Da li se isplati reklama na internetu? Nikako! Posebno ne plaćena. Mnogo je isplativije besplatno švercovanje na Fejsbuku, ili lukavo reklamiranje ispod žita po forumima. Na sajtovima nikako, a posebno je neisplativo na portalima. Jer kad je džabe i paprika je slatka – stoga smo ovde gde smo. Samo ljutnja i ogorčenost na sve strane. Zato se upitajmo da li je baš svaka paprika slatka i kad je besplatna? Hajde da malo to pojasnimo, možda nešto i naučimo, razjasnimo pa progledamo. I čokoladu napokon kupimo.
Poseta (čitanost, gledanost, slušanost)! Od svega najvažniji parametar je koliko njih vidi reklamu (oglas). A vidi malo. Čak i na Fejsbuku.
Recimo da je grupa od 25 hiljada članova. Da li možete poslati poruku istovremeno na 25.000 adresa? Ne možete! Jedino možete da postavite oglas u grupi. Od njih svih videća ga njih 25, maksimalno. A 25.000 članova?! Kako to, bre.
Evo kako: što je veća grupa vidljivost je manja, jer svi tovare – vaš oglas potone pod smeće, (skoro) niko ga videti neće. Jedino da ga otrpate nekim nesuvislim komentarom, ili smajlijem, pa ga tako nanovo dignete iz mrtvih, i opet postavite na vrh. Samo što isto to rade i svi ostali članovi, njih 24.999, tj. oni koji su trenutno na Fejsu u grupi. Čim zalepite smajlija ubiju ga ostali svojim komentarima na drugoj temi. A vi živite u zabludi da ste zeznuli Fejs i napravili biznis. Ajde?!
Internet pretraživači vide forume. Ali ne vide ni Fejs-grupe ni Fejs-profile - čak ni Firefox Mozzile. Ma ni Google Chrome. Stoga su forumi rangirani, a vaši profili i grupe... nigde. Za internet ne postojite. Za bisnis-internet, tačnije.
Ali i poseta forumima je varljiva kategorija. Iako je dnevno ulaza mnogo, vidljivost vašeg oglasa (pa još skrivenog ispod žita) je mala – jer je malo onih koji to već nisu videli. Gužva po forumima koji imaju mnogo registrovanih posetilaca je, realno, varljiva – uglavnom je stvaraju jedni te isti koji smaraju. A priča se ponavlja ko i sa Fejs-grupama – smajlijima se tema osvežava. No, bar Google vidi naslov vaše teme, pa vas možda neko i pronađe... na 128 strani Google-a, ukolko dovoljno strpljivo „guglate“.
Znači, baner na forumu se isplati ukoliko nije skup a, forum posećen. Videće ga, ako je forum otvoren i za neregistrovane, mnogi. Istina, uglavnom jedni te isti (a vama je cilj da vas vide i drugi). Videti, ali i moći pronaći temu tipa: „Valja li Saltiga“ jer će Google na toj i toj strani objaviti i vaš naslov, tj. pitanje – ako ste registrovani. Međutim, da to upitate na svom profilu odgovoriće vam... niko. Ili ni toliko. A u grupi je odgovor, još dok su ga pisali, već potonuo u bestragiju. Potisnulo ga novo pitanje, ili je iskočio smajli na trećoj temi...
Fejsbuk je opaka „institucija“, osmišljena da vas drži u zabludi – a pare zarađuju od reklame. Plaćene! Pa i kad imate stranicu – slaba vajda, ako ste mali. Ukoliko ste moćna kompanija pa imate 45.000 lajkova, ko recimo OVA firma, tek tada je isplativo koristi Fejsbuk. Jer će vašu novu (oba)v(ij)est videti, potencijalno, njih toliko. U stvarnosti, neuporedivo manje! Ali zapamtite: Google vidi sve objave (naslove) na stranici, pa će onaj ko traži, recimo, Revell avione na sklapanje dobiti smernice gde da ih kupi. Tako će čak i oni koji nisu lajkovali stranicu to videti, pa i oni koji nisu na Facebook registrovani. Jer Google je neuporedivo moćniji od Facebooka.
