Gotovo ko po pravilu dešava se da mi tekstovi bivaju dosta lajkovani, ali veoma retko podeljeni (šerovani), pa čak i ako se u samom tekstu sprdam s apsurdnim lajkovanjem?! Istina, obično tek u post skriptumu zamolim da, ukoliko im se dopada, tekst linkuju na svoj Fejsbuk profil, da ga podele, a da ga ne lajkuju. Međutim, većina lajkera ne čita, ili bar ne do kraja, jer ih smara. U to sam ubeđen, pošto ne mogu poverovati da poštovaoci mog lika i dela toliko brzo čitaju da tek što postavim tekst već kroz par sekundi osvanu lajkovi?! Ili me toliko cene da ne moraju ni da čitaju – bilo šta da sam napisao njima se sviđa. Pa što onda da čitaju...

Ali zbog čega onda pišem, ukoliko se ne čita?! E, ko pročita do kraja saznaće. Ko lajkuje pre vremena – neće!

Ja mislim da su i Fejsbuk i lajkovanje perfidno osmišljeni da bi nas uništili. Umirili, utišali da ne dižemo buku, da ne talasamo, demonstriramo, štrajkujemo... da se ne bunimo – nego da ćutimo i trpimo. Jer lajkujemo i ispraznimo se. Umirili smo dušu, očistili savest što ništa konkretno nismo uradili ili promenili, napravili, stvorili...

Recimo, prilično često na svoj profil postavim (linkujem, šerujem) nečiji tekst koji vredi, u želji da ga što veća internet populacija vidi. Ali avaj, bude par lajkova i tek po neki put daljeg deljenja. U vrh glave dva. Ali ako ledenica padne na glavu ministra, to podele stotine hiljade a lajkuju milioni. I onda, skrolujete naslovnu Fejsa a svaki drugi „prijatelj“ postavio isto. Postavljaju link s YouTube-a iako smo to videli bezbroj puta na televiziji.

Da biste s Fejsbuka dobijali kakve-takve informacije koje iole vrede – birajte prijatelje. Birajte one koji postavljaju kvalitetne tekstove i fotografije. Inače, ne pazite li, zatrpaće vas ispraznim sadržajima. A vama Fejs koristi da biste nešto smisleno pročitali, nešto naučili, a ne da vam linkuju pesmu: „pukla sam kompletno, sve je turbulentno“, koja bi, da je pameti, imala 9 pogleda – a ne 9 miliona!

Naravno, logično je da vam iskaču autiči, ili ribe – ukoliko ste kolekcionar replika automobila i ribolovac. To je očekivano. Ali zanimljivije je ako se i prokomentariše ono što vas je zaintrigiralo. Eh, samo da se ne mora kuckati po tastaturi, a to mnoge „prijatelje“ smara, pa udare lajk – tek da znamo da su živi. Svakako, pravi Prijatelji će deliti i(li) komentarisati – jer su do kraja pročitali. Samo koliko imate takvih?   

„Ako želite da svojim aktivnostima na društvenim mrežama ostvarite realno povećanje vidljivosti i/ili uticaja, mnogo je mudrije pažljivo odabirati manji broj kvalitetnijih sadržaja za deljenje po vašim kriterijumima koji će vlasnicima sajtova/blogova/naloga na društvenim mrežama doneti realnu posećenost od strane vaših pratilaca. Vaši pratioci će vas sve više ceniti ako im predstavljate/priređujete sve njima interesantnije sadržaje, i na taj način ćete uticati na povećanje poverenja vaših pratilaca/prijatelja u vas. Ako želite realno da pomognete onima čiji vam se statusi dopadaju – nemojte statuse lajkovati, već ih podelite sa svojom ciljnom grupom, veći ćete efekat postići.“ – tako piše Dragan Varagić u tekstu „Šta je ekstremno lajkovanje“, a ja eto nisam tekst lajkovao - iako mi se sviđa - nego sam ga datim linkom podelio.

Naravno, svestan sam da će i ovaj tekst biti lajkovan ali ne i deljen, ali sam ga ipak objavio. Jer vi lajkujete da biste se ispraznili, a ja iz istih razloga pišem. Bez obzira što me od silnog lajkovanja... bole ramena!

Dragan Jovanov Glod