Mnogi ne znaju ko je Marcello Gandini, iako su se divili bar nekoj njegovoj kreaciji. Eh, da je pravde, njegovo ime bilo bi poznato ne baš kao Encevo, ali sigurno ne bi bilo zapostavljeno. Jer ako je neko proglašen za dizajnera veka, red je da se zna za njega. Uostalom, evo samo nekih njegovih automobila lepotana, koji su gotovo svi redom ušli u anale dizajna četvorotočkaša: Alfa Romeo Montreal, Alfa Romeo 33 Carabo, Bugatti EB110, De Tomaso Pantera, Ferrari Dino 308GT4, Fiat X1/9, čitav niz starih Lamborginija: Countach, Diablo, Espada, Jarama, Urraco… pa Lancia Stratos, Maserati Khamsin, Ghibli, Shamal… I čak Renault 5 Turbo! Pa kud ćete više, a bilo ih je još oho-ho. No, i da ništa drugo nije stvorio nego da je jedino Miuru kreirao bilo bi sasvim dovoljno. Jer se dalje ne može, to je vrh vrhova u dizajnu sportskih dvoseda i dan danas. Ko to ne shvata nema ukusa!

Miura se pojavila na Ženevskom salonu 1966. a ja sam zanemeo kad sam je prvi put video. Uostalom, eto vam fotki pa uzdišite. Pre nekoliko godina je Miuru na mom desktopu velikog monitora ugledao jedan znatno mlađi drugar koji vozi rasne džipove. Nikad je nije niti video niti čuo za nju sve do tada, a kad je ugledao fotografiju žute lepotice (s boka snimljene, gde do izražaja dolaze elegantne linije i skladne proporcije) zapanjeno je zavapio: “šta je ovo, bre, ko to vozi?!” Miura čoveče, Lamborghini Miura iz daleke 1966. godine, a voze… odlikaši!!

Napravljeno ih je svega 764 u tri slične, skoro iste, verzije: P400, P400S, P400SV, a evo ih po godinama: 1966-68. 275 primeraka, 1968–71. 338 i 1971–73. 150. Sve Miure su bili dvosedi sa V12 motorom od 4 litra u sredini, tj. iza sedišta, odnosno ispred zadnje osovine. Eto, Miura 700 i nešto komada, a Jaguara E preko 70 hiljada primeraka – dva najlepša drumska sportska automobila svih vremena, jer su Ford GT40 ili Ferrari 330P4 ipak pre bili trkački dvosedi nego sportski automobili, prototipovi namenski za Le Man konstruisani. Eto, nekad su i trkački automobili bili lepi i elegantni, a pogledajte našta sada liče LM monstrumi.

Da ne bude zabune, nema ružne Miure! Lepa je zelena a još lepša crvena, najlepša je narandžasta ali lepa u p. m. je žuta! Jer ako Ferrari mora biti crven, Jaguar zelen, Miura obavezno treba biti žuta! Lepa je i bela, donekle i plava, ali od žute boli glava. Takvu smo vam već predstavili, Miura u razmeri 1:24 a sada evo jedne u razmeri 1:43 koju svako može da ima jer nije skupa i ima je svuda. A predstavićemo je i u razmeri 1:18 jer je Miura božanstvo među automobilima i mora je posedovati svaki kolekcionar replika.  

Moj omiljeni model je P400 iz 1966. godine, prva i po meni najlepša Miura. Neću se više upuštati u tehničke parametre, nego samo u uočljive vizuelne razlike, jer je ovo rubrika za kolekcionare. Replika ima svakakvih, u svim razmerama, ali je neverovano malo te prve serije Miure.

