Pišemo i govorimo o fotografiji, fotografskoj opremi, ali malo pažnje smo do sada obraćali na jednu "sitnicu", bez koje, uslovno govoreći, nema digitalne fotografije! To je memorijska kartica, koju često zovu i "digitalni film". Odmah na početku teksta dozvolite mi jedan savet: bez obzira da li vas fotografija zanima ili ne, savetujem da pročitate tekst do kraja, jer ovde neće biti reči o teoriji fotografije, tehnikama snimanja ili foto aparatima. Govorićemo o memoriskim karticama, koje danas sigurno svi posedujemo u foto aparatima, mobilnim telefonima, tabletima, MP3 plejerima... Memorijska kartica je nezaobilazni deo opreme, na koji treba obratiti posebnu pažnju, pa evo nekih praktičnih saveta kako da izvučemo maksimum iz nje. Memorijske kartice se danas prave u različitim oblicima - formatima i memorijskim kapacitetima. U uputstvu za Vaš uređaj uvek piše koji tip kartice treba koristiti.
Takođe, neke kartice su jeftinije, druge su skuplje, a to zavisi od kvaliteta izrade, memorijskog kapaciteta, brzine, itd. Krenimo od brzine memorijske kartice. Kod svake memorijske kartice razlikujemo brzinu čitanja (read speed) i brzinu upisivanja (write speed). Brzina čitanja u osnovi opisuje kojom brzinom se čitaju podaci sa kartice, tj. koliko će brz biti transfer podataka sa kartice na kompjuter. Kod brže kartice ovaj proces će trajati kraće.
Brzina upisivanja je suštinski značajnija i tu treba obratiti pažnju na to koju karticu bi trebali da upotrebimo. Ako se bavite akcionom (sportskom) fotografijom, ili pravite video zapise u HD rezoluciji, onda je brzina upisivanja izuzetno važna, kako bi podaci bili učitani pre nego što počne učitavanje novi podataka. Ako na primer fotografišete u burst (rafalnom) modu, onda je najvažnije da podaci budu brzo upisani. Isto važi i kod snimanja video sadržaja, gde se radi o ogromnim fajlovima i velikom količinom podataka koje treba što brže smestiti na karticu.
Ipak, za uobičajene amaterske potrebe, nema potrebe trčati za super brzim karticama, jer je razlika u ceni značajna, a efekti relativno mali. Napominjem, ovo važi samo za amaterske potrebe. Dovoljno je kupiti standardnu karticu poznatog proizvođača, kao što su na pr. SanDisk, Kingston, Kingmax, Lexar itd.
Naravno, napredni amateri ili profesionalci, mogu birati šta im treba u zavisnosti od potreba i situacije. Na svakoj memoriskoj kartici uvek su navedeni svi bitni podaci, kao što su tip, kapacitet i brzina, pa je snalaženje lako.
Za amaterske potrebe kapcitet od 1-8 GB je savim dovoljan, ali ako snimate HD video, onda nije loše razmisliti o većem kapacitetu, od 16 pa čak do 64 GB. Proizvođači uglavnom na pakovanju navode približnu količinu fotografija ili muzike koju možete smestiti na karticu određenog kapaciteta.
Memorijska kartica nema pokretnih niti mehaničkih delova, podaci se smeštaju na flash memorijski modul, što značajno doprinosi njihovoj pouzdanosti i dugotrajnosti.
Međutim treba znati da kartice ne mogu trajati večno, već da imaju svoj vek trajanja i maksimalni broj upisa. Na sreću, dobra kartica može trajati godinama, pa ovo nije neki veliki nedostatak. Savremene memorijske kartice imaju okvirni rok trajanja 8-10 godina, mada neki proizvođači tvrde da njihove kartice mogu izdržati čak 1.000.000 sati, tj. oko 115 godina. Naravno, za naše potrebe ove brojke nemaju puno značaja. Čitao sam, čak o slučajevima kada je kartica bivala slučajno oprana sa vešom i da je posle ovakvog "tretmana" i sušenja, najnormalnije radila! Međutim, da bismo iz naše kartice izvukli maksimum, trebali bismo se pridržavati nekih pravila prilikom njihove upotrebe.
Kao prvo, steknite naviku da odmah po završenom fotografisanju, prebacite fotografije na Vaš računar. To možete raditi direktnim povezivanjem aparata sa kompjuterom, ili stavljanjem kartice u čitač memorijskih kartica. Ovo rade svi vodeći forografi, pa nema razloga da i mi ne uradimo isto. Prednosti ovog postupka su brojne, ali najbitnije je da svoje vredne podatke imamo sačuvane, u slučaju iznenadnog otkazivanja kartice (i to se dešava, zar ne?)
Dalje, izbegavajte brisanje fotografija sa kartice dok slikate, to jest u foto aparatu. Brisanje podataka prosto "jede" bateriju, a takođe, veoma često se desi da fotografija koja na malom displeju aparata deluje neupotrebljivo, može posle pregledanja na velikom monitoru da se dotera dovoljno dobro u kompjuteru, pa je šteta odbaciti je. Isto tako, možda ćete nekad greškom izbrisati fotografiju koju niste ni želeli da izbrišete. Zato bi moj savet bio: prebacite sve fotografije na Vaš kompjuter, pa onda natenane pregledajte i birajte!
Drugo i možda najvažnije pravilo je da redovno formatirate Vašu memorijsku karticu. Ovo će produžiti njen vek trajanja i osvežiti je! Formatiranje je postupak čišćenja i uklanjanja digitalnih "otpadaka" ili "repova", koji ostaju na kartici tokom upotrebe. Ovde treba reći da brisanje i formatiranje nisu isto. Obično brisanje ostavlja za sobom određene podatke, koji se mogu izbrisati samo formatiranjem kartice. Formatiranje radite samo onda kada ste sve bitne fotografije već bekapovali. tj. sačuvali, jer će svi podaci sa kartice biti trajno uklonjeni!
Važno: nikada nemojte formatirati karticu pod Windows-om! Windows koristi drugačiji sistem brisanja, upisivanja i formatiranja podataka nego aparat, pa će Vaša kartica možda postati neupotrebljiva! Zato, formatiranje uvek radite u fotoaparatu. Neki fotografi praktikuju formatiranje posle svake foto-seanse, ali za amaterske uslove, dovoljno je to činiti posle svakog petog ili šestog slikanja.
I na kraju, uvek imajte pri sebi rezervnu memorijsku karticu! Može se desiti da Vam kartica slučajno otkaže baš u sred slikanja, ali ako imate rezervnu, ubacite je i nastavite normalno sa radom! Takođe, karticu čuvajte u njenoj plasičnoj kutijici, ne držite je na direktnom suncu i trajaće Vam dugo i pouzdano.
Naravno, sve gore navedeno važi i prilkom korišćenja kartice u druge svrhe: čuvanje muzike, video zapisa, pa i ostalih vrsta digitalnih formata. Sva dodatna pitanja možete postaviti u komentarima ispod ovog teksta, ili na našem forumu. Takođe možete izneti i svoja iskustva ili komentarisati.
Vladimir Jovicki Jovis
