O ukusima se ne raspravlja, i tačka - svako sakuplja šta želi. Naravno, svi bi mi želeli što više koje čega, ali mora se početi od nečega. Recimo, po meni, bez obzira na različite ukuse, svaki iole ozbiljniji kolekcionar replika morao bi da ima sledeće modele u svojoj kolekciji – prvo tri superautomobila, sličnih godina i cene i ljutih konkurenata, i naravno - Enco:

1. McLaren F1

2. Ferrari F50

3. Porsche Carrera GT

4. Ferrari Enzo

Potom, tri stare legende, tri najlepša automobila svih vremena, plus naravno – GTO.

5 Lamborghini Miura

6. Ford GT40

7. Jaguar E.Type – coupe ili cabriolet svejedno, ali jedan obavezno.

8. Ferrari 250 GTO

Zatim, legendu nad legendama, Porsche 911. E sad koji ... od volje vam dragi moji. Ja ih volim sve, i brojne Carrere i Turbo, i običan 911S. Ipak, moj izbor neka bude jedan ali vredan, stari, jedini, neponovljivi, prvi Porše Turbo.

Naravno i neki Lamborghini, Aston Martin, Maserati. Od volje vam. Moj izbor je:

9. Porsche 911 Turbo (930)

10. Lamborghini Countach – posle Miure najveća Lamborghini legenda.

Eto, nije ni mnogo a ni skupo. Od ovih 10 ja imam trenutno 8. Još dva i dosta – mirna Bačka. Zatim opet kupujem formule! A vi, kolege i drugari, prvo trošite pare na „fiću“ od 700 dinara za kojeg, da ne piše, niko živi ne bi pogodio da je Zastava 750. Zastava 101, Lada, Yugo, Golf... sve to je ok – ali ako možete da imate rasne lepotice zašto samo sakupljati „rugobe“.

Izvinite i oprostite, ja sam neobjektivan i pristrasan jer nikako ne mogu da shvatim da je neko kolekcionar replika automobila a da nema nijedan jedini Ferrari ili Lamborghini. Naravno, moj predlog nemojte uzimati zdravo za gotovo, a ni redosled, možete kolekciju dopuniti i nekom Mangustom, Monteverdijem, BMW-om M1, Ferarijem 512BB, ili... Ma ima toga toliko da ja nikako ne stižem da kupujem i obične legende – kultne automobile socijalizma, pored ovih iz kapitalizma.

Uostalom, koliko vidim, među kolekcionarima aviona najtraženije su makete Migova, Suhoja, Tomceta. Zamislite kolekciju aviona bez Spitfajera i Meseršmita, bez Miga 21 i Fantoma, Miraža III. Stoga mi je nelogično da sakupljate najbolje i najslavnije avione a najgore automobile.

Eto, ja sakupljem najbolje. Ne najbolje replike, nego najslavnije modele. Za najbolje nemam para, pa kupujem jeftinije. No to sam u OVOM tekstu već opisao. Ali sam i obećao da ću prikazati sitne ali bitne intervencije, posle kojih svaka maketa deluje ozbiljnije. Pa evo:

Pogledajte pažljivije jednog od mojih ljubimaca, Porsche 911 Turbo, iz edicije Del Prado. Model ko i svaki jeftin model, mnogo nedostataka, ali za desetak i koji evro više ne može se previše. A za mene je to kultni Porsche! Stoga sam mu crnom bojom obojio usisnik za vazduh ispod šoferšajbne. Samo toliko, crna crta, ali sad već izgleda prirodnije (na prvoj slici gore).

Ovo iznad je Lamborghini Miura PMA Minichamps od 60 evra a ispod nje Miura Del Prado 3 puta jeftinija. Verujte, PMA jeste bolja... ali nikako ne tri puta. A ni ona nema otvor na usisnicim dole ispod vrata, ispred zadnjih točkova. E, ja sam na Del Prado modelu otvore nacrtao. Kada ih uporedite, PMA jeste kvalitetnije urađena, ali tek za nijansu. Recimo da je 20-25% bolja. Dobro, Jovis će reći 50% a Luka da je duplo bolji Minichams. Ali je ta Miura skuplja 300 posto. Ima bolje urađene usisnike za vazduh iznad vrata i skoro ništa više – sve ostalo je prilično slično.

Evo još jedne legende, jeftin McLaren F1 iz edicije Supercas Deagostini i mnogo skuplji McL F1 poznatog proizvođača Minichamps. Prvo ide fotografija sirovog originalnog Deagostinija, potom moja docrtana verzija, i onda Minichamps replika. Dobro pogledajte, pa se upitajte zašto da 3 ili 5 puta više platite...

Posebno me iritira ne samo to što skupi Minichams nema otvore na bokovima iza prednjih točkova, nego čak ni ofarbane! A neuporedivo lepše izgleda i verodostojnije replika deluje kad bi se bar crnelo, imitiralo rupe. Stoga sam otvore nacrtao, ali docrtao i otvore na krovu i ispred šoferšajbne - kakve Minichamps ima - tako da sada moj McLaren već liči na neku ozbiljniju repliku, a s „rupama“ na boku može da prođe i ko neki „sirotinjski Autoart“.

Eto, to su za mene čari ovog hobija: da od babe napravim devojku – a da babu malo platim. To je jedini način da oformim solidnu kolekciju replika automobila iz mojih snova. A ko ima više svaka čast – neka snove kupi.

Samo, na kraju sve na isto izađe – svrha ovog lepog hobija je uživanje, opuštanje i beg u mikro svet minijatura. A ni Minichamps ni Autort neće vas brže u to sklonište odvesti, jer bez obzira na cenu Deagostini McLaren nije sporiji, niti je Del Prado Miura ružnija.

I na kraju najvažnije: sve modele u kutije! Jer tako svaka replika deluje luksuznije.

Matori dečak