Kada sam ovo onomad pisao bio sam besan i razočaran. Sada, kada znam da je Williams uzeo Masu imam za koga žu da navijam - za Masu, Kimija... i Fetela!

Odavno nisam bio istovremeno i srećan i razočaran kao kada sam saznao da je otpustilo Masu. Navijam za Ferrari još iz vremena Krisa Ejmona, Kleja Regaconija i Džeki Iksa, ali ako se izuzme tragična 1982. ne pamtim da sam bio toliko tužan. Pa čak ni kada su Šumahera prisilno penzionisali, posle njegove možda najbolje vožnje u karijari, u Brazilu 2006.

Bilo je mnogo tuge, razočarenja, pa i besa tokom više od četiri decenije navijanja za Scuderiu. Još mi uspomene izmame uzdah kad se prisetim 1982. – tada je Keke Rozberg ni kriv ni dužan postao šampion „pobedivši“ pokojnog Žila Vilneva i pretekavši za par bodova teško nastradalog Pironija. Još sam uvek besan na Velikog nasrećnog Senu koji je 1990. namerno udario u Prostov Ferrari i tako mu oduzeo sve šanse za još jednu titulu. Još uvek proklinjem prokletu kišu u Japanu koja je 1976. sprečila Laudu da pobedi i te sezone. A na svaki pomen Kultarda pobesnim – setim se klasične košarkaške blokade 1998. u Spa, kad je uništio sve Šumaherove izglede da osvoji prvi titulu u Ferrariju, iako ga je Šumi preticao za čitav krug, a Hakinen već bio u „svlačionici“.

Istovremeno sam bio i srećan i tužan 1970. jer mi je bilo nesportski, nekako nefer, da Belgijanac Iks postane šampion tako što je Austrijanac poginuo. Sećam se te tragične Monce kao da je juče bila. „Rindt e morto, viva Regazzoni“ – pisalo je. „Forzza Ferrari“ – urlali su tifozi. I ja sam se radovao što je Ferrari pobedio u trci – ali Klej a ne Džeki, Iks je odustao. Da je tada pobedio Rint ne bi bio šampion. Smatrao sam da za Džekija ima još prilika – za Johena više nikad. Bio sam srećan kad je Nina Rint primila šampionski pehar sa imenom njenog supruga, ali i tužan zbog mog pubertetskog idola – Iksa. Naravno, i Ferrarija.

A baš sam voleo Ferrari, onako „italijanski“ pristrasno i iracionalno. Skoro da sam podržavao Encovu politiku „da su vozači sijalice – kad pregore, zameniš ih“. Jer je Ferrari bio legenda – tim iznad svih vozača. I tako je bilo sve do... Šumahera! Tada sam progledao. Shvatio sam da je Šumi legenda a Ferrari samo mit. Jer 20 godina nije osvojena ni jedna titula (čitave dve poslednje decenije 20. veka!), a sa Šumijem 5 zaredom i 6 konstruktorskih. Uprkos tome što su se za te dve decenije u Ferariju „našravljivali sijalica“ – pa su čak „pregoreli“ i takvi bardovi kao što su Lauda, Mensel i Prost. Sva trojica su bukvalno pobegla iz Ferrarija! I svaki je od te trojice kasnije postao još po jednom šampion Formule 1. U inat Ferariju! „Pregorele sijalice“ – ajde?!

Pre te dvadesetogodišnje pauze, bila je još jedna duga posna decenija – od Sartisa 1964. do Laude 1975. I tada su „odšravljivali i zašravljivali“ vozače – jedna od „sijalica“ beše i Mario Andreti – koji je kasnije u Lotusu 1978. postao šampion Formule 1. Andreti, Mensel, Prost... postajali su šampioni u Lotusu, McLarenu i Williamsu – u Ferrariju nisu uspevali. Naravno, u Ferrariju su krivili vozače – nikad sopstvene bolide. Jer, bože moj – Ferari je to. Ferrari bre!

........................................................................................................................................

Čak su i Šumija odvrnuli i odbacili! U to me je uverio Mihaelov nesrećni povratak. Ali tada, te 2006. nisam toliko žalio, verovao sam da je Šumiju već svega preko glave i da je (i) sam tako odlučio. Plus, u Ferrariju je bilo njegovo čedo, mali, simpatični, dobri Masa – a došao je i ledeni Finac. Pravi tandem. Beše ta 2007. najuzbudljivija sezona Formule 1 od kad pamtim – a pamtim ko slon! Do poslednjeg metra, poslednje sekunde, poslednje trke – neizvesno. Šampion posataje Kimi! Naravno, svestan sam da su za tu Raikonenovu tituli podjednako zaslužni McLaren, Alonso i Hamiltona – ali i Masa! Jer je Masa vozio kako se samo poželeti može, i praktično na tacni doneo titulu Kimiju. U poslednjoj trci vodio, pa je elegantno p(rop)ustio... ali i zadržao iza sebe Alonsa i Hamiltona.

Sledeće sezone Masa briljira – ali Ferrari brljavi. Za dlaku, sada i bukvalno u poslednjim metrima i sekundama, šampion postaje Hamilton u McLarenu. Masa je vicešampion.

Da li je time pravda zadovoljena?

