Ferrari treba biti crven, Jaguari i Astoni zeleni, Miura žuta, McLaren F1 oranž, Porsche srebrn - metalik. Ali meni se, eto, dopada ovaj žuti. Kada kupujete automobil birate boju, kad kupujete maketu – birajte boju. Iako u mojoj kolekciji rasnih sportskih kupea dominiraju crveni, opasno im se po broju priblažavaju žuti. Jedino engleski ostaju „vimbldonski“ zeleni.

Nekako mi se čini da je Ferrari za uspešne, Lamborghini za snobove, Aston Martin za aristrokrate, a Maserati i Jaguar za ljude koji žele mnogo ali ne i da i previše plate. Opet, vlasnici Poršea mi deluju kao najrazumniji. To jest, „najmuškiji“.

Ferrari je nekad imao ogroman V12 motor napred, ko i Jaguari i Astoni, i ti stari mi se i danas najviše dopadaju – ogroman šiljat „pramac“ i kratko odsečena „krma“. Danas Ferrari uglavnom ima motor u sredini, tj. ispred zadnje osovine – ko i svaki Lamborghini. Možete ih razlikovati jedino po „avataru“ – konj ili bik. Lepi su, relativno, i ti novi, mada...

Porsche je 911 – i tačka! Svi ostali, koji nemaju bokser motor nazad u repu nisu Porše. Bar ne za mene. Ni za mnoge. Stoga i kažem da je Porsche za muškarčine – jer treba imati petlju i kontrolisati ga, kad zadnji kraj u krivini prokliza. Nijedan automobil nije decenijama držao sličnu liniju kao 911. Bilo da je običan stari „S“, bilo „carrera“, bilo „turbo“... svaki laik je odmah znao da je to Porsche 911. Jer se ne menja tim koji dobija! Neki detalji se izmene, ali generalno oblik karoserije ostaje isti – jer je najlepši.

I opet mi se više dopadaju stari, 911 Turbo, to jest serija 930, daleko najviše. Ko Miura ili Countach, kao GTO ili 330P4... kao sve staro: od muzike do dizajna – pre je bilo lepše! Automobili posebno! Zonte, Vejroni i ostali ko da su iz Lukasovih „Ratova zvezda“ a ne sa drumova. Ko da ih voze „svemirci“ – „vejderi“ i ostali vanzemaljci – a ne ljudi, obični smrtnici. Istina bogati, ali smrtnici ko i svi ostali. No to je već druga tema.

Predstavljam vam jeftinu repliku koja je retka pa je skupa! Model je Porsche 911 Turbo Targa (930, onaj stari s početka 70-ih, prvi turbo) firme High Speed, specijalne edicije rađene za poznate izdavače. Kod takvih modela postoje brojne oscilacje u kvalitetu, sve u zavisnosti koliko izdavač želi da plati. Recimo, odličan je Porsche 911 Turbo (930) iz edicije Del Prado, ali ovaj iz edicije DeAgostini je još bolji! Crvenog sam morao da docrtavam i dorađujem, žutog ništa! Ko želi, jedino može da mu kabinu farba, pojaseve ubacuje... ali to više nije za mene. I moje godine.

Nedostatak je što se ne isporučuje i krov za Targu, ali i to se može napraviti od crne plastike. Boja je prekrasna, pa sa crnim detaljima otkuda! Opaka zver i bojama kao da upozorava: sklonite mi se, deco, s puta – ide tata!

Mislim da nema potrebe da vam detalje opisujum, vide se sa slike. Sve u svemu odlična replika koje, naravno, nikad neće biti na našim kioscima! Jedino da pratite e-bay aukcije, pa ukoliko neki naleti, a da nije (pre)skup, i da poštarina nije (pre)skupa, a da šalju u Stradiju... možete da ga nabavite. Rizik transporta ne postoji, solidno je ušuškan u dve blister folije, ali bez postolja – sve da bi bilo što jeftinije. Stoga je neophodno da ga stavite na neko svoje.

Ja sam ga, naravno, uparkirao kako mu i dolikuje – pored Nje! Na parking ispred kazina. Na isti parking pored žute Miure, nešto svetlije, meni dve replike najmilije... iako sakupljam Ferarije!

Kolekcionar