Serija Lamborhini Miura P400S iz ’68. je i napred i nazad ista kao P400, samo ima hromirane a ne crne lajsne oko stakala. Serija P400SV iz ’71. ima takođe lajsne od hroma (meni su one previše upadljive, hromirane mi nekako štrče), ali su izmenjena i prednja i zadnja signalna svetla, a farovi su bez trepavica?! I gle čuda, baš te SV ima najviše među replikama?! Eto na slikama ispod sve tri verzije pa vidite, a na fotografijama iznad vidite obe varijante prednjeg kraja, sa i bez trepavica, i sa različitim signalim svetlima – žuta P400, odnosno 400S i oranž P400SV.

Serije P400S praktično i nema među replikama iako ih je najviše napravljeno, ali P400SV proizvode svi, iako ih je bilo najmanje: recimo DelPrado (crvena), IXO (sa podignitim farovima u više boja), Minichamp i AutoArt u više kolora itd, ali ja želim Miuru P400 iz 1966. I to žutu! Ne ni oker-žutu, ne ni limun-žutu, nego žutu! Srećom, baš takva je bila izdata u ediciji DelPrado (na slikama ispod).

Replika je jeftina, ali odlična! Daleko najbolje urađena iz čitave DelPradove edicije “Legendarnih automobila”! Proporcije tačne, boja kvalitetna i prava nijansa(!), farovi imaju “trepavice”, zadnja svetla su od plastike a ne samo drugačije obojena, felne točkova detaljne, prednja signalna svetla nisu baš toliko precizno urađena ali jesu tačna po obliku. Najveći nedostatak je što nema otvora na usisnicima za vazduh na podu ispred zadnjih točkova, ali nije otvor ni na recimo 3 puta skupljoj Minichams Miuri SV. Stoga ja docrtam crnim rupu i to je to. Pa šta bi još hteli od replike za 15-ak evra (bez poštarine)?. Bez carine još i može, ali bez ptt troškova ne. Uostalom, i nema druge Miure iz ’66. osim nje. Isporučuje se na plastičnom postolju u blisteru, ali ko želi može da je postavi na neku dioramu. Ja sam je parkirao na makadam ispred žardinjere na parking hotelskog kazina.

Ne, nije greška – zaista nema retrovizore. Bilo ih je i sa ogledalima i bez njih, tada je bilo dovoljno jedno u kabini. Uostalom, retrovizori bi samo unakazali savršenstvo dizajna, štrčali bi i kvarili fenomenalno elegantne linije i skladne proporcije. A i carinici na BG pošti nemaju šta da otkinu, pošto nema ogledala.

E sad, toliko volim taj Lamborghini (izgovara se: Lamborgini a ne Lambordžini!) da bi bilo lepo imati sve tri verzije Miure. Samo kako, kad druge serije nema, a ova AutoArtova P400SV košta 100 evra! No, kako se poklonu u zube ne gleda, marim baš što nije žuta. Sad samo još da mi je neko pokloni, hehehe. Samo zašto opet SV Miura, bez “trepavica” oko farova – pa nije valjda za AA priblem napraviti “trepke” kad se već sve otvara.

Stoga vam nema druge – kupite DelPradovu žutu pa uživajte. Ili kupite dve iste, pa od druge napravite verziju S – docrtajte srebrom bojom lajsne oko stakala a nazad dopišite jedno “S” (stoga ima toliko fotografija, pogledajte pa doradite). Tada imate obe verzije, a za male pare. No, ukoliko vam je AutoArtova SV preskupa, imate i ove dve (iznad), znatno jeftinije: Ixo sa podignutim farovima, ili Minichamp azurnu, za samo tridesetak evrića.

Ali ako vam je DelPrado “ispod časti” a želite Miuru P400 iz 1966. sa “trepavicima na očima”, ima je još ponegde, ali za 50 evra - bez poštarine! I to neka bezvezno plava, a opet bez otvorenih usisnika?! Jeste to Minichamps bre, ali mnogo je kume. Kada pogledate sajtove videćete da je u ponudi daleko najmanje žutih Miura. Stoga ovoliko fotografija, da se uverite da je DelPrado edicija najoptimalnija solucija.

Kolekcionar