Na neki način da, ali poštenije bi bilo da je Hamilton 2007. postao šampion - jer je imao bolji bolid i bolje vozio, a Masa 2008. - jer je imao bolji bolid i bolje vozio. Za Kimija bi bilo vremena – recimo 2014.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Masu je Ferrari otkrio i „školovao“ – Felipe je Ferarijevo dete. A sada su ga praktično odbacili. Ponizili i „odšrafili“. Jer, realno, Masa jeste stvarno pregoreo. Jadan, jedva je ostao živ 2009. Potom su ga četiri uzastopno godine kinjili i Alonso i Ferrari. Jer je iza Alonsa stajala banka, a iza Mase niko. Čak su ga i navijači otpisali, uopšte ne pokušavajući da shvate kako se Felipe oseća kada mora da propušta Alonsa, ili kad ima bolju startnu poziciju od Fernanda ali u Ferariju naprasno „otkriju kvar na menjaču“ i Felipea pomere 5 mesta unazad, da bi Alonso bio svega jedno mesto ispred i tako ispretumbaju čitav grid. A Masa je sve to stoički podnosio. Iako je sa Kimijem bio ravnopravan kolega, a sa Alonsom - sluga.

Pa nije valjda Masa posle 2008. naprasno zaboravio da vozi!

Sada ga mlađani „novoferarist“ porede sa Baričelom?! Jer oni znaju za Ferrari samo iz Šumaherove ere. Ali zaboravljaju jednu bitnu stvar – u Masin tim su došli i Raikonen i Alonso, a Rubens u Šumijev. Taj Masa je prvu pobedu u Ferrariju ostvario debitantske 2006. pobedivši tada strašnog Šumahera i moćnog Alonsa. Baričelo nikad nije ni prismrdeo Šumaheru, Masa je 2008. deklasirao svog klupskog kolegu broj 1, tada aktuelnog šampiona Kimija Raikonena.

Dobro, daleko od toga da je Masa nešto najbolje što je Ferrari imao, sigurno nije najbolji vozač Scuderie, ali jeste najbolji čovek! U ovoj sadašnjoj ekipi van svake sumnje. Jer taj isti Masa je i sa Šumijem bio drugar, bio je drugar i sa Kimijem, samo nije sa Alonsom. Jedini Alonsov drugar je – Santander!

Uostalom, Masa je u Ferrariju ostvario 11 GP pobeda, Alonso i pored silnog favorizovanja svega 10. Raikonen ukupno 9. Da je 4 godine Alonso donosio vodu Masi, da su u Ferrariju sve podreli Masi a ne Alonsu, od bolida do strategije i taktike, pitanje je ko bi „pregoreo“ – Masa ili Alonso. Ma, Alonso bi puko, prso, eksplidiro.

Formula 1 jeste surovi „cirkus“, ali i u cirkusu treba negovati ljudskost. Zbog svega toga, ja od 2014. navijam samo za pola Ferarija – a protiv druge polovine!

Ma nek pobedi opet Fetel, samo da Raikonen bude ispred Alonsa i biću zadovoljan. Jer je Alonso sve svoje šanse tri puta prokockao – a Bog pomaže samo triput. 2010 je u poslednju trku ušao sa solidnom prednošću – a pobedio ga je mlađani Fetel, 2012. je tačno na polovini sezone imao 42 boda više od Fetela – u poslednjoj trci je opet sve izgubio. Nije tačno da je „propeto konjče“ Alonsovo baš uvek toliko slabije od „bika“ Fetelovog – pre će biti da je i nešto drugo u pitanju, a ne jedino bolid.

Na kraju krajeva, Alonso je 2007. imao ubedljivo najbolji bolid, McLaren MP4-22 je moćna zver, plus je bio tada aktuelni dvostruki svetski prvak – svrgnuo je sa trona Šumahera, bre!. A pobedili su ga i njegov klupski kolega, debitant u Formuli 1, Hamilton i Raikonen u Ferrariju F2007. Pobedio ga je i Masa, jer je u poslednjoj trci bio ubedljivo ispred Alonsa.

Zapanjuje politika Ferarija. Oterali su Šumahera i doveli Rikonena. Kimi im je odmah, u prvoj sezoni, doneo titulu – ali su oterali i njega. Debelo su platili Raikonenu da ode, da bi došao Alonso. Ili je sve to platila Santander banka, šta mislite?

Četiri godine Alonso ne uspeva, a Ferrari otera – Masu?! Da bi opet vratili Raikonena! Iako je dobitna kombinacija bila Kimi – Felipe. Raikonen i Masa su u tri zajedničke sezone doneli tri titule Ferariju – jednu vozačku i dve konstruktorske! Alonso i Masa za četiri godine ni jednu.

Sada imaju dva supervozača. Ali nije to prvi put u istoriji. Jer 1990. su imali Prosta i Mensela u timu, a za konstruktora Džona Barnarda. I opet ćorak – jer je Sena sedeo u McLarenu. Sada u Red Bullu sedi Fetel...

Stoga, pevaću od sreće ukoliko Masa nađe novi tim. Uopšte nije važno koji, bitno je jedino da u njemu budu ljudi. I navijaću iz sve snage za njega, makar vozio Marusiju.

Jer poslednje titulu Ferrariju je doneo upravo Masa – pomogao je Kimiju u konkurenciji vozača a u konkurenciji konstruktora debelo je zaslužan za obe – i 2007. i 2008. Možda su u Ferariju to zaboravili, ali nije...

FjodorD