Eh, da sam bio pametan (i) kad sam bio mlad gde bi mi bio kraj. Ali iskustvo se stiče (s) godinama, a imunitet na izvikane brendove dolazi znatno kasnije – kad počneš više da ceniš svoj teško zarađeni dinar i, posebno, sopstveno znanje, a sve manje veruješ u podmukle reklame. I šarenu lažu – ambalažu!

Svaki je isti ko i svaki drugi – od pecanja do fotografije, i svega ostalog. A zabluda traje sve dok pecaroš ne skonta da i Zauber lovi ribu, da ne mora Stella ili Basia. Ili kad se shvati, i elementarna činjenica prihvati, da onome ko ne zna da fotografiše ne pomaže ni Nikon Made in Japan od 5000 evra. Opet, ko ume dobro mu je kinesko digitalno sokoćalo od 300.

Kolekcionari su posebni fanatici, stoga valjda i zdravi bolesnici, ko i pecaroši. Jer ih hobi em štiti em leči – odvaja od realnosti i uvlači u mikro svet. Ko markice filateliste ili salvete devojčice, tako i nas naši autići. Nas, matore dečake. Nas (pre)zrele muškarce koji čitavog života ostajemo dečaci – iako smo iz puberteta izbegli još pre 45 godina.

Replika automobila ima mali milion. Od par evra komad pa sve do par hiljada evra! Te od desetak evra kupujemo mi - s polovnim Puntom od 2000 evra, a replike od 2000 evra kupuju oni „odlikaši, sine“ koji su po zanimanju „naslednici“ pa imaju u garažama prave Testa Rosse, ili „partijski drugovi članovi“ koji kriju da ih imaju. Ili što faktički i nisu njihovi, nego bratovljevi ili sinovljevi. Nasledeli, valjda, srećnici...

A mi nesećnici, koji nismo naslednici, primorani smo da sakupljamo „autiće“ – ali se radujemo kada nabavimo neki deficitiran model maltene više nego „naslednici“ pravi GTO (pozdrav Luki Ljumoviću!).

Stoga ću za primer (baš Luki!) šta nam trgovci rade, kako nam dušu vade i kako nas levate, pokazati na primeru onoga u šta se najbolje razumem, u replike bolida Ferrari formule 1, u razmeri 1:43.

Počeo sam u srećna vremena sa „školjkama“ iz edicije La Storia. Replika crvenog bolida smeštenog u interesantno dizajniranu ambalažu, plastičnu, ali ne znam kako to drugačije da nazovem nego - „školjka“. Ali školjka se zatvara (krije biser), a ova je i kad je zatvorena sa strane otvorena, pa ulazi prašina. I još poklopac zakrivljen – ne možeš jednu na drugu da postaviš! Pa nemam jvilu bre, sa sobom specijalno za makete! A ja volim da bar jednom dnevno bacim pogled na moje ljubimce...

Replike bolida jesu kvalitetne, ali i dosta skupe – danas čak oko 40 evra komad. I onda su bile skupe, a ja verujem da je bar 30-40% bilo skuplje zbog dizajna ambalaže. Ali šta da radi tifoz kad je u ediciji mnogo bolida Ferrari, nego da ćuti, trpi i kupuje...

I ja sam trpeo... pa ih sve prodao! Mamicu im, ja da im toliko plaćam za školjku punu prašine - neću! A neću ni da ih držim u kartonskoj kutiji! Opet, ukoliko želim da ih stalno gledam, moraju otvorene školjke na policu – jebeš prašnjavi biser - ili da ih skidam sa postolja i montiram na moja, pa u kutije s providnim poklopcima. Koji andrak ondak plaćam (bar) 10 evra više?! Vozači su bili u kokpitima, i Žil i Didije... Eh.

Siguran sam da su to skontali i „genijalci“ koji su osmisli školjke. Jer da nisi ne bi ediciju naprasno prekinuli još pre Šumi(jeve kari)ere, i započeli novu seriju Ferrari La Storia. Ali opet su izmislili toplu vodu!

