U formuli 1 cenim tehničare, Prosta pre svih koji nije bez razloga stekao titulu „Profesor“, ali i Džeki Stjuarta, a danas bi to mogao biti Alonso. Naravno, Senu i Šumija izdvajam – oni su bili i tehničari ali i razbijači. I tako stigosmo do treće grupe trkača – razbijača. Za njih je sinonim nikad prežaljeni Žil Vilnev i omiljeni Mensel. Od današnjih fajtera to je pre svih Hamilton.

Nesrećni Mensel je nakupio čak 31. GP pobedu a osvojio samo jednu titulu. Jednostavno, nije bilo boilda koji je čitave sezone mogao izdržati Menselovu žestinu. Recimo, 1987. je timski kolega Pike osvojio svoju treću titulu sa 3 pobede te sezone – a Mensel sa 6 Grand Prix pobeda nije. Nije, jer nije sakupljao bodove i podijume nego pobede! Tako je njegova Williams-Honda (turbo) ili crkavala ili pobeđivala.

No, ko je Mensel svet je najbolje video 1992. Tada je vozio Williams-Renault koji je izdržao. A Mensel je potukao sve dotadašnje važeće rekorde u Formuli 1: od 16 trka 9 pobeda, 3 druga mesta... i 4 odustajanja! Ili prvi (uglavnom) ili drugi (eventualno), treće, četvrto, peto... mesto za njega nije postojalo. Stoga je moja omiljena replika baš taj njegov bolid Williams Renault FW14B iz 1992. sa brojem 5.

Nažalost, nije samo meni omiljen! Mnogi kolekcionari ga žele pa je tražen. A to znači skup, jer je redak čak i na ebay aukcijama. Istina bude ga, ali već od početne cene zavrti vam se u glavi. Bude bolida njegovog kolege Patrezea, bude i Mensela iz 1991, ali iz 1992. retko! A ja želim baš tu zver sa brojem 5.

I tako sam, nekako, na jedvite jade izboksovao ovu replike iz Atlas edicije „Grand Prix legende“. Stigla mi je Engleske a pošturina otkida, otpadaju uši! Plus funta ode nebu pod oblake. Ali ljubav nema cenu, jer kolekcionar slavnih bolida mora da ima ovog baš tog Vilijamsa, tu dileme nema. Urađena je po licenci Williams Grand Prix Engineering Ltd još 2001. Odavno je ta edicija prestala da izlazi, baš šteta, tako da su bolidi sve skuplji i skuplji.

Sama replika jeste kvalitetna, detalja je dovoljno, proporcije odlične, boja i nalepnice trajne, a jedini nedostatak je što nema „kamile“ – sponzora Camel. No, u engleskoj je zabranjeno reklamirati cigarete. A možda je tako i bolje, i ovako je replika skupa, sa „kamilom“ bila bi preskupa. Nalazi se na plastičnom postolju i pod haubom – poklopcem od tvrde, providne plastike.

Ko želi malo bolj, neka plati mnogo više! Recimo, staru seriju Minichamps (Pauls Model Art) sa Menselom u kokpitu. Samo je Mensel u plavoj „trenerci“ a ni pojaseva nema?! Ali bar je tu kamila ako ne i Camel oznake!

Međutim, bolid nema retrovizore!? Da ne poverujete: Minichamps je bolide iz 1992. pravio bez ogledala. Baš svašta. Prema tome, bolje je bez kamile nego bez retrovizora, zar ne? Posebno obratite pažnju na nalepnice! Kod te starije serije one su loše, vremenom se krzaju, otpadaju... loše su zaštičene!

Ni tu nije kraj: ko želi još bolje – još dublje ruku u džep! Početna cena ovog seta je bar 60 funti, a stigne i do 100. Plus jedno 20-25 funti poštarina, plus... carinici koji trljaju ruke! Ali zato su bolidi sa retrovizorima a Mensel i Prost u trkačkim kombinezonima, sa pojasevima na sebi. Naravno, Camel opet nigde ne piše...

Eto, to su muke naše kolekcionarske: ima svega osim... novaca! A još smo mi iz Srbije posebno hendikepirani jer nas deru i poštari i carinici. Posebno što morate imati i sreće da vaša teškom mukom kupljena replika ne dospe u ruke nadobudnog carinika koji će bolid toliko revnosno zagledati sve dok mu ne polomi retrovizore (dabogda mu se aljkavom ruka osušila!). A posle se možete žaliti upravi vodovoda. Stoga je ispravna replika kod nas ne samo retkost nego pravi rariret – jer je Srbija fenomen! Zemlja u kojoj ne uvažavaju originalne račune, nego šacometrijski odrape - pune budžet.

Kolekcionar