Kada sam sa mog malenog digitalnog Epsona prešao na prvi veliki DSLR Canon bio sam ne malo iznenađen, da ne kažem razočaran – mališa je davao “oštrije” fotografije! Naravno, ja tada nisam znao da mali senzori ne mogu mnogo da utiču da odabir dubine oštrine, pa sam laički verovao, ko i većina početnika, da je najbitnija oštra slika. Međutim, ubrzo sam shvatio gde grešim, da je DOF izuzetno bitan. Šta je DOF?

Dubinska oštrina (engl. depth of field – skraćeno DOF) predstavlja udaljenost između najbliže i najdalje tačke koja na fotografiji izgleda oštro. Sve što se nalazi van polja dubinske oštrine (ispred najbliže oštre tačke ili iza najdalje oštre tačke) podleže određenom stepenu zamućenja. Što se objekat nalazi dalje od polja dubinske oštrine, to će on na fotografiji biti mutniji. Dubinska oštrina zavisi od međusobne udaljenosti objekata na fotografiji, fokusa i otvora blende. Čemu služi dubinska oštrina?

Zamislite da se nalazite na pijaci punoj sveta i šarenila, a želite da fotografišete neku osobu. Neminovno će se lice te osobe utopiti u šaroliku pozadinu. Međutim, vi želite da izdvojite određeno lice iz takve gužve. To ćete najbolje postići ako na fotografiji lice bude savršeno oštro, a pozadina zamućena.

Ili, ukoliko fotografišete niz predmeta koji se nalaze na različitim udaljenostima od vas, dubinska oštrina vam omogućava da izdvojite neke od njih. Oni predmeti koji se nalaze u polju dubinske oštrine biće oštri, dok će ostali biti zamućeni.

Kakav fotoaparat je potreban za dubinsku oštrinu?

Sa kompaktnim digitalnim fotoaparatima veoma malo možete da utičete na dubinsku oštrinu – ali donekle ipak možete. Poluprofesionalni aparati (prosumeri i jeftiniji "crop" DSLR) mogu da daju već veoma solidne rezultate, ali tek DSLR profesionalni FF aparati sa promenljivim (kvalitetnim i skupim!) objektivima su najbolji za poigravanje dubinskom oštrinom. Kolika dubinska oštrina nam je potrebna?

Malo polje dubinske oštrine znači da je oštar samo mali deo onoga što aparat vidi. Ovo nam je potrebno kada želimo da izdvojimo jedan predmet iz niza međusobno malo udaljenih predmeta. Veliko polje dubinske oštrine znači da je oštro gotovo sve što aparat vidi. Ovo koristimo kada slikamo pejzaže, čiji su delovi međusobno jako udaljeni, a želimo da sve bude oštro - i drveće nedaleko od nas i planina na horizontu.

Kako se postiže dubinska oštrina? DOF zavisi od tri faktora:

1) međusobna udaljenost objekata

2) žižna daljina objektiva (zum)

3) otvor blende

Što je neki drugi objekat bliže fokusiranom objektu, veća je šansa da će se nalaziti u polju dubinske oštrine, te da će i on biti oštar.

Što je zum veći, polje dubinske oštrine je kraće.

Što je blenda otvorenija (manji f-broj), polje dubinske oštrine je kraće (pliće).

Uoliko želimo kratko polje dubinske oštrine (izdvajamo jedan objekat, a sve ispred i iza njega je mutno) treba da:

1) što više otvorimo blendu,

2) što jače zumiramo taj objekat.

Ako želimo dugačko (duboko) polje dubinske oštrine (na fotografiji je sve oštro - prvi, drugi i treći plan) treba da:

1) što više zatvorimo blendu (što manji f-broj)

2) koristimo što manji zum.

Nisam želeo previše da vas gnjavim fizikom, tek ovoliko je dovoljno da znate. A sad da malo više pažnje posvetimo fotografiji u ribolovu, a tu se javlja jedan nepremostiv problem. Naime, mnogi žele da im ulovljena riba izgleda što veća, a uglavnom imaju compact aparat(ić)e, gde je (pre)veliko polje dubinske oštrine neminovnost. Još, ko za inat, bez obzira koliko otvorimo blendu mnogo ne pomaže – jer slikamo ulov širokouganim objektivom iz blizine, a ne zumom iz daljine. I tada se, recimo, dobije ovo – sve oštro, ali krov čamca iza ribolovca ko da je neki beli šešir na njegovoj glavi. Eto tipičnog primera oštre slike ali loše kadrirane i snimljene.

Naravno, sa DSLR i kvalitetnim objektivom može se zamutiti pozadina i kada se fotografiše iz blizine a losos isturi.

Ipak, ovako je najlepše: otvorena blenda i zoom pa je pozadina zamućena a ribolovac i riba oštri, istaknuti. Zamislite da je sve oštro, ko na prvom primeru – onda bi one grane na obali izgledale ko da su rogovi na ribolovčevoj glavi.

No, ipak se može načiniti lepa fotografija i kada je objekat blizu objektiva malim sokoćalom - jeftinim kompaktom. Recimo na uvodnoj fotografiji moj drugar Max drži šarana od 23 kilograma, a na slici izgleda da ima bar 33 – ali u ovom slučaju pomogla je magla koja je zamutila pozadinu, plus je dobar kadar, nema u pozadini objekata da odvlače pogled sa prvog plana – šarana.

Ovaj primer je još bolji: uslikano u sumrak, u kontra svetlu, blicem. Blic je tu glavni faktor, osvetlio je i tako izdvojio prvi plan, a pozadina je ostala u tami.

Lepota zamućene pozadine (bokeh) zavisi opet od nekoliko faktora, broja listića u objektivu… ali to je već druga tema, više za profesionalce nego amatere.

Da zaključimo: Bilo koji aparat da koristite, ako slikate pejzaž, ili goste oko rođendanske torte. ili… koristite širokougaoni objektiv (bez zuma) o zavrnite blendu – biće sve oštro. Ukoliko fotografišete portret, suprugu, majku, dete… koristite zum (50mm najmanje, ali bolje više, 80-100mm) i otvorite blendu – biće lice oštro, a pozadina zamućena. Ako pak slikate trofejni ulov, prvo ga upecajte…

A da biste ga ulovili – čitajte Trofej, da biste ga uslikali – opet čitajte Trofej.

Dragan Jovanov Glod