Zašto je Formula 1 popušila
Zato što bolidi više ne puše. Sada je reklamiranje duvanskih proizvoda u Evropi strogo zabranjeno, stoga F1 beži u druge zemlje gde se na pušenje još uvek gledao kao na porok a ne zločin. Današnja Formula 1 „uštrojena“ – postala je štedljiva, ekološka. Motori su „kastrirani“ i po kubikaži i po snazi i po broju obrtaja, ograničena su sredstva koja se ulažu, zabranjeni su treninzi... Sve u cilju da se ujednače timovi i tako bude zanimljivije. „Veštački“ zanimljivije i neizvesnije – pa se zahtevaju loše gume a izmešljen je DRS da bi autsajder mogao da pretekne favorita. Kao, više je „preticanja“. Ajde?! Čak možda više ne bude ni najbolje trke na svetu, one u belgiskoj banji Spa, jer „zelenima“ smetaju buka i izduvni gasovi.
Taj put je pogrešan. Jer bolid se ne treba dičiti malom potrošnjom već velikom (najvećom!) snagom! F1 je nekada bila nešto sve totalno drugačije od proseka i štednje. Formula 1 je NOVAC pre svega! Sjaj, luksuz, glamur. Najviše novca, najskuplje reklame – duvan, najhrabriji mladići, najbolji inženjeri, najlepše devojke, najbolji fotografi, najmoćniji automobili... a koga zabole koliko troše i koliku buku dižu. I da li „puše“. A pušili su „ko Turci“:
Lotus – Gold Life, John Player Special, Camel
Williams – Camel, Rothmans, Winfield
Honda – Licky Strike
Ligier – Gitanes
Renault – Mild Seven
McLaren – Marlboro, West
Prost Goloase, Walter Wolf... i ima toga još, ali ko će se svih timova i sponzora setiti.
Praktično, najviše su „pušili“ Lotus, McLaren i Williams – i bili ubedljivo najbolji od 60-ih godina pa sve do početka 20. veka. Tada skoro da jedino Ferrari nije imao sponzora iz duvanske industrije. Zato je i tavorio, 20 godina je bio bez vozačke titule – od 1979. do 2000. Međutim, čim je „propušio“ više nije „pušio“. Marlboro je platio, pa je došao Šumaher. Dalje znate...
Sada skoro niko ne pušu – razbija ih Red Bull!
Ali „krila daju“ Njui i Fetel, a Red Bull samo debelo plaća.
Sada se pare traže na drugi način, sada je Ferrari uzeo Alonsa zbog Santandera, a oterao Kimija. Pre toga su oterali Šumija (ali to je već druga tema). Pa su sada opet vratili Raikonena! Šta je sledeće – vraćanje Deda Šumija. E pa onda neka puše i dalje!
Šta je cilj Formule 1 danas? Zar nije, ko što nekad beše, razvoj automobilske industrije? Zar ne bi trebalo da u F1 budu najbolji vozači i konstruktori?
Bi, zato i voze sve sami šampioni, zato je tu Adrian Njui.
Pa zar ne bi trebalo da budu i najbolji bolidi? Trebalo bi, ali...
Zar ne treba da budu najjači motori – najjači, a što izdržljiviji – i još kers da daje dodatnu snagu.
Zar ne treba da su u bolide ugrađeni najbolji menjači?
Zar nije logično što se toliko ulaže u aerodinamiku, spojlere, difuzore, pa i u DRS sisteme?
ZAR JE LIGIČNO DA SE NAMERNO STAVLJAJU ŠTO LOŠIJE GUME?!
Nikada, od kada postoji Formula 1, nije namerno traženo da se prave gume koje ne mogu da izdrže snažna kočenja, NIKAD! Samo sada...
Zar zaista ne biste voleli da i dalje gledate onakva preticanja i kočenja kao Žil Vilnev i Rene Arnu u Dižonu 1979?! Šta mislite, da li je to moguće sa današnjim Pireli F1 pneumaticima. Zar guma u F1 ne treba da izdrži nagla kočenja – zar biste stavili vašu porodicu u Punto koji ima gume kojima se ne sme naglo kočiti?
Šalim se, naravno. Pirelli je vrhunska fabrika, njihove gume su među najboljim na svetu! Ali oni su profesionalci – naprave tačno onakvu gumu kakvu zahtevaju Berni i kompanija iz F1. Nije Pirelli krivac nego gazda F1.
Pa zar nije uzbudljivo gledati kasno žestoko kočenje, ili prekasno – pa izletenje? Zar nije cilj kočiti poslednji – ali ukočiti? Zar nisu trke F1 najžešći test i za pneumatike?
Ja sam nekad, s ponosom, kupovao Michellin i stavljao na „stojadina“ jer je Mitchellin imao i Žil Vilnev na svom bolidu Ferrari 312 T4. Gume nisu bile iste, ali jeste brend!
Nekad je sve korišćeno u F1 bila najbolja moguća reklama, od Marllbora do Mitchellina.
Zar je Pireliju ovo danas reklama, ove staze prepune parćića otkinutih guma?
Moguće da jeste – ali ja takav marketing ne razumem - tepih Pireli posle trke?!
Ali razumem Bernija.
No, zar nije dosadno večito gledati Noleta i Nadala – zar ne bi bilo zanimljivije i neizvesnija da teniska federacija uvede krucijalno pravilo da reketi traju što kraće. Tako bi i neko četvrti, peti... ili deseti, pa i dvadeseti, sa ATP liste mogao da pobedi, jer taman se Nadal namesti na forhend, puvuče spin iz petinih žila... a reket pukne!
A i fudbalu bi se moglo igrati „buba-marom“ koju ne smeš jače da šutneš. Pa još tokom utakmice ubacuješ mekše i tvrđe lopte. Čik Španci, čik Inesta, pobedite opet!
FjodorD