Ovoga puta su bolide spakovali u - „knjige“?! Ej bre, knjige su za čitanje, nisu ambalaža! Cene su bile oko 30 evra, a sada su neke i oko 15-20, jer izgleda „čitaju“ se „knjige“ slabije nego „školjke“. Ili, more bit, što u sedištima ne sede vozači.

Tek, nisam kupio ni jednu „knjigu“ sa bolidom unutra. Em skupo em još gluplje pakovanje (imam, bre, prave knjige i Ferariju i o formulama).

A i pojavila se, napokon, normalna edicija HotWheels Racing, u normalnom pakovanju: bolid na postolju, preko svega providni akrilni poklopac – plus u kokpitu Šumaher lično! Cene razumne, oko 20-25-30 evra, zavisno vozi li Šumi ili Rubinjo, Alonso ili Masa. Kvalitet vrlo dobar. Neki modeli i odličan 5.

Ta edicija je počela 1998. godine, kad je Minichamps izgubio licencu za Ferrari – valjda je ovima iz Scuderie bilo ispod časti da u replikama njihovih bolida, s kojih otpadaju nalepnice, sede vozači u „trenerkama“ umesto trkačkim kombinezonima sa svim reklamnim našivkama, a čak nisu ni vezani pojasevima A replike skupe ko otrov – Minichamp bre (pogledajte šofera u trenerci!). Cene od 35-40 pa i preko 50 evra, pjedini modeli?!Istina, ambalaža je bila ok, postolje i providni poklopac, ali džaba ih bilo.

HotWheels Racing beše dosta kvalitetna replika, odlična ambalaža, plus Šumaher u kombinezonu... a jeftino. Valjda su stoga i prestali, nisu izgleda dovoljno profitirali.

Tek, pojavi se edicija HotWheels ELITE. Replike odlične, ambalaža najbolja (zaštitna karonska kutija, u njoj plastična - bolid na lakiranom postolju pod akrilnim poklopcem), ali gle čuda – opet bez vozača u kokpitu! A skupooo, brateee: od 30-40 evra komad!

I sad ti sakupljaj Ferrari bolide, kojih ima stotinu!

Srećom, tu uskoči IXO sa ogromnom serijom automobila i bolida Ferrari. Kvalitet osrednji do vrlo dobar, ali cene niske: odličan 5 - desetak do petnaest evra komad. Istina na postoljima ali u jeftinijim blister pakovanjima – nema poklopca! Ako ima poklopac onda je već kutija, i tada je 5 evra skuplje. Naravno, za te pare vozača nema.

Evo vam istog modela na zaplavljenom linku (desno) IXO, HW Racing, HW Elite pa vidite i uporedite!

Sve date cene su prosečne, relativne, evropske, a ne naše – kod nas formula skoro da i nema, jer mi preferiramo kultne „dačije“, „lade“ i „pezejce“.

Eto, kada se ovako napravi presek, nedvosmisleno se vidi kako nas trgovci levate, kako nas ... u zdrav mozak! Te, čas ima vozača čas nema, čas je ambalaža ok a čas šarena laža. Valjda sada bolje razumete sam početak teksta.

Naravno, proizvođača eplika ima još. Recimo, stari Brumm Made in Italy, replike (za moj pojam) loše, ali su italijanske – nisu kineske ko sve ove pominjane!

Postoje i brojni proizvođači ekskluzivnih replika, vrhunskog kvaliteta i basnoslovne cene, ali je po meni 100 ili 200 evra previše. Ipak su sve to samo autići – igračke za odrasle dečake.

Stoga jedva čekam (sanjam) novu seriju bolida La Storie - sa vozačem ali obične kutije – a po razumnoj ceni.

Verujem da će se i nešto takvo pojaviti... ali po 40-50 evra komad. Pa ko sakuplja Porsche F1 lako mu je – kupi jedan i ima sve. Ali šta ćemo mi koji volimo Ferrari?

Kolekcionar