblačno, ili vetrovito, beli silikonci su se mogli zameniti i nekim drugim dekorima ali ko je i po takvom vremenu forsirao belo nije pogrešio.

Vrlo retko je silikonac bio skroz u ustima smuđa, pa čak i moj legendarni Storm Jigging Shad (za koga je poznato da je skoro uvek do kraja zgutan!), osim River 2 Sea koji bio “klopan sas sve kopčom”, ali mislim da je razlog tome moj način prezentacije - namotam brzo 5 okreta, silikonac se digne, onda pravim pauzu od čak 5-6 sekundi, da potone. I tu je caka - 28 g težak silikonac potone do dna a smuđ ga skoro s dna kupi. Vrlo retko na početku pauze, nego tek kada izbrojite do 6. Ko nije strpljiv i počne namotavanje pre vremena, ili makne smuđu ispred nosa silikonca, ili smuđ uspe samo da ga uhvati za rep. Znači: lovio sam striktno u propadanju!

River 2 Sea je idealan za lov striktno u propadanju, za pecanje pri ili na samom dnu. Uostalom, zato se i zove tako kako se zove, a naročito je efikasan kada ga, recimo, spuštate sa baira, tj. sa nekog platoa, sa 3 metra dubine svlačite ga u dubinu od 5, 6... metara. Tada UVEK bude žestok udarac (iako je zgutan u propadanju osetite!) i uvek je skroz u grlu smuđa. A to se odmah oseti po struganju zuba po pletenici - tada znam da je u grlu smuđu, pa i ne moram da žurim sa izvlačenjem.

Dešavalo se da smuđ proguta duboko i Orku šed-tvister ali smo uglavnom uspevali da ih žive i zdrave vratimo. Ipak, većina je uzimala traljavo, za vrh usta a ne skroz u grlo.

Kada je smuđ najbolje radio?

Na dva sata pred “kijamet”! Pred grmljavinu, pred nagli pad pritiska. To se desilo tri puta, a svaki put je smuđ radio “onako”, da bi, odjednom, u sat vremena pomahnitao, udarao je na sve i svašta, a potom bi stao...

Zatim bi se naglo naoblačilo, dunuo bi snažan vetar, i ko ne bi na vreme krenuo ka hotelu (“da probamo još po par zabačaja”), bio bi mokar ko miš - “storm” bi sastavio nebo i zemlju! E, tu i jeste problem: mnogo lakše bi bilo da je obratno - da radi PO prestanku nevremena, a ne ovako PRE, jer bi tada znali kad da krenemo. Ovako ukapiramo “zašto je baš tada radio” tek kad pokisnemo...

U tim “cugovima za pamćenje” je pecanje iz snova! Recimo, baš sam se na Stormove (koje sam iskritikavao u jednom od tekstova - ja reko ja i poreko!), slatko napecao! To su glavinjare InTense Swim Shad - 10 cm 25 g - i tada (u tom “cugu” pre oluje) bilo je svejedno koji dekor sam bacao: pink, oranž ili žut - udarao je sumanuto na sve! Na slici dole! Napadao jeste, ali duboko gutao nije. I tada, u “udarnom terminu”, opet se najboljim pokazao beli dekor!

Na kraju, da se razumemo: najveći smuđevi jesu upecani na “tvisterorepe ribe”, na Orke šed-tvistere i na Delalande Sandre), ali je najviše smuđeva ulovljeno na šedove i glavinjare (koje oblikom takođe liče na shad-ribice). Znači: Orka šed-tvister i Sandra - veći; šedovi i glavinjare - više! Pa sad, ko šta voli nek’ izvoli. Ja volijem da kontriram - češće, ali neko više voli da kontrira - žešće...

Bilo je to 7 nezaboravnih dana pecanja! I isto toliko dana testiranja, jer iskoristio sam priliku i da pecam voblerima, metalnim varalicama... da fest istestiram i Alexe i čak neke metalce, kao i par voblera kod nas malo manje poznatih. Ali o tome drugom prilikom, ovo je prvenstveno priča o dekorima za lov smuđa. Možda malo poduža, ali vrlo neobična, jer lovili smo na belo sredinom meseca juna...

Pored smuđeva, upecali smo i nebrojeno bandara - i to vrlo krupnih, ali ne na belo. Takođe, ko je koristio sajlicu (ja je nevolem, jer kad džigujem hoću da džigujem smuđa!), upecao je poprilično štuka. Ni one, takođe, nisu udarale na čisto belo...

Znam da će vam ova priča zvučati malo neuverljivo, ali marim baš - ko nije probao neka ne sudi! Jer, da li je iko od vas, ikada, pokušao da ga peca po danu, leti, i to još u podne - od 12 do 13 časova, po vrelom suncu? Sigurno niko, tačnije: retko ko. Većina čeka “večernji cug”, da za ladovinom “trkači” priđu obali - k nama, umesto da mi priđemo - k njima. E da, za to je neophodno imati čamac. A onda, iz njega, PROBAJTE OVAKO!

Zapamtite: leti je i smuđ vreo ko i sve ostalo! Radi još kako, a zimi ko i sve ribe - hladan, štedi energiju.

I treba neka bogatija voda, da bismo tek kada više (znatno više!) upecamo mogli da izvučemo validne zaključke i steknemo neka nova, tako dragocena, saznanja. Stoga moje “Priče sa jezera” čitajte kao štivo o načinu lova smuđa, pa ta saznanja primenite na vašoj vodi. Jer ne može da škodi! A ko zna, možda ponekad bude od koristi.

Dragan Jovanov Glod