Ipak, za džabe nema ni kod babe, a besplatan sir je jedino onaj u mišolovci. Pošto vi, poštovani čitaoci i naši posetioci, niste miševi, čitajte dalje:
Sajtovi! Gle čuda, pa oni imaju najmanju posetu. Jeste, tačno je, ali njih vidi i Google i svi ostali, pa ukoliko ukucate: „keramičke pločice“ Google će vam iz cuga izlistati sve koji ih prodaju, odnosno imaju sajtove. I poređati po rangu, tj. po poseti. Jer je logično da najpoznatija firma u branši ima i najviše posetilaca. Naravno, ukoliko platite Google će vas postaviti pri vrhu stranice iako niste kompanija nego radionica. Stoga je mala poseta sajtu varljiv podatak - ne očekujete li valjda da će sajt proizvođača keramičkih pločica biti enormno posećen. Ali to i nije cilj – sajtovi su prvenstvo elektronski katalog ili vizit karta proizvođača ili prodavca, namenjen uskoj – ali strogo ciljnoj – grupi. Pa kome treba, recimo, set-top box naći će ga. Stoga sajtovi velikih trgovačkih firmi često imaju i reklame – plaćene banere proizvođača. Ali iz branše. Jer koja svrha da reklamirate Shimano na sajtu nekog velikog prodavca elektronike. Naravno, što je kompanija poznatija i sajt je posećeniji a reklama skuplja. Ali najskuplji je baner na portalima!
Portali su „mega sajtovi“ o svemu i svačemu, koji imaju veliku posetu. Jer u njih zaviruju brojni posetioci koje zanima politika, sport, vremenska prognoza, kursna lista, tv program, estrada, pikantne vesti iz nesvesti itd. I što je sekcija posećenija (recimo „sport“) reklama je skuplja, a od cene banera na naslovnoj otpadaju uši!
Srećom, uže specijalizovani veliki sajtovi, svojevrsni mini-portali, koji gađaju određene ciljne grupe ali i šire, pristupačniji su a cene podnošljivije. Recimo oni o automobilizmu su dobar razlog da platite oglas ukoliko prodajete-kupujete kola, ili baner ako ste automehaničar. Džabe vam i sajt vaše zanatske radionice i to što ste dobar a jeftin majstor ukoliko ne znaju za vas.
Ali da se vratim na početak priče: nemojte da vas zavara Facebook! Daću vam konkretan podatak da biste bolje razumeli. Recimo ova stranica na Fejsbuku ima malo lajkova (ukoliko vam nije mrsko kliknite na link i lajkujte je – vaš jajk vas ne košta ništa ali nama time pomažete – hvala!). Šta to praktično znači? Pa da www.trofej.info ne čitaju samo oni koji su registrovani na Fejsbuk nego mnogi drugi, jer je portal za godinu dana posetilo preko 105.000 jedinstvenih posetilaca. Znači, sto hiljada različitih ljudi koji su minimum dva puta ušli (naravno, desetine hiljada je onih koji ulaze redovno, a na hiljade svakodnevno). Ali i da su samo jednom ušli na naslovnu ili na neki linkovan tekst videli bi... šta? Ono što i treba videti! Čak i nije bitno toliko koliko njih je kliknulo na baner, jer odavno sam klik više nije jedino merilo. Svrha banera je da logotip (kompanije, firme, prodavnice, radionice...) što više i što češće viđate, tako da ćete jednom otići na Srebrno jezero čak i ukoliko nikad niste kliknuli na baner a to je prvenstven cilj reklame – da vam uđe u podsvest! Zato je bolje da vas vidi 100.000 različitih posetilaca makar i jednom, nego hiljadu ili dve jednih te istih forumaša, ili njih stotinjak s fejsbuk-grupe, svakodnevno. Jedino ukoliko do besvesti dižete temu možda vidi i hiljadu – preostalih 24.000 članova grupe neće nikad ma koliko besomučno pokušavali. Jer Facebook živi od plaćene reklame, stoga je koncipiran tako da svaka vest stoji beskrajno dugo jedino ukoliko je ne vidi niko. Malo karikiram, ali je u suštini tako.
Nažalost, Facebook je mogućnošću da svako napravi nalog i(li) otvori grupu (tj. praktično napravi sopstveni „mini-sajt“), prilično ugušio forume. Jednostavno, ljudi napišu na svom profilu ono što im je na srcu, ili polemišu u grupi, živeći u iluziji da su obavestili javnost. No, ukoliko i nije efikasno jeste lekovito – ko neki ventil za pražnjenje: bolje profil nego bensedin. Javnost nije videla vest, ali je umirila savest.
Administrator
P.S. Tekst sam napisao isprovociran brojnim pozivima za prijateljstvo i ubacivanjem (bez pitanja i mog odobrenja) u razne grupe, čija je suština u većini slučajeva (samo)reklama. Ipak Facebook može biti koristan i pored svega, recimo za pronalaženje starih prijatelja i sticanje novih, ili kad članstvom u grupi postanete kolega s istomišljenicima. Posebno je važna tolerancija ali i strogo sankcionisanje u brojnim grupama, jer u protivnom Fejsbuk postaje užasno zamoran.
